Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Može li se zimi kalemiti?

Može li se zimi kalemiti?

1487

Često je pitanje među voćarima može li se zimi kalemiti, ako može šta može i kojom tehnikom. Odgovore na ta pitanja za Dobro jutro, dao je Miroslav Šarac, kalemar za koga oni koji ga znaju kažu da je čudotvorac u očuvanju naših starih sorti voća.

– Zima je period kada biljke miruju i takođe period vrlo nepovoljan za kalemljenje voća, ako govorio  kalemljenju na otvorenom terenu. Kalemovi pre nego što dođe do prijema, pre nego što dođe do kalusiranja ne podnose minus. Ne podnose niske temperature i mrazeve. Zato se voće kalemi, grubo rečeno, dva puta godišnje. Pred proleće kada su ti minusi veoma slabi ili u zenitu leta. Od polovine februara do polovine marta ili period od početka jula do kraja avgusta – rekao je Šarac, naglašavajući da postoje prolećne i letnje tehnike kalemljenja.

– Zavisno od toga postoje prolećne tehnike kalemljenja i letnje tehnike. Proleće, pak, možemo da imitiramo u veštačkim uslovima ako u toku mirovanja biljaka na iščupanu podlogu kalemimo plemku koja je, takođe, u stanju mirovanja. To može da se radi tokom zime i to je kalemljenje iz ruke – kalemljenje iz ruke može samo u zatvorenoj prostoriji u kojoj temperatura ne pada u minus.

– Dakle u zatvorenoj prostoriji, gde nema mrazeva i minusa možemo preko zime da kalemimo voće ako imamo iščupanu podlogu, ili ako imamo posađenu podlogu u saksiji, isključivo tehnikom prost spoj, kosi rez i varijetet te tehnike engleski spoj. Za tako nešto moramo da imamo podlogu i plemku prilično iste debljine, jer ono što je veoma važno je da se tkiva koja su ispod kore podudaraju i da se spoje na što je većoj površini – kako bi se to ispunilo potrebno je znati kako napraviti rez na podlozi.

– Pod oštrim uglom zasecamo podlogu, zasecamo plemku oštrim namenskim alatom, koji mi u Sremu zovemo kalemačica, to spajamo ili gumicom za kalemljenje ili, što je mnogo bolje – streč folijom za kalemljenje. Ta plemka koja je dva-tri centimetra dugačka i ima dva, eventualno tri pupuljka, ona ima gore presek koji smo tu skratili makazama, taj presek se namaže kalemarskim voskom i taj ceo kalem se stavi u vlažan pesak, može i vlažnu piljevinu i tu boravi do proleća – do proleća i vremena za sadnju kalema, moguće je da krenu izboji iz podloge koje, po rečima kalemara, treba skinuti..

– U međuvremenu moguće je da krenu izboji iz podloge i ako ih uočimo skinemo ih, jer nama treba iz plemki da krene novi život a ne iz podloge. Kalem boravi u tom pesku i prohladnoj prostoriji dok ne bude vreme za sadnju, a to je na samom početku proleća kada prođu mrazevi – moguće je po Šarcu raditi i čip okulaciju, ali u toploj prostoriji.

– Eventualno, ukoliko imamo podlogu posađenu u saksiju, imamo toplu prostoriju i ta podloga krene sa vegetacijom u toku zime, možemo da kalemimo letnjom tehnikom čip okulacijom ili samo okulacijom. Ali to je malo komplikovanije jer mora da se vodi računa, podloga mora stalno da se zaliva i da se pazi da ne oseti sušu tokom cele vegetacije – rekao je Miroslav Šarac za Dobro jutro.

– Glog, na primer, nije odgovarajuća podloga za kalemljenje jabučastog voća. On je podloga isključivo za mušmulu. Ništa drugo nije preporučljivo kalemiti na glog jer su kruška, jabuka i dunja, daleko bujnije nego što je glog. Mušmula kad se kalemi na glog traje jako dugo. Za jabuku je podloga divlja jabuka ili podloge sa oznakom M, za krušku divlja kruška, za dunju sejanac dunje ili vegetativni izdanak dunje – objasnio je Šarac.

Tekst: Zorica Dragojević

Foto: Miroslav Šarac