Насловна ВЕСТИ1 Мања производња, а пшенице за извоз

Мања производња, а пшенице за извоз

67

Србија ће имати пренете залихе пшенице двоструко веће него уобичајено, процене су да ће принос бити нешто мањи него 2021. године, али ће у глобално једној од најнеизвеснијих година имати пшеницу и за своје потребе и за извоз, оценио је директор Продуктне берзе Милош Јањић. Каже да је прошле недеље цена пшенице на тој берзи била у паду, те да је била само једна трговина по цени од 39 динара за килограм без ПДВ-а.

– У недељи када треба да пршти од трговања, ми имамо једну трговину, то је дефинитивно дисбаланс у трговању – рекао је он.

Мали промет пшенице, упркос великим залихама и жетви која куца на врата за 2-3 недеље објашњава неизвесношћу око тога шта ће се дешавати на тржишту.

– Извозници не уговарају у значајнијим количинама извоз, јер не знају како ће се кретати цене, и како ће бити допуштен извоз, са којим механизмима, у наредном периоду. Самим тим је и пад цена на тржишту – каже он.

Додаје да имамо сасвим довољно пшенице у Србији, дефинитивно веће прелазне залихе од уобичајених, јер се није извозило, па је остало за домаће потребе и извоз.

– Пре два месеца је почела да се уговора нова пшеница. Код нас је остало старе, тако да ће то можда правити неке логистичке проблеме, пре свега за смештај нове пшенице, соје и кукуруза. Дефинитивно да ћемо имати сасвим довољно пшенице – рекао је он.

Јањић каже да ће производња бити сигурно мања у односу на претходну годину, али неће бити занемарљива.

– Стање ћемо видети када крене нова жетва. Биће доста шаролико, јер зависи од падавина од региона до региона – рекао је он.

Сматра да је био добар потез државе да у старту украјинске кризе прекине извоз, и тако смири абнормални раст цена.

– Међутим имамо проблем што немамо константно правих података о реалним количинама наших залиха. То доводи до тога да се одлука касније доносе, односно одлуке на бази процена спорије ступају на снагу – сматра он.

Додао је да би да су можда одлуке биле у право време и на дужи рок, била би створена и нека извесност.

– Ма каква да је одлука, добро је да се зна на дужи временски период. Да није ад хок да се доноси, на краћи период. Онда тржишни учесници не могу да планирају. То се управо сада десило – сматра он.

У контексту извесности поздравља одлуку државе да је следећа квота за извоз на период од три месеца.

– И онда опет може нешто да се планира. Када је из месеца у месец, тешко је планирати озбиљније, било који посао – каже он.

Јањић каже да се процењује да ће прелазне залихе пшенице бити између пола милиона тона и 700.000 тона.

– То је дупло изнад просека таквих залиха раније. Процене производње су шаролике. Зависи кога слушамо. Биће сигурно испод пет тона по хектару. Остаће за домаће потребе и имаћемо солидну количну за извоз – рекао је он.

Наводи да је просек по хектару пшенице прошле године био 5,4 тоне, и подсећа да је ове године 600.000 хектара под пшеницом. Говорећи о пшеници на глобалном нивоу каже да су ове године поред тржишних присутни и јаки политички фактори који доводе глобално, па и домаће, тржиште до неизвесности. Нови род пшенице, на светском ниову, процењује се да ће бити нешто нижег приноса. Постоји пад производње у Индији, а очекује се већа производња у Русији, што ће то доста надоместити.

– Светска производња биће нешто мања, али генерално биће довољно пшенице на светском нивоу – каже он.

Додаје да стање између Украјине и Русије, односно геополитичка ситуација, све компликују јер се отвара питање логистике – да ли ће моћи и којим путевима пшеница до купаца.

Извор: Танјуг

Фото: Pixabay