Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ MASLAČAK: Treba znati kad šta brati

MASLAČAK: Treba znati kad šta brati

1620

U zvaničnoj farmakologiji maslačak se koristi i bere dok cveta – od marta do maja, listovi se beru pre cvetanja, koren se vadi u proleće i u jesen, a stabljika se koristi u periodu cvetanja.

Maslačak pojačava lučenje žuči, deluje kao diuretik, jača rad bubrega, čisti krv, pomaže kod lečenja gihta, blagotvoran je kod dijabetesa, malokrvnosti…

Maslačak je prva prolećna salata i prva presna vitaminska hrana, veoma potrebna organizmu posle dugotrajne zimske ishrane. Ova šumska i livadska hrana nam je nadohvat ruke i, što je najzanimljivije, potpuno je besplatna. Veoma je cenjena u alternativnoj medicini. Iako je maslačak za mnoge običan, dosadan korov, postoje i oni koji ga smatraju lekom i ne propuštaju priliku da obogate svoje obroke ovom biljkom, pa i da je sačuvaju za zimu.

Lekovita svojstva maslačka znali su još stari Grci i koristili su ga da umire stomačne bolove, dok su u srednjem veku cedili mlečnu tečnost iz stabljike i spravljali je za lečenje očiju. U zvaničnoj farmakologiji maslačak se koristi i bere dok cveta, od marta do maja. Kod maslačka su lekoviti i cvet, i listovi, i koren, i stabljika. Potrebno je znati kada se koji delovi biljke skupljaju. Listovi se beru pre cvetanja, koren se vadi u proleće i u jesen, a stabljika se koristi u periodu cvetanja.

Dragoceno gorko mleko

Ljubiša Simović, poznavalac samoniklog bilja iz Gornjeg Milanovca navodi da, kada se koren vadi iz zemlje, nije poželjno da se iseče, jer će ostati bez sokova.

– Izvađeno korenje treba da je celo i da se suši dva-tri dana na suncu. Koren maslačka povećava apetit i pomaže varenju. Svi delovi biljke su gorki i imaju mnogo belog mlečnog soka. Taj mlečni sok je najviše gorak, ali u njemu ima i najviše lekovitih sastojaka. Lekovit je, jer obiluje pelinom, cinkom, flavonoidima, B vitaminom, sterolom, taninima, kalijumom. Listovi su puni vitamina C i gvožđa. U terapiji se koristi u raznim oblicima kao čaj, sok, sirup, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata, koja je idealna za takozvani šumski ručak – kaže Ljubiša Simović.

Maslačak pojačava lučenje žuči, deluje kao diuretik, jača rad bubrega, čisti krv, pomaže kod lečenja gihta. Čaj od maslačka pomaže dijabetičarima, u lečenju malokrvnosti i neredovnih menstruacija. Raste na livadama, travnjacima, napuštenim njivama, oko puteva i naselja.

 Bogat hemijski sastav

Osušen koren nema miris, a ukus mu je sladunjavo-gorak. Nadzemni deo biljke sakuplja se za vreme cvetanja tokom čitave godine. Cvetovi i listovi se, za razliku od korena, suše u hladovini gde ima strujanja vazduha.

– Danas se kao lek sve više koristi i cvet. On se upotrebljava za pripremu sirupa kojim se prehranjuju pčele ili za ljudski upotrebu – dodaje Ljubiša Simović.

Maslačak ima bogat hemijski sastav. Gorke materije u maslačku su heterozidi, taraksacin i taraksacerin, čija se najveća koncentracija nalazi u mlečnom soku. Inulin je nagomilan u korenu biljke, naročito u jesen, a ova materija je fruktuozna, te se često koristi kao antidijabetik. Maslačak je i pravi rudnik kalijuma, natrijuma i magnezijuma, a u manjoj količini sadrži i ostale minerale. Obiluje vitaminima A, B i C. Zahvaljujući svojoj lekovitosti koristi se kao pomoćno sredstvo kod insuficijencije jetre, hepatitisa, kod bolova čiji je uzrok pokretanje žučnog kamena, povišenog holesterola, hemoroida, zatvora, izbacivanja viška vode iz organizma.

Koristi se za jačanje oslabljenih organa za varenje i za poboljšanje opšteg zdravlja jetre i žučnih puteva. A kao gorki tonik u narodnoj medicini se od davnina koristi za prolećno čišćenje krvi. Svež maslačak u rano proleće uzima se protiv bolova u žuči i jetri. Poslednjih godina se sve više govori u blagotvornom dejstvu maslačka u preventivi protiv kancerogenih oboljenja.

Biljana Nenković

Foto: Biljana Nenković