Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ MAŠINSKA PROREDA CVETOVA JABUKE I ŠLJIVE

MAŠINSKA PROREDA CVETOVA JABUKE I ŠLJIVE

„Дарвин”“ замењује раднике, а не загађује природу

715
Фото: Pixabay

Mašinom zvanom „darvin“ mogu se odstraniti viškovi cvetova samo kod određenih uzgojnih oblika jabuke, a to su su vitko vreteno, vretenasti grm ili palmeta, dok se kod šljive radi u gustim zasadima u vretenastim formama kod sorti namenjenih stonoj upotrebi.

Na Savetovanju voćara, održanom sredinom decembra na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, veliku pažnju je privukla prezentacija magistra Dominika Vukovića, stručnjaka Poljoprivrednog instituta u Osijeku, na temu mehaničkog proređivanja cvetova jabuke i šljive mašinom nazvanom „darvin“. Proređivanje se radi da bi se dobio veći udeo plodova prve klase koji postiže bolju cenu na tržištu, a istovremeno se izbegava naizmenično rađanje voćaka i smanjuje napad bolesti i štetočina. Podsećamo na to da se cvetovi u većim zasadima najčešće proređuju hemijskim preparatima iz grupe regulatora rasta, a u manjim ručno.

Nedostatak kvalifikovane radne snage kojoj se može poveriti „kreiranje“ kvalitetnog roda muči voćare širom Evrope, posebno u godinama kada stabla bogato cvetaju. Ručno odstranjivanje viška cvetova traži puno vrednih ruku, kojih nema. Uz to, nijedan radnik nije u mogućnosti da pravilno ukloni sve cvetove koji su višak u vrhu krune. Pomoć hemije može se koristiti samo u zasadima koji su u konvencionalnom sistemu proizvodnje. A šta s onim iz organske?

E tu, kako ističe magistar Vuković, može da se koristi „darvin“.

Mala mašina, velika pomoć

 – Kod koštičavih i jabučastih voćnih vrsta, i u organskoj proizvodnji može da se radi mehaničko proređivanje cvetova mašinom “darvin”. Ova tehnika razvijena je u Nemačkoj, i prvi put je korišćena u okolini Bodenskog jezera za proređivanje organske jabuke, da bi se dalje proširila i na druge voćne vrste – ukazuje ovaj stručnjak. – Veoma je važno da uzgojni oblik voćaka bude prilagođen ovakvom tipu proređivanja, a ono se radi uvek u dva navrata, u razmaku od 12 do 15 dana.

“Darvin” je mala mašina koja se montira na prednji deo traktora i pokreće je traktorski hidraulični pogon. Da bi učinak bio zadovoljavajući, radna brzina traktora treba da bude između četiri i osam km/h. Mašinom se uklanja višak cvetova, tako da na stablu ostaju samo oni koji treba da se oplode, a to je između pet i 15 odsto zametnutih cvetova. Cilj je da se ukloni između 20 i 60 procenata cvetova koji su višak.

Ovom mašinom mogu se odstraniti viškovi cvetova samo kod određenih uzgojnih oblika, a to su su vitko vreteno, vretenasti grm ili palmeta. Kod stabala formiranih u uzgojnim oblicima kao što su piramide ili vaze, nije moguće cvetove proređivati na ovaj način.

Posao za iskusne voćare

Jačina proređivanja najviše zavisi od intenziteta cvetanja i sorte. Jabuke sorte jonagold proređuju se blaže, dok se kod galei „braeburna odstranjuje više cvetova. Na samom početku cvetanja proređuje se opreznije i manje zbog osetljivosti gronja jabuke na mehaničko oštećenje i veće opasnosti od mrazeva. Kako cvetanje odmiče, ono se povećava. Vremenski uslovi takođe utiču na odluku o intenzitetu proređivanja – hladno vreme, kiša i vetar nepovoljno deluju na oplodnju, pa je proređivanje slabije.

 – Iz ovoga se vidi da je to vrlo delikatna i osetljiva mera, jer uključuje puno faktora koji utiču na ukupnu rodnost voćaka – kaže mr Vuković.- Ovom tehnologijom mogu se služiti samo iskusni voćari, koji dobro poznaju svoje voćnjake i koji će za svaku godinu koja je posebna, doneti odluku o načinu i intenzitetu proređivanja. Prema nekim autorima, plodovi koji ostanu posle proređivanja otporniji su na mraz jer ih je manje na stablu i izdržljiviji su na stresne uslove.

Dobro je da se pre početka mehaničkog proređivanja cvetova napravi proba na nekoliko redova, gde se ispita optimalna brzina traktora i termin. Uvek se prvi put cvetovi proređuju kada je otvoren centralni cvet. Nikako ranije, jer se mogu oštetiti čitave gronje, što nikako nije cilj ove metode.

Put do jednokratne berbe i kvalitetnijih plodova

“Darvin” je veoma koristan i uproređivanju cvetova šljive, ali, savetuje mr Vuković, valja ga koristiti samo u voćnjacima sa gustom sadnjom, u kojima su krošnje formirane u vretenatim uzgojnim oblicima, kao i kod sorti za stonu upotrebu. Proređivanjem cvetova dobijaju se plodovi ujednačene veličine i većeg kvaliteta. “Darvin” se veoma dobro pokazao kod čačanske lepotice i stenleja, kod kojih se redovno obavlja jednokratna berba, što smanjuje troškove.

Kako ističe ovaj stručnjak, druga korist od mehaničkog proređivanja cvetova šljive jeste smanjen napad šljivine ose, savijača i gljive koja izaziva trulež. Ali, generalno u šljivicima, u većini voćarskih rejona, “darvin” se za sada retko može koristiti jer je malo voćnjaka s traženim uzgojnim oblikom.

Da bi se olakšalo proređivanje cvetova, neki budući šljivici trebalo bi da se podižu sadnicama kalemljenim na vegetativne podloge, koje će biti kržljavije, i moći će da se sade na razmaku 4×1,5 metara. U takvim zasadima voćke ne bi smele da formiraju korenove izdanke, a skletne grane rezidbom će se uklanjati iz međurednog prostora, kako bi se omogućio normalan prolaz traktora i “darvina”.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 576 – April 2020.