Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ Narodni travar i novinar Momčilo Antonijević

Narodni travar i novinar Momčilo Antonijević

3458

Neposredan kontakt s prirodom i boravak u kući na Zlatiboru naveo je Momčila Antonijevića iz Užica da već kao dete od 13 godina počne da se zanima i bavi lekovitim biljem. Sada, u četrdesetoj godini, ovaj poznati novinar i narodni travar savetima pomaže mnogima, mada sam ne proizvodi čajeve, niti bilo kakva lekovita sredstva.

– Pošto sam štreber, prvo sam seo i čitao sve što sam našao o tim biljkama, a u kući smo, na moju veliku sreću i zadovoljstvo, imali najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku na ovu temu: „Lečenje biljem“ profesora Jovana Tucakova, osnivača naše Katedre za farmakognoziju na Farmaceutskom fakultetu. Ta divna knjiga uticala je na to kako ću da se bavim lekovitim biljkama, jer je napisana neverovatnom kombinacijom ogromnog znanja koje je taj čovek imao, i ljubavi prema narodnoj tradiciji, koja je takođe provejavala kroz čitavu knjigu. To je fantastično pitko štivo, a opet je sigurno, relevantno, provereno, zasnovano na naučnim činjenicama – priseća se Antonijević.

Ovaj narodni travar ima svoj sajt snagabilja.rs i istoimeni nalog na Jutjub kanalu, ali ističe kako ništa ne prodaje i nema komercijalne proizvode, bavi se pisanjem i proučavanjem lekovitih biljaka i njihovim korišćenjem u narodnoj tradiciji, zasnovanom na naučnim činjenicama.

– Moj posao je prvenstveno edukacija i približavanje ljudi prirodi, nemam neki komercijalni proizvod koji prodajem, ali dajem recepture. Ljudi mi se vrlo često obraćaju, posebno preko društvenih mreža, vrlo rado im izađem u susret kad god sam u prilici da pomognem. Novinarski deo posla je ono čime se bavim – objašnjava Antonijević.

– Ima biljaka kod kojih postoji ograničenje koliko dugo treba da se uzimaju. Jedna od takvih, koja baš dobro deluje na imunitet i fantastično se bori protiv virusa, jeste slatki koren ili sladić. Izuzetno je dobar, deluje snažno protivupalno, antivirusno, smiruje kašalj, ali ima nezgodnu osobinu da, ukoliko se uzima duže od dve nedelje u kontinuitetu, može da izazove vezivanje natrijuma i onda se ne preporučuje ljudima koji imaju visok krvni pritisak, a ni zdravim ljudima se ne preporučuje duže od dve nedelje u kontinuitetu. Najbolje je da se piju dve šolje čaja dnevno tokom dve nedelje, posle toga se pravi pauza sedam dana, pa se nastavlja ako treba da se nastavi.

Među nekim lekarima postoji otpor prema tradicionalnoj medicini, a kada kod nekih pomoćnih sredstava ili čajeva piše na uputstvu „konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom“, previđa se da niko nije učio lekare kako te biljke deluju.

– Ne želim da me neko pogrešno razume i da omalovažam njihovo znanje, ali oni nisu imali dodir s tim i da li mogu da daju ispravan savet zavisi samo od njihove lične angažovanosti i dobre volje da saznaju nešto o lekovitim biljkama. A kada ne znaju, vrlo često kažu da se ništa ne koristi, jer ne žele da rizikuju da biljke stupe u interakciju s lekovima koje neko koristi. To razumem, jer je interakcija s lekovima česta. Malo je poznato da kantarion ne sme da se koristi s antidepresivima, jer i sam deluje kao antidepresiv, pa ako se piju zajedno, pije se pogrešna doza leka, što nije dobro za vas. On može da smanji efikasnost i kontraceptivnih pilula. Seme grejpfruta izuzetno pojačava delovanje lekova, zato što deluje na jetru i lekovi deluju snažnije – priča Antonijević.

Vreme za belu imelu, podbel

Srbija je izuzetno bogata lekovitim biljkama i ovaj travar misli da 400 do 500 vrsta lekovitih biljaka raste u Srbiji, te da spadamo u izuzetno bogate zemlje. Kada je reč o ovom periodu godine, može da se desi da u februaru i martu na planinama bude debeo sneg i da nema biljaka. Međutim, postoje i biljke koje se sakupljaju po takvim vremenskim uslovima. Recimo bela imela, poluparazitska biljka koja raste na drveću, sakuplja se baš u zimskim mesecima. To je izuzetno dobar lek za srce i krvne sudove, snižava krvni pritisak, deluje kao hormonalni balanser, jedna moćna biljka, ali moramo da se pridržavamo doza kada se ona koristi. U februaru i martu mogu da se sakupljaju i pupoljci bora i da se od njih pravi sirup protiv kašlja i za disajne organe.

– Tada već kreću i vesnici proleća, kad je vreme lepo, pa mogu da se sakupljaju jagorčevina i ljubičica. Obe biljke deluju jako dobro na organe za disanje. Jagorčevina je, doduše, zaštićena zakonom i treba je pažljivo sakupljati. Od nje se koriste i cvetovi i koren, a svima je dobro poznat sirup od jagorčevine koji podstiče izbacivanje sluzi iz organa za disanje. Inače, od lista jagorčevine može da se napravi veoma ukusna i vitaminima bogata prolećna salata. Cvet ljubičice deluje na ljude koji imaju problem sa bronhitisom. Koren ljubičice može da se koristi umesto ipekokuane, biljke koja se nekada koristila protiv tuberkuloze. Izaziva povraćanje, to je ponekad bilo važno, kada je bilo potrebno veštački izazvati povraćanje usled trovanja nekom hranom – objašnjava Antonijević.

Rano proleće, posebno februar, vreme je i kada cveta podbel, jedna od retkih biljaka koja prvo cveta, pa joj se tek onda formiraju listovi. Lekoviti su i cvetovi i listovi, a njegovo latinsko ime potiče od reči kašalj, što jasno upućuje na to kakva biljka je u pitanju i za šta se koristi u narodnoj medicini. To je jedan od najboljih lekova za bronhitis, ali postoji problem, zbog kojeg se podbel našao na crnoj listi biljaka: sadrži, doduše minimalnu količinu, supstancu koja može da deluje hepatotoksično, odnosno, kancerogena je za jetru. Postoje i lekovite biljke iz porodice borožina, kao što je gavez, koje takođe sadrže te supstance. Oni koji imaju bilo kakav problem s jetrom, preležali su hepatitis, žuticu ili imaju porodičnu istoriju ciroze jetre, ne bi trebalo da ga koriste. A svi koji su zdravi treba da gavez koriste u kraćem periodu i s pauzama. Ova biljka je zanimljiva i za spoljašnju upotrebu i tu je potpuno bezbedna: dobro se opere, premaže se svinjskom mašću i koristi kod žuljeva, bolnih mesta, stavlja se kao obloga na kolena.

Čaj za svaki dan

– Čaj treba da se pije svaki dan, bar jednu, a idealno bi bilo dve ili tri šolje nekog biljnog čaja. Postoje biljke sa blagim delovanjem koje mogu da se piju duži vremenski period u kontinuitetu. U takve biljke ubraja se neven, crni slez, zob neoljušten, matičnjak koji ima izuzetno prijatan ukus i rado ga piju i deca jer ima limunkasti miris. On se zove i limunova trava i deluje vrlo blagotvorno na organe za varenje, na nervni sistem, i preporučuje se ljudima koji pate od anksioznosti, napetosti, nervoze. U pitanju je biljka s antivirusnim delovanjem i posebno je efikasna u lečenju herpesa. U grupu biljaka koje mogu da se uzimaju duže spada i majčina dušica, koja je takođe aromatičan i ukusan čaj – savetuje Antonijević.

Rano proleće i kraj zime zgodni su za sakupljanje kore sa drveća, koja se koristi u lečenju.

– Vrbova kora se sakuplja sada, prabaka je aspirina. Ona sadrži salicilate i salicilnu kiselinu, koja će kasnije modifikacijama i usavršavanjem postati jedan od najpopularnijih lekova na svetu – aspirin. Ona se koristi u istu svrhu kao i aspirin, dakle, za snižavanje povišene telesne temperature. Interesantno je da i životinje koriste lekovite biljke instiktivno. Primećeno je da labudovi koje boli vrat, jer je on njima osetljiv, dolaze i jedu grančice vrbe – ispričao nam je ovaj narodni travar.

Kada su u pitanju kore drveća koje se koriste u lekovite svrhe, kao što su vrbova i hrastova kora, treba znati kakva kora se skida, odnosno s kakvih grana. Potrebno je da to budu grane koje su debele otprilike kao ruka, ne može da se skida hrapava, debela kora, ali ni ona skroz tanka. Kora se skida, suši i usitnjava i od nje se prave čajevi. Hrastova kora ima izuzetnu koncentraciju tanina u sebi i ona se koristi kao možda najbolji biljni lek za zaustavljanje proliva. Kupke od hrastove kore su veoma blagotvorne za ljude koji pate od preteranog znojenja, gljivičnih oboljenja nogu, atletskog stopala i drugih oboljenja. Ruj, odnosno rujevina, popularna je biljka, jer je odličan biljni lek za upalu prostate, za lečenje bubrega i, što je vrlo interesantno, blagotvorno deluje na pankreas. Koriste se kora rujevine i drvo rujevine, koje se sakupljaju u februaru i početkom marta, dok biljka još ne prolista, kao dobar biljni lek za ove bolesti.

Ukoliko se čajevi piju preventivno i da bi se sačuvalo zdravlje, većina može da se zasladi prirodnim medom, ali trebalo bi izbegavati šećer zato što to jednostavno nije dobro. Ipak, i tu postoje izuzeci.

– Ukoliko pijete čajeve koji su od gorkih biljaka, to su prvenstveno čajevi koji služe za jetru, za organe za varenje, oni se piju pre jela i obavezno nezaslađeni. Mogu da budu vrlo gorki, ali u njih se šećer ne dodaje. U tu grupu čajeva spadaju, recimo, koren lincure, koja je sad posebno popularna, jer može da povrati čulo ukusa. Tu spada kičica, trava iva, i piju se pre jela i nezaslađeni – objašnjava Antonijević.

Izvor dobre zarade

Lekovite biljke mogu da se gaje i na terasi, ali mogu da budu i jako dobar izvor prihoda za poljoprivrednike, jer biljke mogu da donesu visok prinos i prihod. Kao i u svemu, potrebno je znanje, a pre svega treba da znate kakvom zemljom raspolažete.

– Matičnjak, pitoma nana, neven, biljke su od kojih može jako lepo da se zaradi. Postoje biljke koje se gaje malo ređe, zahtevaju specifičnije uslove, ali je zarada od njih fantastična. Jedna od njih je, recimo, valerijana, za kojom uvek postoji ogromna potražnja na tržištu. Za nju je važno da zemlja bude vlažna. Idealne bi bile neke vlažne njive pored reka, u polusenci, koje nisu zgodne za gajenje nekih drugih biljaka. Na Zlatiboru i na Tari se sve više gaji lincura, koja je strogo zaštićena vrsta i kojoj je pretio potpuni nestanak, jer je toliko eksploatisana i vađena pedesetih godina 20. veka. Danas je zabranjeno vaditi korenje lincure iz prirode i, da bi se zadovoljile potrebe tržišta, ljudi je gaje plantažno. Odgovara joj planinski pašnjak, odnosno, vrlo siromašna zemlja, na kojoj bi neka druga kultura teško mogla da raste. Naravno, potrebno je prvenstveno znanje i da se dobro raspitate ako želite da uđete u neki biznis – savetuje Antonijević.

Oni koji žele neke biljke da gaje za lične potrebe i ako imaju dvorište, to obavezno treba da urade. I ko ima terasu može da gaji te biljke, pa će uvek imati svež začin, žalfiju, origano, bosiljak. Pored toga što su začinske i lekovite, one su i vrlo korisne u gradskim sredinama, jer su medonosne. Matičnjak, nana i majčina dušica, ruzmarin i lavanda, pomažu da pčele opstanu.

– Za Vojvodinu je odličan beli slez i iđirot. Beli slez je cenjen i skup, mislim da košta oko 1.000 dinara kilogram suvog korena belog sleza, vrhunskog kvaliteta. Bavanište je čuveno po tome što se mnoge porodice već bave gajenjem biljaka, pre svega pitomom nanom. Postoji kultura gajenja biljaka za otkup u Vojvodini. Tu ne bi mogle da uspeju planinske biljke. Ali se menja klima, i u okolini Fruške gore postoje plantaže lavande, koje su, na žalost, uništavali ljudi koji dođu da se slikaju za Instagram. U prirodi i na plantaži se treba ponašati odgovorno i, kada se sakupljaju biljke, to treba da se radi na pravilan način, da se ne uništi neko stanište i da posle vas nema ničeg živog – zaključuje Antonijević

Koristiti trave, ali i slušati lekare

Kada govorim o lekovitim biljkama i njihovom odnosu s farmaceutskim, sintetičkim lekovima, ne volim da se te stvari stavljaju u neki sukob i da predstavljaju alternativu jedno drugom. Mislim da su biljke odlična prevencija, i to su blaga sredstva koja mogu da nam pomognu da prvenstveno sačuvamo zdravlje. Mogu, naravno, da pomognu i kada je zdravlje narušeno, ali nikako ne treba birati da li će neko ići kod lekara ili će se lečiti čajevima. Treba i jedno i drugo da se koristi. Treba da se slušaju saveti lekara, medicina je izuzetno napredovala u poslednjih sto godina i zašto ne bismo koristili dostignuća savremene nauke. Jako je važno da čovek radi na prevenciji i da pokuša da svoje zdravlje sačuva, a biljke su prvenstveno dobar lek za to – savetuje Antonijević.

Kada su biljke u pitanju, kaže da ih treba koristiti u određenom vremenskom periodu, najbolje mesec ili dva u kontinuitetu, onda napraviti pauzu, promeniti biljku, uzimati nešto drugo. Ne zbog toga što ta biljka može da deluje loše, nego zato što je to najbolji način da se dobije najbolje od različitih biljaka.

Ne dirati kukurek!

– Proleće je i vreme kada raste kukurek, ali nemojte nikada da ga berete, ma koliko vam se sviđalo kako izgleda. U pitanju je vrlo otrovna biljka i nije ga uopšte dobro dodirivati. Čak i ako ste ga samo dodirnuli, pa dodirnuli usta ili nos, može da dođe do trovanja, to je biljka koju treba izbegavati – savetuje Antonijević.

Reiši raste na Kosmaju

– Kada je reč o našoj tradiciji, tužno mi je da su mnogi ljudi čuli za reiši, tu čuvenu, magičnu, beskrajno lekovitu japansku gljivu, a ne znaju da ona raste na Kosmaju u hrastovoj šumi i da se na srpskom jeziku zove hrastova sjajnica. Mislim da treba bolje da poznajemo svoju tradiciju i da treba prvenstveno da koristimo biljke koje rastu oko nas, jer one su prave za nas. Treba se fokusirati na biljke koje rastu na našem području – istakao je Antonijević.

Kineska formula protiv pandemije

Kada je u pitanju trenutno aktuelna pandemija koronavirusa, Antonijević za jačanje imuniteta preporučuje biljnu formulu koja potiče iz kineske tradicionalne medicine.

Na 400 mililitara vode potrebna je jedna kafena kašičica sladića i dve kafene kašičice đumbira. To se pusti da provri, ostavi se da stoji 15 minuta i popije u dve odvojene doze tokom dana. Obe biljke deluju snažno protivupalno i to je kineska tradicionalna formula koju koriste vekovima u slučajevima bilo kakve pandemije. Oni tu formulu koriste i sada, potpuno paralelno s najsavremenijim istraživanjima virusa. Imaju drugačiji odnos prema svojoj tradicionalnoj medicini. Ne stide je se i poštuju znanje svojih predaka – kaže Antonijević.

Treba znati skuvati

Antonijević preporučuje da čaj bude pripremljen na pravi način, jer vrlo često ljudi to ne znaju. Prvo se greši jer se ne uzme dovoljno ili se uzme previše čaja. Prosečna doza za odraslog čoveka jeste jedna supena kašika na jednu šolju ključale vode. Za decu to je jedna kafena kašičica na šolju ključale vode.

– Većina čajeva sprema se s ključalom vodom i većina čajeva preliva se ključalom vodom. Sve što lepo miriše: matičnjak, majčina dušica, nana, kamilica, biljke su koje sadrže etarska ulja. Ako ih kuvamo, etarska ulja ispare i biljka nema više nikakvu ili skoro nikakvu lekovitost. Ove biljke prelivaju se ključalom vodom, promešaju, poklope, što je jako važno, i ostave da stoje dovoljno dugo. Za biljke s etarskim uljima dovoljno dugo je oko 15 minuta, a idealno bi bilo 20 do 30 minuta, potom se procede i popiju. Neke čajeve, kao što je čaj od zove ili lipe, treba piti tople. Oni služe za snižavanje povišene telesne temperature i za njih je važno da se piju vrući – preporučuje Antonijević.