Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Ne bacajte piljevinu, korisna je u bašti!

Ne bacajte piljevinu, korisna je u bašti!

7437

Piljevina od struganja drva može biti korisna u poljoprivredi, ako se na pravi način pripremi pre iznošenja u baštu. Sitni drvni ostaci poboljšavaju strukturu zemljišta, mogu se koristiti za malčiranje, ali i zakiseljavaju zemljište.

Piljevina zemljište čini rastresitijim, sprečava formiranje pokorice i rast korova. Upija veliku količinu tečnosti, a jedina negativna osobina je da prilikom razgradnje uzima azot iz zemlje. Zato je potrebno piljevinu pripremiti na pravi način, pre nego što se iznese u baštu, kako bi se dobili pozitivni efekti.

„U procesu razlaganja piljevina uzima azot iz zemljišta, posebno ona iz četinara.  Da se to ne bi dogodilo, treba je pomešati sa azotnim đubrivima. Od prirodnih izvora azota to su kopriva, sveže pokošena trava i živinsko ili ovčije đubre“, kaže Živojin Antić iz Ćuprije, koji se bavi organskom proizvodnjom povrća.

Piljevina se najčešće koristi na parcelama sa borovnicama ili zeljem, jer oni uspevaju na kiselim zemljištima. U slabokiselo i neutralno zemljište piljevina se dodaje, ako se pre toga pomeša sa pepelom, krečom, mlevenom kredom ili dolomitnim brašnom.

Kada se piljevina pomeša sa pepelom i nekim od azotnih đubriva, a zatim odstoji dve do tri nedelje u zatvorenoj posudi, neće imati negativnog uticaja na zemljište. Tako pripremljena piljevina može da posluži za malčiranje jagoda ili belog luka. Ako se pospe u proleće imaće ulogu đubriva. Sloj malča od piljevine, od oko tri centimetra, tokom leta sprečiće isparavanje vlage i rast korova.

Tekst i foto: Biljana Nenković