Čuda su samo plod velikog rada
Piše: Zorica Dragojević
Do pre desetak godina Miroslav Šarac o kalemljenju i kalemarstvu nije znao gotovo ništa. A onda je došao do zarasle pradedine njive u selu Pavlovci nadomak Rume, stao i ostao na njoj. Tu je pustio koren, dublji i jači od bilo kojeg stabla, pustio je koren ljubavi. Iz ljubavi je naučio da kalemi, da noževima nasleđenim od oca produžava vek starim sortama. Za kratko vreme već su počeli da ga smatraju čudotvorcem, da mu donose semena, stara dvadesetak godina, nadajući se da ći i u njih udahnuti život. On, međutim, smatra da je sve samo plod velikog rada i želje da se produže vrste.
– Sve je počelo kao moja želja da stvorim novu generaciju starinskog voća. Tu ideju sprovodim u delo deset godina, o njoj sam napisao knjigu. „Povratak“ je vraćanje dedovinama, oživljavanje malih parcela koje čine život običnih ljudi van urbanih celina. Borba za starinsko voće je logičan sled tih događaja – kaže za „Dobro jutro“.
Imanje sa stotinu sorti
U tu borbu je ušao sa nasleđenim očevim kalemarskim noževima, iako otac nije bio kalemar:
– Nemamo porodičnu tradiciju kalemarstva. Interesantno je da je moj pokojni tata imao kalemarske noževe koje sam nasledio, ali njima nikad nije nakalemio nijednu voćku. Ja ih uspešno koristim.
Dok kalemi, Miroslav uz njih i uči, jer je kalemarstvo učenje kroz život:
– Kalemarstvo se, po mom mišljenju, uči ceo život. Osnove su veoma jednostavne, a s obzirom na to da uspeh zavisi i od spoljnih faktora, od prirode, kretanja vode, to su neke pojave koje je nemoguće naučiti. Šta je zapravo kalemljenje voća? To je stvaranje prečice kojom se kreću voda i hranjive materije kroz tkivo biljke. Ta prečica – spoj, omogućuje ranije ulaženje u rodnost i prenošenje osobina biljaka na sledeću generaciju. Posmatranje biljaka je veoma važno. Ja sam samouk, i u kalemarstvu i u poljoprivredi uopšte. Posmatranje biljaka i uslova u kojima žive sve mi govori.
Posmatrajući taj život u svom dvorištu i na svom imanju, posadio je autohtone sorte sa celog Balkana. Neke je sam doneo, neke su mu prijatelji prošvercovali:
– Danas imam stotine autohtonih i starinskih sorti voća, svake godine imam novu baštu ili bašte, jestive biljke po celoj kući i dvorištu. Sve sam to sakupljao po celom Balkanu, svake godine idem na skup kalemara starih sorti u Hrvatsku, neke sorte (plemke) su mi švercovali iz raznih država, a i ja imam naviku da, gde god da odem, nosim makaze sa sobom, pa ako vidim neku staru voćku, u pustim selima po planinama, uzmem plemku ili odem kod gazde da pitam.
Ali, kalemarstvo nije samo uzeti plemku, mnogo je kompleksnije od toga. Neka pravila se moraju poštovati, a koja možete pročitati u nastavku teksta.
