Od izbora cveća za prolećnu setvu zavisi lepota vaše bašte u tmurnim jesenjim danima. Strah od tužnog prizora na kraju leta, kada većina cvetnica izbledi, a lišće izgubi sjaj, uspešno suzbija lepa kata. Iako se seje u aprilu, ona će i na kraju sezone krasiti cvetne leje svojom lepotom.
Lepa kata ili aster, prepoznatljiva je po cvetu zvezdastog oblika. Prati je legenda da je nastala od suza boginje nevinosti i čistote Astreje. Boginja je zaplakala pod zvezdanim nebom, a svaka suza koja je pala na zemlju, pretvorila se u cvet. Otuda i ime aster ili zvezda, dok se kod nas jednostavno zove lepa kata.
Kad druge cvetnice posustaju, ona se budi
Lepa kata je pogodna za dvorišta, jer kad druge cvetnice u lejama krajem leta i početkom jeseni usporavaju i posustaju, ona se tada užurbano budi – kaže Galina Rojević, pejzažni arhitekta.
Cvetovi lepe kate najčešće su ružičaste, crvene, bele ili ljubičaste boje. Pripada istoj familiji kao i bela rada i u celom svetu ih ima preko 600 vrsta. Postoje jednogodišnje ili dvogodišnje biljke, ali uglavnom su višegodišnje, pa jednom uložen trud se dugoročno isplati.
Oblik cvetova zavisi od vrste. Mogu biti zvezdasti, okrugli, loptasti ili sa rastresitim laticama. Razlikuje se i po visini. Kod nas se uglavnom gaje sorte koje dostižu visinu od 20 do 80 centimetara, ali ima i onih koje narastu i do metar i po. Prednost ovog cveća u bašti je što ga u kasnu jesen posećuju pčele zbog nektara koji je među poslednjim u sezoni. Tako one dopunjuju svoje zalihe u košnicama pred zimu – dodaje Rojević.
Kao i ostalo cveće, i lepa kata ima svoje osobenosti. Leti joj je potrebno mnogo vode, kako se donje lišće ne bi osušilo i otpalo. Kada je najveća žega, mora da se zaliva ujutru i uveče. Voli dobro drenirano, ali vlažno zemljište, jer ima plitak koren. On se bočno širi po površini, sa mnoštvom tankih, razgranatih korenčića, zbog čega nije preporučljivo kopati zemlju oko lepih kata.
Otkinite vrh da dobijete žbun
Ponekad je dobro otkinuti vrh, kada dostigne visinu od 15 centimetara, kako bi se biljka bolje ukorenila. Ova mera se preporučuje baštovanima koji žele da biljka bude kao bokor, odnosno žbun. Uspeva na osunčanim i polusenovitim pozicijama.
Seje se u aprilu, kada prođu mrazevi, u zemljište kome je prethodno dodato samootapajuće mineralno đubrivo. Trebalo bi zemlju malčirati, kako bi ostala hladnija. Naime, njen plitak koren se bolje razvija na nižoj temperaturi. Razmak između biljaka je oko 20 centimetara – kaže Galina Rojević.
Lepa kata (lat. Aster chinensis) se direktno seje u aprilu i potrebno joj je od 7 do 14 dana da nikne, ukoliko je temperatura stabilna oko 18 stepeni. Može i u plasteniku da se odgaji rasad i tada se seje početkom marta. Kasnije se presađuje u dvorište ili u saksije. Ovo cveće je relativno otporno na bolesti, ali svakako je treba čuvati i štititi od pepelnice, sive plesni i uvenuća, a od štetočina napadaju je lisne vaši, trips i paukova grinja.
Opojan miris posle kiše
U našem narodu lepu katu zovu i šimirezla. Osim što cveta do prvih mrazeva, njena osobenost je opojan miris koji se širi dvorištima kada se zalije, ili kada pokisne. Nekada je zbog lakoće gajenja i biranja višegodišnjih sorti bila veoma popularna na okućnicama. Danas spada u kategoriju vindtidž cveća, koje su sadile naše bake i koje se ne predaju pred prirodom, čak i onda kada ostale cvetnice polako gube sjaj.
Piše: Biljana Nenković
