Piše: Momčilo Daljev
Leucoagaricus je rod gljiva u okviru familije Agaricaceae koji je u nauku ušao kao podrod roda Leucocoprinus, ali je 1948, radovima naučnika Rolfa Singera, uzdignut na nivo roda. Deo je šire grupe “lepiotidnih” gljiva (sunčanice u širem smislu), a osnovne karakteristike roda Leucoagaricus su:
- vlaknasta, šuplja drška,
- listići su beli do krem i odvojeni od drške,
- drška glatka, bez ispucalih ostataka,
- baza drške se završava naglašenim batinastim gomoljem
- prsten je isprva slepljen za dršku, kasnije može da bude pomičan.
Ovaj rod gljiva je u Srbiji veoma slabo istražen i loše pokriven stručnom literaturom. Kako su mnoge vrste iz ovog roda međusobno slične, često dolazi do pogrešnog prepoznavanja. Iako među njima ima nekoliko jestivih vrsta, ne preporučuju se za konzumaciju zbog sličnosti s otrovnim vrstama, a i one jestive među njima su sada tema kontroverzi, jer, prema novijim ispitivanjima, sadrže do sada nedetektovane toksične supstance.
Svoje naučno ime (Leucoagaricus – beli šampinjon) dobili su po sličnosti sa šampinjonima (rod Agaricus) na koje veoma liče ali, za razliku od njih, imaju bele, a ne ružičaste listiće. Uprkos imenu, srodniji su sunčanicama nego šampinjonima.
Predstavnik roda je Leucoagaricus barsii. U Srbiji se može pronaći više vrsta iz ovog roda:
Leucoagaricu barsii
Šešir joj je obima do 10cm, prekriven vlaknastim ljuspama sive do sivosmeđe boje. Tamniji je u sredini. Listići su joj gusti, beličasti do krem boje. Drška je 10×1,5cm, izuvijana i beličasta, ispod prstena vlaknasta, prema osnovi braonkasta. Meso joj je beličasto, kiselkasto, laganog mirisa na zemlju. Plodonosi po parkovima, obodima šuma i baštama, mestima bogatim azotom. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricus marriageae
Šešir joj je obima do 3 cm, neznatno ispupčen po sredini, smeđecrvene boje. Kako se približava sredini postaje ispucao i svetliji, s ružičastom osnovom. Listići su joj gusti i beličasti. Drška je 6×0,5cm, prsten nežan sa smeđim rubom. Zona ispod prstena vlaknasta u boji šešira. Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi u listopadnim šumama. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricu sublittoralis
Šešir joj je obima do 7cm, svetlooker do ružičaste boje, prekriven belim ostacima univerzalnog vela. Listići su joj gusti i beličasti. Drška je 7x1cm, beličasta i glatka, u osnovi zadebljana s naglim prelazom. Prsten je beličast. Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi u listopadnim šumama. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricus cinerascens
Šešir joj je do 5cm, jajast pa raširen, s malim ispupčenjem po sredini tamnije boje. Gladak i svilast s nežnim vlaknima i krpicama po obodu. Listići su joj beličasti, nisu previše gusti, vremenom postaju blago ružičasti. Drška je 7x1cm, beličasta, glatka, batinasta pri dnu. Prsten beličast i uzlazan. Meso je beličasto, bez posebnog ukusa i mirisa. Plodonosi po listopadnim šumama. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricus carneifolius
Šešir joj je obima do 6cm, ima beličastu osnovu, sa sitnim braon ljuspama. Gladak u sredini. Listići su gusti, beličasti, a vremenom tamne u smeđim nijansama. Drška je 7x1cm, beličasta, s pokretnim prstenom beličaste boje. Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi na terenima bogatim humusom. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricus leucothites
Zovemo je i turkinja. Šešir joj je obima do 10cm, mesnat, gladak, beličast. Listići su joj gusti i beličasti. Drška je 10x1cm, glatka, beličasta, prsten pokretan, s jedva primetnim strijama. Drška se završava batinastom osnovom. Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi po obodima šuma, livadama i parkovima. Spada u jestive i tražene gljive.
Leucoagaricus serenus
Šešir joj je obima do 4cm, kupast pa raširen, beličast i vlaknast, u sredini neznatno tamniji. Listići su beličasti i nisu previše gusti. Drška je 8×0,6cm, beličasta, batinasta pri dnu. Prsten beličast i uzlazan (okrenut na gore). Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi po listopadnim šumama. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricus pilatianus
Šešir joj je do 6cm, zaobljen pa raširen, sredina glatka i ispupčena. Osnova bela, prekrivena rđastosmeđim ljuspicama koje su uzdužno ispucale. Listići su beličasti, gusti, starenjem postaju rđasti. Drška je 7,5×0,7cm, beličasta, glatka sa batinastom osnovom, ispod zone prstena vlaknasta. Meso joj je beličasto, bez posebnog ukusa. Miris odsutan ili jak na kedrovinu. Meso crveni kada je povređeno. Plodonosi po obodima šuma, livadama i parkovima. Jestivost ove gljive nije istražena.
Leucoagaricus americanus
To je takozvana američka sunčanica. Šešir joj je obima do 12cm, raširen pa zvonolik, ispupčen u sredini. Svetla osnova s rđastosmeđim, koncentrično postavljenim ljuspicama. Listići su joj gusti i beličasti. Drška je 15×1,5cm, glatka, s beličastim prstenom. Drška se završava karakterističnom batinastom osnovom. Meso ove gljive je beličasto, na dodir požuti, zatim pocrveni celom dužinom plodnog tela. Plodonosi po livadama i obodima šuma. Otrovna je, ali se u dosta literature vodi kao jestiva. Izvorno potiče s američkog kontinenta, ali je introdukovana u Evropu, u kojoj prilično dobro uspeva.
Leucoagaricus nympharum
Drugo ime joj je nežna sunčanica. Šešir joj je obima do 10cm, ima vidljivo ispupčenje u sredini, glatko i sive do oker boje, ostatak šešira beo, prekriven trouglastim ljuspama oker sive boje, ivica krpasta. Listići su joj gusti, beličasti, lako se odvajaju od šešira. Drška je 15x1cm, beličasta, glatka. Prsten visoko postavljen, krupan i pokretan, beličaste boje, s krpicama koje vise. Meso je beličasto, bez posebnog ukusa, pri dnu drške slabo pocrveni, miris podseća na rotkvu. Plodonosi u četinarskim šumama. Jestivost ove gljive nije istražena.
