DAROVI PRIRODE BUDE ČULA
Berba lekovitog cveta lipe počinje u junu, taman kad se u njenim raskošnim krošnjama pojave i zamirišu prvi nežno žuti cvetovi. Osušeni cvetovi se čuvaju za zimu i najviše se koriste za kuvanje čaja protiv prehlade, ali od njih mogu da se prave i sirupi i likeri.
U svetu postoji preko 30 vrsta lipa, svetog drveta starih Slovena. Verovali su da ih čuva od zla i uroka, groma i požara. Sadili su je na okućnicama zbog meda i voska, koristili su je kao lek od mnogih bolesti. Danas, na našem podneblju najčešće se sade krupnolisna i sitnolisna lipa, a posle njih bela ili srebrna.
Brati pre nego što se cvetovi sasvim otvore
Uspeva u šumama, zajedno sa hrastom kitnjakom i grabom, bukvom i jelama. U urbanim sredinama sadi se kao dekorativni drvored. Međutim, najtraženiji je čist cvet.
– Lipe zanosno mirišu u gradovima, ali ipak treba cvetove brati u nezagađenim sredinama, daleko od puteva, naseljenih mesta i industrijskih postrojenja. Najbolje ih je ubrati prvog dana cvetanja, ili najkasnije do perioda kada je dve trećine cveta otvoreno. Što je cvet manje otvoren, to bolje. Beru se pre jakog sunca, pre podne od 10 do 12 sati. Cvetovi se beru sa jednim ili dva lista ili priperka. Potom se suše u hladovini na promajnom mestu. Kada su dovoljno suvi stavljaju se u papirne kese. Nikako ih ne treba odlagati u plastične – kaže Milica Rajčević iz okoline Kragujevca, koja svake godine bere lekovito bilje i čuva ga za zimu.
Čaj od lipe najbolje deluje protiv prehlade i bolesti disajnih puteva. Travari navode da u jednakoj srazmeri sa zovom i kamilicom snižava temperaturu. Lipa leči upalu grla i pluća i bori se protiv artritisa i gihta. Dobar je diuretik zbog p-kumarinske kiseline, a leči i loše varenje, grčeve u stomaku i nadutost. Osim toga, lipa umiruje nervozu, paniku i smanjuje stres, te je čaj od ove biljke prirodni lek za relaksaciju celog organizma.
Blago sredstvo protiv visokog pritiska
U narodnoj medicini čaj od lipe još se koristi i kao blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska, a eterična ulja za pravljenje kozmetičkih preparata. Polen iz cveta pčele pretvaraju u med jedinstvenog mirisa i ukusa.
– Cvetanje lipe traje dve do tri nedelje. Kod nas rastu uglavnom dve vrste, koje cvetaju u različito vreme, pa je berba malo duža. Prvo cveta krupnolisna u junu, a oko dve nedelje kasnije počinje berba i sitnolisne. U zavisnosti od vremenskih prilika, berba zna da potraje i mesec dana. Ne valja kad pada kiša, jer onda spere sa cvetova polen, sluz, eterična ulja i ostale lekovite sastojke. Najbolje je kada u vreme berbe cvetova nema kišnih perioda – naglašava Milica.
Dobro osušen cvet lipe ima žuto – zelenu boju i prijatno miriše. Osim u hladovini, cvetovi mogu da se suše i u sušari na 40 stepeni. Za jedan kilogram sušene lipe potrebno je oko četiri kilograma cvežeg cveta. Tako u cvetovima ostaju korisna jedinjenja poput aflavonske glikozide, šećera, vitamina C i karotina.
Bogata berba prvog meseca leta
Travari kažu da u prosečnoj kućnoj apoteci treba da se nađe 30-ak lekovitih biljaka. Većinja njih se bere i suši još u junu. U prvom letnjem mesecu skupljaju se, osim cenjene mirisne lipe, još i crni i beli slez, borovnica, breza, brusnica, dan i noć, divizma, glog, gorka detelina, hajdučka trava, kantarion, kičica, mrtva bela kopriva, kruška, kupina, matičnjak, majčina dušica, neven, pelin, plućnjak, rusomača, rastavić, kamilica, virak, vranilovka, zova.
Lekovite biljke imaju rok do jedne godine. Posle toga gube se lekovita svojstva i moramo ih ponovo brati i pripremiti za sledeću zimu. Pravilo je da nikada sa jednog stabla ili mesta ne treba obrati ili iskopati sve cvetove, odnosno biljke, a pogotovo ih ne treba čupati iz korena. Samo tako će se ovi darovi prirode ponovo razmnožavati i rasti.
Piše: Biljana Nenković
