Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Na sadnicama se ne sme štedeti

Na sadnicama se ne sme štedeti

236
Foto: AdobeStock

Svaki paor, domaćin, bez obzira da li proizvodi povrće, pšenicu, kukuruz, gaji vinovu lozu ili lekovito bilje, na okućnici ima i voćke, makar samo za porodične potrebe. Ne retko se desi da taj mali voćnjak želi da proširi i nađe se u nedoumici kako da izabere najkvalitetnije sadnice. Da li da poruči od nekog renomiranog rasadnika, ode na pijacu, prihvati od poznanika samoniklu sadnicu…?

Naš savet je da lično ode u rasadnik i sam se uveri u kvalitet. A ovaj mesec je i optimalno vreme za novu sadnju.

Etiketa garancija kvaliteta

Zna se da kvalitetne sadnice nisu jeftine, da svaka mora imati etiketu na kojoj je naznačena sorta, podloga, starost… Pravilan izbor sadnica ima gotovo presudan značaj za primanje posle sadnje i njihov rast i razvitak, odnosno na kompletan uspeh proizvodnje voća.

Za podizanje zasada, bez obzira da li je mali ili veliki ili se sadi samo nekoliko voćaka, treba koristiti isključivo sadnice prve klase sa potpuno zrelim, zdrvenjenim nadzemnim delom u celoj svojoj dužini. To se posebno odnosi na prevremene grančice u kruni. One treba da imaju dobro očuvane pupoljke po čitavoj dužini i dobro sraslo spojno mesto, da budu što pravije, bez mehaničkih oštećenja od oruđa, glodara i grada i sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Prečnik sadnice treba da je najmanje 10 mm na visini 10 cm iznad kalemljenog mesta, a visina sadnice iznad korenovog vrata oko120 cm.

Sadnice moraju da budu potpuno zdrave i bez prouzrokovača karantinskih i drugih biljnih bolesti i štetočina, kao i bez mehaničkih oštećenja. Naročitu pažnju treba obratiti na razne guke i izrasline, jer su one znak da je sadnicu zarazila bakterija koja izaziva rak ili tumor korena (Erwinia tumefaciens).

Za male voćnjake veliki jamići

Ako voćka u prvim godinama rasta zakržlja, ni u kasnijim godinama od nje nema velike vajde. Zato pre sadnje, čak i pre kupovine sadnice, valja prvo pripremiti jamić. Mali voćnjaci se podižu mahom na okućnicama ili imanju nedaleko od okućnice. Na njemu se iskopaju jamići (rupe) određenih dimenzija u koje se unosi đubrivo. Đubrenje pre sadnje je vrlo značajno i od njega mnogo zavisi porast voćke u mlađim godinama. Tada ona treba brzo da se razvija i u kratkom periodu od nekoliko godina da izgradi snažan nadzemni i podzemni sistem.

Veliki voćnjaci se podižu na zemljištu koje je rigolovano i pođubreno stajnjakom po čitavoj površini. Na malom posedu jamići se kopaju na nerigolovanom zemljištu pa su oni i širi i dublji od onih u velikom zasadu. Tako za svaku novu voćku valja iskopati rupu 1,5 do 2,5 metara u prečniku, dubine oko 60 cm. Kopa se tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene desetak ili više dana.

Idealno bi bilo pribaviti pregorelo stajsko đubrivo, a ako je to nemoguće, onda veštačko đubrivo s više kalijuma u NPK formulaciji, na primer 0:15:30, 8:16:24. Količina je okvirno dve do tri lopate pregorelog stajskog ili jedna puna šaka veštačkog po sadnici. Postoje i dehidrirana stajska đubriva u obliku peleta koja su odlična zamena za stajsko. Treba što više izbegavati veštačka đubriva, jer uništavaju zemljište.

Uloga kravlje balege i fungicida

Kada prođe taj period pripremi se sadnica: sve debele i oštećene žile se prekrate, a centralne se skroz uklone. Korisno je da se nađe kravlja balega i da se u nju umoče i nekoliko sati ostave žile pre sadnje. Ako je nemamo, a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela, fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline. Pre sadnje sadnice se oprskaju nekim od bakarnih fungicida.

Prilikom sadnje prvo se u rupu vrati deo zemlje s prve gomile koju smo odvajali, tj površinski sloj. Ona se izmeša sa pregorelim stajskim đubrivom, maksimalno u odnosu pola-pola, napravi mali breg u jamiću, prekrije slojem čiste zemlje, stavi sadnica s raširenim žilama oko napravljenog brežuljka i ukuca kolac koji će voćki biti oslonac u narednim godinama. Paziti da sadnica bude na istoj dubini kao i u rasadniku. Sve se dobro sabije, ubaci još zemlje s prve gomile, sabije, nagrne zemlja s druge gomile, ponovo sabije da se istisne vazduh i na površini, ako ima svežeg stajnjaka stavi još jedna lopata. Ukoliko je voćnjak daleko od okućnice, mlade voćke treba zaštititi od zečeva, srna, miševa…

Piše: Svetlana Mujanović

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.