Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ НАША НАЦИОНАЛНА ВОЋКА НЕ ГУБИ ЗНАЧАЈ: Свака сорта шљиве има своју намену

НАША НАЦИОНАЛНА ВОЋКА НЕ ГУБИ ЗНАЧАЈ: Свака сорта шљиве има своју намену

107

Пише: Јасна Бајшански

Шљива је наша национална воћка и главни представник коштичавих воћних врста. Била је и остала веома захвална воћна врста када се говори о њеном гајењу. Пре пола века имали смо наше доминантне аутохтоне сорте: црвена ранка, црношљива, металаш и опште позната пожегача. Оне су су се размножавале изданачки, што је овај процес поједностављивало. То су биле светле тачке у ширењу шљиварства у Србији.

Временом, што је сасвим нормално, сортимент се мењао. Колеге проф. др Милисава Митровића у Институту за воћарство у Чачку још пре пет деценија почеле су селекцију и стварање нових сорти широког спектра дозревања. Сада већ давне 1977. године признате су прве чачанске сорте шљива, почев од чачанске ране, преко чачанског шећера, чачанске лепотице и чачанске најбоље до чачанске родне. Сада та породица броји 17 сорти, што је огроман допринос шљиварству и воћарсву наше земље.

Ракија мора да одлежи

 Митровић подсећа на то да се с изменом сортимента почела мењати и култура конзумирања, односно потражње шљиве, како стоне, тако и за различите видове прераде. Велика предност шљиве у односу на друге воћне врсте, јесте у широком спектру употребе њених плодова, од стоне до замрзавања, прављења компота, слатког, пекмеза, мармелада, сушења – што је био и остао наш бренд, и последње, али не мање важно, меке и љуте шљивове ракије.

По сувој шљиви и ракији шљивовици били смо посебно познати. Међутим, у последње време измениле су се организационе и све друге структуре, тако да нам данас мањка квалитетних плодова, и за суву шљиву, али и за квалитетну ракију. Кроз научно-истраживачке институције, државне органе – министарства и привредне коморе и друге, треба озбиљно приступити изради концепта стратегије како воћарства у целини, тако и шљиварства. Сада, када сумирамо све, можемо закључити да су еколошки услови допринели значајном смањењу рода шљиве. Сем тога, елементарне непогоде учиниле су своје, па плодови губе тржишну вредност те се од њих могу правити само ракије и пекмези – каже Митровић.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us