Od projekta nastalog u srednjoj školi, do beogradske kompanije Eco Hive i evropskog tržišta, nije prošlo mnogo vremena. Dobra ideja, prethodno sticano znanje u sopstvenom pčelinjaku, oštro oko i moć da se sagledaju problemi, doveli su Nikolu Teomirovića, na čelo grupe mladih istraživača, do stvaranja aparata za automatizovano otklanjanje varoe u organskom pčelarstvu. Kao i mnogi pronalazači, i on je skroman. Kaže da je reč samo o dodatnoj elektronici i mikroračunaru koji upravlja tretmanom mravlje kiseline, odavno priznatom u celom svetu kao sredstvo protiv pčelinje štetočine. Jedina razlika  – njihov aparat je mnogo efikasniji.

– Završio sam Srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Beogradu i projekat je nastao još u toj školi, na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju. Mi smo u suštini samo uradili elektroniku i mikroračunar koji upravlja tim tretmanom mravlje kiseline koji je već u svetu priznat kao rešenje. Za uređaj sam radio patentnu prijavu koja je prošla nacionalnu i međunarodnu evropsku proceduru.

Doprinos naprednom pčelarenju

Patent je nastao iz Nikoline želje da unapredi pčelarenje, koje je porodična tradicija.

– Porodično se bavimo pčelarstvom  – objašnjava za „Dobro jutro“. – Ja sam 2017. godine nastavio priču koja je prekinuta 2003., zbog dedine alergije. Od tada sam posvećen pčelinjaku.

Svojih šezdeset košnica danas ne mora da obilazi svaka tri dana kako bi uništavao varou. Dovoljno je da ima instaliran aparat sa mikroračunarom.

– Ranije su pčelari morali da idu na svaka tri dana u pčelinjak u periodu od osamnaest dana, u vreme pokupljenog legla u košnici, da implementiraju mravlju kiselinu, pošto ona iziskuje određene uslove da bi dostigla maksimum efikasnosti. Potrebno je da je spoljašnja temperatura ispod 24 stepena i da količina mravlje kiseline bude srazmerna određenoj jačini pčelinje zajednice – kaže Nikola.

Njegov aparat uz pomoć kompjutera sam radi tih osamnaest dana i tako smanjuje broj odlazaka pčelara u pčelinjak.

– Mi smo napravili mikrokompjuter, algoritam i senzore spoljašnjih uslova, i pčelar pomoću jednog prekidača vrlo lako isprogramira jačinu pčelinje zajednice u kojoj se radi tretman. Kad se jednom napuni mravljom kiselinom, uređaj narednih osamnaest dana sve radi potpuno sam i ubrzava taj proces. Samo to smanjenje putovanja, smanjenje trošenja goriva, odlazaka na pčelinjak je donelo olakšanje, jer je vremenski faktor smanjen.

Uređaj nije samo smanjio broj odlazaka pčelara u pčelinjak, već je i povećao efikasnost suzbijanja varoe.

– Do sad je efikasnost mravlje kiseline bila do 70 posto, jer smo to radili preko truleks krpa, i nije bio dovoljan samo tretman mravljom kiselinom. Kada smo uradili kompletnu automatizaciju elektronikom, u zavisnosti od kvaliteta mravlje kiseline na koju ne možemo da utičemo, sa najgorom mravljom kiselinom ta efikasnost je dostigla 95 posto. U nekim superiornim uslovima sa odličnom mravljom kiselinom uspeli smo da dođemo i do skoro apsolutne efikasnosti, a to je 99,4 posto smrtnosti varoe.

Tretman bezbedan za pčele

Ono što u stvari ubija varou su isparenja mravlje kiseline, kontrolisana od strane kompjutera.

– Mi imamo isparivač, a centrala kontroliše kada će on ispustiti kiselinu. Isparenja mravlje kiseline se šire po košnici i ubijaju varou na pčeli u leglu  – dodaje naš sagovornik.

Ovaj tretman je, po Nikolinim rečima, potpuno bezbedan za pčele:

– U tradicionalnom tretmanu, kada se radilo pomoću truleks krpe, moglo je doći do gušenja matice ili pčelinje zajednice, jer isparavanje mravlje kiseline nije bilo kontrolisano. Mi sa vrlo sporom dozacijom, uz pomoć našeg isparivača, puštamo minimalne, a dovoljne količine pare mravlje kiseline, tako da ona ne šteti pčelinjoj zajednici, a da ima dovoljnu efikasnost. Trebalo nam je skoro dve godine i mnogo bačene mravlje kiseline da bismo odradili prvi test na košnici, da bi napravili najbolju varijantu ispuštanja mravlje kiseline, a pritom ne oštetimo pčelinje društvo.

Prvi efekti vide se vrlo brzo, konačni nakon osamnaest dana. Najbitnije od svega je da uređaj sam odredi kada će odraditi tretman:

– U prva tri dana će već uraditi prvi tretman, a kompletan rezultat je nakon završenog tretmana u 12 minuta u 18 dana. Uređaj uz pomoć senzora sam odredi kada će se aktivirati. Nekada će u toku dana duvati vetar, pašće temperatura i on će u tom trenutku odraditi tretman. Ako su visoke temperature, on će odrediti da je za tretmnan najpovoljnije vreme u četiri sata ujutro, kad je najveća vlaga nezavisno od temperature. Na to niko ne može da utiče, to kompjuter sam proračuna. Mi možemo samo, uz pomoć jedne diodice koja je na uređaju, videti da li je tretman završen ili ne.

Aparat „odlučuje“ sam

Teomirović napominje da pčelar dobija komplet potpuno nezavisan od mesta postavljanja:

– Pčelar u kompletu dobija solarni panel, tako da je potpuno nezavisan od postojeće infrastrukture na pčelinjaku. Može da radi na nekom ruralnom mestu gde je prva struja na 20 km udaljenosti. Ima te centralne jedinice koje rukovode isparivačima, i u zavisnosti od paketa koji pčelar kupi, može imati centralu sa jednim isparivačem, sa pet ili deset isparivača. Nama je plan da radimo veliki sistem koji će imati mogućnost da pokrije do 70 košnica.

Ta nezavisnost omogućava postavku aparata i na pokretne pčelinjake, tj. nema skidanja prilikom selidbi košnica:

– Uređaj je kompatibilan po veličini rama i mestu na kom se fiksira. Cilj nam je da im priđemo i kad jednom instalira sistem za 70 košnica, pčelar nikada ne mora da ga skida sa svog pokretnog pčelinjaka. Isparivač se postavlja u plodišnom nastavku košnice, gde je većina legla u tom trenutku. Centrala se postavlja tamo gde je pčelaru najlakše, može i u neku kućicu na pčelinjaku i iz nje se izvuku kablovi za kontrolu isparivača. Jedan solarni panel je veličine krova košnice, tako da to ne remeti rad pčelinjaka.

Sve to nikako ne remeti rad pčela, ne dolazi do zbunjivanja i uzbunjivanja.

– Od svih elektromagnetnih talasa koji na pčele utiču, to je blutut, mi koristimo klasičan prolaz struje kroz kablove, nemamo nikakvu bežičnu komunikaciju i nema negativnog uticaja na život pčela – zaključuje Nikola Teomirović.

Mala investicija, velika korist

– Prevelika sujeta kod naših pčelara i loše navike ih odvraćaju od inovacija. Prošle godine, kada je bio veliki pomor pčela, mi smo na našim pčelinjacima, a i ljudi koji su koristili naš aparat, imali prosek smrtnosti pčela 1,67 procenata. Većina toga je bilo, jer se stara košnica rasušila pa je upala kiša u nju ili neki fizički faktor. Radili smo prostu računicu. Da su kupili naš uređaj, koji ih košta 35 evra po košnici i može služiti pet do deset godina, oni bi na pčelinjaku od 70 košnica u godini u kojoj su prosečno izgubili 12 hiljada evra, iako su bile lošije pašne prilike, bili u plusu 2.400 evra. Mi smo to na odličan način prezentovali i došli smo do kupaca koji imaju širu svest i ulažu u dugoročnu proizvodnju. Za jedan sistem do deset košnica je potrebno jedan dan izrade. Podržani smo od Fonda za inovacionu delatnost, Naučno-ekološkog parka Beograda i uz njihovu pomoć smo uspeli da nabavimo mašine, što je inače vrlo težak proces. I dalje investiramo da bismo napravili još jeftiniju varijantu uređaja, i da je pustimo na tržište.

Nema rezistencije  na mravlju kiselinu

– Rezistencija se ne može stvoriti, jer je mravlja kiselina organsko sredstvo koje i pčela luči u određenoj količini. U samom medu postoji određena količina mravlje kiseline i ona je konstantno prisutna u košnici. Da varoa može stvoriti otpornost na nju, već bi je stvorila. Takođe ne postoji karenca. Bukvalno, danas možete raditi tretman mravljom kiselinom, sutra izvrcati med. Možda će prvog dana med imati blago-kiselkast miris, već sledeći dan ništa se neće osećati.

Piše: Zorica Dragojević