Насловна ВЕСТИ На Радмиловцу једино експериментално мрестилиште у Србији

На Радмиловцу једино експериментално мрестилиште у Србији

66

Еколошка оаза „Мали Дунав“ на Огледном добру београдског Пољопривредног факултета је лепо уређен простор, а у јавном акваријуму посетиоци могу да упознају дунавске врсте рибе, мини ботаничку башту са воденим биљкама, мини зоолошким вртом у којем су водене птице. Посебан доживљај је ход кроз праистоисторијско насеље. Не треба заобићи ни Острво еволуције и Мали музеј рибарства. Пецароши, а и они који никада нису узели штап у руке, могу се опробати у пецању. Никако не треба заобићи вожњу чамцима. Ово је кратак опис туристичке понуде Центра за рибарство и примењену хидробиологију Радмиловца. Препорука Агропортала је да ову еколошку оазу обавезно посетите. Садржаја је много, а у зависности од рапосложивог времена и интересовања, на „Малом Дунаву“ можете боравити неколико сати мада садржаја има за читав дан. Како смо сазнали од нашег домаћина  Далибора Вукојевића, самосталног стручно-техничког сарадника – руководиоца, када се говори о индивидуалним посетама, углавном овде долазе родитељи са децом. Програм организованих посета био је веома заступљен до појаве пандемије корона вирусом. Ови програми, чије трајање може бити три или шест сати, едукативног су  карактера и одвијају се у присуству водича. Посетиоци највеће интересовање показују за вожњу чамцима и пецање, упознавање рибљих врста и животиња које се овде налазе.

Селекција шарана и пастрмке

Много је разлога да се посети Центар за рибарство и примењену хидробиологију. Ипак његова основна функција је научно-истраживачки рад, односно Центар служи за практичну обуку студената.

-Почетак његове градње био је 2005. године са првобином идејом практичне обуке студената Пољопривредног факултета у Земуну који на трећој години имају предмет Рибарство и још неколико изборних предмета из области аквакултуре. Исте године почео је и Програм селкције шарана који спада у научно – истраживачки део. Сем тога радимо и селекцију пастрмке и овај посао започели смо мрестом 2009/10 године. Сада већ имамо квалитетне матице, односно приплодни материјал који би требао да иде у даљу репродукцију за комерцијалне сврхе. Са првим произвођачима млађи уговори су склопљени и већ се показао добар ефекат,  каже Вукојевић.

Битно је рећи да је реч о једином експерименталном мрестилишту овог типа у Србији. Услови су контролисани, односно ради се одабир матица, строго се води рачуна да не дође до парења у сродству – инбридинга, врши се мерење сваке јединке при самом чиповању када достигне узраст 10-15 грама и њихово обележавање. На крају следеће производне године јединке се изловљавају, мере и опет се бележе њихове карактеристике – дужина, висина и телесна маса. На основу тога бирају се потенцијални кандидати за матице за даљи програм. Када се добије једна генерација, од ње се бирају најквалитетније јединке које служе за даљи мрест кроз низ генерација како би се побољшале генетске особине.

Робот храни рибе, компјутер контролише услове

-Капацитет мрестилишта је 50 фамилија и нама је потребно да сваки танк служи за одгајивање једне фамилије. До обележавања, фамилије морају да буду посебно одвојене. Амбијенатални услови су свуда исти јер се ради о рециркулационом систему за гајење риба. У свим танковима и температура воде и други услови су контролисани. Сама хала опремљена је робот системом за исхрану риба. У почетку оне се ту гаје употребом артемије – хране у течном облику. Касније прелазе на чврсту храну и тада је храњење роботизовано. То значи да се јединке хране на тачно одређено време и тада робот иде од танка до танка и избацује храну. Сем тога постоји и систем за праћење кисеоника и температуре воде који се зове оксигард. У сваком танку постоји сонда која мери ове параметре и они се прате на рачунару у контролној соби или путем мобилног телефона од куће, тако да уколико нешто није уреду можемо да реагујемо. У мају се ради мрест шарана, млађ се гаји до октобра, односно до узраста 10-15 грама када она може безбедно да буде обележена чиповима, а након тога се хала припрема за турнус мреста клифорнијске пастрмке јер се ова врста рибе мрести у зимском периоду, а то је обично средином децембра, објашњава наш саговорник.

Вукојевић каже да ће сеовај шаран од других разликовати у темпу раста, односно прирастаће брже у односу на досадашње популације које се налазе у нашим рибњацима. У питању је Програм селекције фамилија где се прати прираст, отпорност на болести, конверзије, односно утрошак хране за килограм прираста. Реч је наравно о екструдираној храни јер су сви наши рибњаци са житарица прешли на овај начин исхране.

-За килограм прираста потребно је 1,7 килограма екструдитане хране. Док је раније за килограм прираста требало  три, па и више килограма житарица. Сем тога, употребом житарица у исхрани добија се лошији квалитет рибљег меса. Превасходно се ради о већем проценту масти, објашњава наш Вукојевић. 

Студенти су укључени у све послове који се односе на гајење риба  – исхрану, мрест, одгајивање. У складу са њихвим времном помажу и око одржавања самог Центра.

Текст и фото: Јасна Бајшански