Насловна ВЕСТИ Недостатак гвожђа у пољопривредном земљишту

Недостатак гвожђа у пољопривредном земљишту

61

Гвожђе је микроелемент неопходан за биљке који учествује у многим важним физиолошко-биохемијским процесима. Оно посредно или непосредно учествује у биосинтези хлорофила, фотосинтези, дисању, фиксацији елементарног азота, редукцији нитрата и нитрита, метаболизму угљених хидрата и др.

У биљкама, учествује у најважнијим физиолошким и биохемијским процесима као што су: фотосинтеза, синтеза хлорофила, дисање, редукција нитрата итд. У земљиштима га има у довољним количинама, али повремено се јавља његов недостатак код осетљивих врста.

Разлози који изазивају недостатак гвожђа, и поред релативно високог садржаја у земљишту, су веома различити и специфични за одређене климатске, едафске и агротехничке услове.

Примена високих доза фосфорних ђубрива, може да изазове недостатак гвожђа. Ђубрењем већим дозама фосфорних ђубрива (МАП), стварају се једињења гвожђа у земљишту неприступачна за биљке, на површини корена, као и имобилизација гвожђа у биљкама.

Недовољна обезбеђеност биљака калијумом може да подстиче појаву недостатка гвожђа. Такође и претерана влажност земљишта, забаривање, сабијањем земљишта употребом тешке механизације, може доћи до појаве хлорозе на биљкама. У кишним и прохладним годинама, у условима слабије осветљености биљака, симптоми недостатка гвожђа се чешће јављају. Са друге стране и недовољна влажност земљишта, као и дуготрајна суша могу да подстичу појаву Фе-хлорозе.

Гвожђе хлороза се често јавља на песковитим земљиштима сиромашним органским материјама. Симптоми недостатка гвожђа се релативно лако могу открити јер се манифестују на најмлађим листовима .На почетку површине најмлађих листова постају светло жуте до жуто зелене (хлороза), а касније попримају лимун жуту и понекад и белу боју. Што су млађи листови, симптоми су израженији. Уколико је његов недостатак јаче изражен код воћака, може се десити да до краја јула, августа отпадну сви листови. Таква стабла најчешће одумиру. Фе хлороза воћака смањује и њихову отпорност према мразу и другим неповољним условима, смањује се раст, број цветних пупољака и принос као и квалитет плодова који су ситнији и мање сочни.

Од ратарских биљака већу осетљивост показују соја, пасуљ, парадајз, а већу толерантност жита и кукуруз. Јагодасто воће (јагоде, малине, рибизле) је такође осетљиво на недостатак гвожђа.

За отклањање Фе хлорозе могу се применити различите агротехничке мере зависно од узрока његовог недостатка. На киселим тресетним земљиштима довољно је повећати пХ вредност земљишта калцификацијом.

У циљу лечења могу се са мањим или већим успехом применити различита једињења гвожђа. За спречавање појаве недостатка гвожђа потребно је предузети превентивне агротехничке мере. Најпре треба водити рачуна о структури земљишта. Треба избегавати прекомерну употребу тешких пољопривредних машина, посебно на влажним и глином богатим земљиштима. Земљиште треба учинити растреситијим и на већој дубини, да би се обезбедио повољнији ваздушни режим. Недостатак гвожђа, најчешће се јавља на алкалним земљиштима и земљиштима богатим кречом и глином. Такође се недостатак може јавити и на киселим земљиштима ( пХ испод 3,5) као и код примене високих доза фосфорних ђубрива. Претерана влажност земљишта, забаривање, сабијање земљишта употребом тешке механизације, недовољна обезбеђеност билљкака калијумом може да подстакне појаву недостатка гвожђа.

У циљу спречавања појаве недостатка гвожђа (Фе хлорозе), могу се применити различите агротехничке мере у зависности од узрока њиховог настанка.

На киселим земљиштима неопходно је повећати пХ врдност земљишта калцификацијом. Приликом употребе органских ђубрива водити рачуна да се користе чешће и у мањим количинама док код употребе минералног ђубрива водити рачуна о односу фосфорних и калијумових ђубрива што се једино постиже одрађеном агрохемијском анализом земљишта. Код употребе азотних ђубрива, треба дати предност амонијачном облику азота. Систем примене ђубрива на бази гвожђа врши се или фолијарно где је слабије изражена Фе хлороза или преко земљишта уз обавезно заливање уколико је јаче изражена Фе хлороза.

Недостатак гвожђа, и поред релативно високог садржаја у земљишту, најчешће се јавља на алкалним земљиштима и земљиштима богатим кречом и глином. На киселим земљиштима до његовог недостатка може понекад доћи и конкурентним деловањем гвожђа и других јона тешких метала Мн, Ни, Цу, Зн, Цо и Цр. Недостатак гвожђа може се, поред визуелне методе , утврдити анализом биљног материјала- лишћа.

Средином 18.века Грис (1844.) је уочио да недостатак гвожђа изазива хлорозу винове лозе. Од тада је познато да је хлороза први визуелни симптом недостатака овог елемента. Гвожђе је микроелемент неопходан за биљке који учествује у многим важним физиолошко-биохемијским процесима. Оно посредно или непосредно учествује у биосинтези хлорофила, фотосинтези, дисању, фиксацији елементарног азота, редукцији нитрата и нитрита, метаболизму угљених хидрата и др.

Систем ђубрења је веома значајан. Органска ђубрива треба користити чешће и у мањим количинама у виду добро згорелог стајњака. При употреби минералних ђубрива, најпре треба познавати садржај агрохемијске анализе, а потом водити рачуна о односу фосфорних и калијумових ђубрива, а при ђубрењу азотом треба дати предност амонијачном облику азота и карбамиду. Ако се планира наводњавање треба утврдити квалитет воде. Када је реч о додавању гвожђа код воћака препоручене дозе поделити у два третмана, почетак вегетације и почетак пораста плодова.

Извор: ПССС Србије

Пише: Валентина Алексић

Фото: Pixabay