Konstituisanjem nove Vlade Republike Srbije naša zemlja prvi put je dobila potpuno nov resor – Ministarstvo za brigu o selu. Imajući u vidu višegodišnje demografsko i ekonomsko propadanje srpskog sela i prognozirano nestajanje svakog četvrtog seoskog naselja u državi, pogotovo u njenim brdskim krajevima i duž granica, što može imati nesagledive posledice po sudbinu države, ovaj potez stiže u minut do dvanaest. O tome kako zaustaviti ove negativne trendove, razgovarali smo sa ministrom za brigu o selu Milanom Krkobabićem.
– Ministarstvo za brigu o selu ima niz projekata s ciljem da seljanima obezbede izvore redovnih i sigurnih prihoda i poboljšaju kvalitet života na selu. Posebnu pažnju posvetićemo poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama, starim i novim zanatima, seoskom turizmu – istakao je ministar Krkobabić. – Nastavićemo s projektom obnove zadrugarstva, za koji i dalje postoji veliko interesovanje. Tom konceptu dodajemo dve novine, a to su osnivanje turističkih i socijalnih zadruga. Kada je reč o poljoprivredi, ponoviću svoju ocenu da je poljoprivreda ekonomska okosnica opstanka ljudi na selu, ali nedovoljna da ostanu ili dođu da žive u selima Srbije. Selo je mnogo više od poljoprivrede. Upravo zbog toga, posvetićemo se i infrastrukturi: putnoj mreži ‒ lokalnim i atarskim putevima, kanalizacionoj, vodovodnoj i elektromreži i, danas nezaobilaznoj, internet mreži.
Mladima državne njive, kuće, finansijski podsticaji
U okviru društvene nadgradnje u centru pažnje biće primarna zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura i sportske aktivnosti. Obnovićemo domove kulture i zadružne domove od kojih ćemo napraviti multifunkcionalne intitucije sa svim neophodnim sadržajima za primarnu zdravstvenu zaštitu poput zdravstvene, stomatološke ordinacije, apoteke, mesne kancelarije, pošte, bioskopa, pozorišne scene… koji imaju za cilj da na jednom mestu okupljaju mlade i poboljšaju njihove potrebe za društveno-socijalnim aktivnostima.
Nastojaćemo da očuvamo i unapređujemo prepoznatljive kulturne manifestacije koje čuvaju seosku tradiciju i kulturnu baštinu i da ih stavimo u funkciju razvoja seoskog turizma.
Nameravamo da mladima dodelimo do 50 hektara državnog zemljišta na korišćenje, što će zavisiti od regiona, raspoloživog zemljišta i interesovanja. Osnovni uslov za dodelu zemlje na korišćenje biće da se to zemljište privede nameni, odnosno kulturi, prema standardima savremene poljoprivrede.
Planom aktivnosti Ministarstva za brigu o selu biće predloženi i finansijski podsticaji za mlade poljoprivrednike na selu, kao i primerenija poreska politika za seljane u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.
Veoma je značajan i projekat otkupa napuštenih kuća i njihovo ustupanje mladima sa porodicama, ili onima koji planiraju porodicu, koji žele da žive i rade na selu, zatim stručnjacima iz oblasti poljoprivrede kao što su veterinari, poljoprivredni inženjeri i drugi obrazovani mladi ljudi koji će budućnost graditi upravo u ruralnim sredinama.
Mali mogu biti uspešni samo ako su udruženi
Imamo još projekata u planu, ali ovo su svakako koraci koje ćemo prvo načiniti u našoj bici, bici za sela Srbije. A ta bitka je i bitka za Srbiju, podvlači ministar Krkobabić i naglašava:
– Svi budući projekti Ministarstva za brigu o selu imaće uporište u budžetu Republike Srbije, za šta je opredeljeno 1,262 milijarde dinara. Plan aktivnosti proizilaziće iz Investicionog plana „Srbija 2020 – 2025“, koji je utemeljio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a kojim je u narednih pet godina predviđeno pet milijardi evra za putnu infrastrukturu, odnosno za rekonstrukciju 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Dodatnih 300 miliona evra, mimo budžeta, biće uloženo u poljoprivredu – za navodnjavanje 86 miliona evra, za komasaciju 70 miliona i za kupovinu traktora 50 miliona evra.
Nameravamo da se približimo seljanima, da im Ministarstvo za brigu o selu bude dostupnije, tako da ćemo otvoriti regionalne kancelarije čija će vrata biti otvorena za sve koji žele da stupe u kontakt s Ministarstvom, požale se, predlože nešto ili jednostavno postave pitanja svom ministru.
Mali poljoprivrednici u Srbiji mogu da budu uspešni i imućni samo ako su udruženi, naglasio je takođe naš sagovornik. Sa ovim načelom kao vodiljom, nastavljamo program obnove i razvoja zadrugarstva koji će sada imati širi koncept i imaće za cilj da uz pomoć turističkih zadruga razvije celu oblast, a ne samo jedno selo. Takođe, poljoprivrednici i zadruge treba da se orijentišu na proizvodnju finalnog proizvoda koji donosi znatno veću zaradu od one koju ostvaruju tradiocionalnom proizvodnjom sirovina.
Kapitalni program i reprezentativni tim
Rezultat saradnje Kabineta za regionalni razvoj i Akademijskog odbora za selo SANU je, pre svega, formiranje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, a zatim, obnova zadrugarstva i kapitalno delo – Nacionalni program za preporod sela Srbije koji je pisalo 45 autora i koji je ozbiljno polazište za aktivnost Ministarstva za brigu o selu, podsetio je Milan Krkobabić i istakao:
– Nacionalni tim za preporod sela Srbije, na čijem smo čelu, kao kopredsednici, akademik Dragan Škorić i ja, okuplja stručnjake iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje je predložio Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Taj reprezentativni tim, koji ima ulogu savetodavnog tela, okuplja 78 vrhunska stručnjaka, među kojima je 42 doktora nauka, ali i predstavnika Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Srbiji. Strateški cilj Nacionalnog tima za preprod sela Srbije je smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje i modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih preduslova za demografsko oživaljavanje sela u Srbiji.
Nezaobilazno je bilo i pitanje ministru Milanu Krkobabiću o uticaju pandemije na agroekonomiju?
– Virus kovid-19 je uticao na sve sfere privrede, pa i na poljoprivredu koja se po mom mišljenju najbolje drži od svih privrednih grana. To je i prirodno, jer bez poljoprivrede ne bismo mogli da opstanemo. Svedoci smo da i u vreme ove pošasti kao što je virus kovid-19, srpski poljoprivrednici rade punom parom i poizvode hranu koja je osnovna potreba ljudi u svim životnim okolnostima. Pokazalo se da je srpski seljanin najžilaviji i najjači član našeg društva koji se hrabro bori i omogućava da gradske pijace i marketi nesmetano budu opremljeni svežim voćem, povrćem, mesom, jajima, mlekom i ostalim poljoprivrednim proizvodima. Takođe, činjenica je da zadružni sistem u vreme korona virusa prkosi svim nedaćama, o čemu, pre svega, govore primeri zadruga koje ne samo da su uspešno nastavile svoju proizvodnju, već i dalje izvoze istim intezitetom u zemlje EU.
Sumirao je na kraju zadatke novog ministarstva:
– Srpski seljanin se suočava sa mnogim problemima, međutim, rekao bih da ih sve možemo jasno opisati kroz činjenicu da su uslovi života u selima Srbije daleko lošiji od životnih uslova u gradovima. S tim u vezi treba poboljšati infrastrukturu, obezbediti redovne i sigurne prihode seljanima, nadograditi njihov društveni život, omogućiti im da u svom mestu imaju kulturne i sportsko-rekreativne sadržaje kako za decu, tako i za odrasle i, naravno, stare. To je nedvosmislena misija i strateški plan Ministarstva za brigu o selu, na čemu ćemo raditi u narednom periodu
Turističke zadruge i – pomoć starima
– Projekat obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, po oceni stručne javnosti, a moram da priznam da sam i ja iznenađen – premašio je sva očekivanja. Za tri godine, u periodu 2017-2019. dodelili smo milijardu i 700 miliona dinara podsticajnih sredstava zadrugama širom Srbije. Podsticaj su dobili zadrugari u 152 zadruge. Da smo negativan trend gašenja zadruga pretvorili u njegovu suštu suprotnost, svedoči podatak da je od početka Programa „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji osnovano čak 757 zadruga.
Taj projekat ćemo nastaviti u još širem spektru delovanja. Podržaćemo osnivanje, pre svega, turističkih zadruga, a o tome možemo dosta da naučimo od naših suseda Hrvata, koji na ovom polju imaju dragoceno dugogodišnje iskustvo. Ideja nam je da turistička zadruga zaposli ljude iz različitih oblasti. Neki će proizvoditi hranu, drugi rakiju, treći će nuditi smeštaj, četvrti brinuti o atraktivnim turističkim sadržajima… u svakom slučaju zajedno će činiti skladnu mašineriju koja će kao proizvod biti privlačna turistima iz zemlje i sveta. Takođe, jedan deo delovanja usmerićemo i na osnivanje socijalnih zadruga koje će brinuti o najugroženijim članovima našeg društva u koje svakako posebno spadaju stara lica koja sama žive u razuđenim planinskim i drugim selima Srbije.
