Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Mart krajnji rok za zimsku rezidbu voća

Mart krajnji rok za zimsku rezidbu voća

684

Voćarima je ostalo nešto više od mesec dana da obave  zimsku, ili osnovnu rezidbu.

– Ova mera izvodi se u periodu zimskog mirovanja, od novembra do marta meseca. Rezidbu koštičavih voćnih vrsta potrebno je sprovesti krajem februara i marta meseca. Greške u rezidbi rezultat su nepoznavanja bioloških karakterisitka pojedinih voćnih vrsta, ukazuje diplomirani inženjer voćarstva  Magdalena Todorović iz PSSS Kuršumlija

Prema njenim rečima cilj rezidbe je da se obezbedi dobar vegetativni porast, rana i redovna rodnost i dobar kvalitet ploda.

Kod rezidbae jabučastih vrsta voćaka pravilo  je da najniže grane u kruni budu najduže, a da se dalje idući prema vrhu, njihova dužina postepeno smanjuje tako da kruna ima kupast oblik.

– Postoje razlike u rodnim grančicama, odnosno u građi i položaju generativnih pupoljaka na njima. Kod jabučastih vrsta voćaka generativni pupoljak se obrazuju na vrhovima rodnih grančica, dok su vegetativni pupoljci raspoređeni bočno na grančicama. One mogu biti kratke (naborite i krute rodne grančice) i duge (vite rodne grančice). U savremenim zasadima jabuke i kruške gustog sklopa mora se vršiti redovna zamena starog rodnog drveta sa mladim rodnim drvetom – objašnjava savetnica, po čijim rečima se mora voditi računa o bočnim granama koje na sebi nose staro rodno drvo.

– Bočne grane koje na sebi nose staro rodno drvo se ne smeju uklanjati do osnove, već se uklanjaju kosim rezom na „čep“, kako bi iz njih izbili novi mladari (za zamenu), na kojima će se vremenom formirati rodni pupoljci. Takođe i svi bujni letorasti koji rastu pod oštrim uglom se uklanjaju kosim rezom na „čep“, kako bi iz njih izbili novi mladari koji će biti manje bujni i imati otvoren ugao rasta – osim ove rezidbe mora se izvršiti i izolacija provodnice.

– Pored toga, obavezno se mora izvršiti i izolacija provodnice, uklanjanjem konkurentnih letorasta, čime se podstiče njeno bolje obrastanje poluskeletnim granama – savetuje naša sagovornica i podseća da kod rezidbe  koštičavih vrsta voćaka rodne grančice na vrhu imaju vegetativni pupoljak koji omogućava porast u dužinu, dok su bočni pupoljci uglavnom cvetni ili u kombinaciji sa vegetativnim.

– One mogu biti kratke (majski buketići, trnoloki izraštaji i kratke rodne grančice) i duge (mešovite rodne grančice, prevremene, slabaste i duge rodne grančice). Da je reziba voćaka kompleksan posao, koji zahteva dobro poznavanje fizionomije voćaka, ukazuju detalji rezibe, na koje posebno treba obratiti pažnju. Kod rezidbe koštičavih vrsta voćaka, posebnu pažnju treba obratiti na dominantan tip rodnih grančica koji je zastupljen kod pojedinih vrsta i sorti voćaka – tako je, na primer, šljiva voćka koja po rečima stručnjaka ima tri grupe sorti.

– Tako se kod šljive mogu izdvojiti tri grupe sorti. Prvu grupu čine sorte koje uglavnom rađaju na jakim i dugim jednogodišnjim grančicama i one se jače orezuju. Drugu grupu čine sorte koje pretežno rađaju na kratkim rodnim grančicama. Treću grupu čine sorte koje stvaraju zatvorene i guste krune. Rezidba ovih sorti se uglavnom svodi na proređivanje krune kako bi se postigla bolja osvetljenost – nešto malo drugačija je rezidba breskve.

– Kod breskve se teži da se rezidbom ostavi potreban broj mešovitih rodnih grančica (dužine od 20 do 50 cm) pravilno raspoređenih u svim delovima krune, jer se na njima obrazuju najkrupniji i najkvalitetniji plodovi. Ostale grančice se uklanjaju do osnove. Rezidba trešnje i višnje se sastoji u prekraćivanju grana i proređivanju suvišnih grana i letorasta – rekla je za Dobro jutro inženjer voćarstva  Magdalena Todorović iz PSSS Kuršumlija.

Piše: D. Alihodžić

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.