U određeno doba godine paraziti završavaju životni ciklus i odlaze na prezimljavanje. Taj momenat je najčešće uslovljen temperaturom. Pošto priroda često ne poštuje kalendar, topla jesen i blagi početak zime omogućuju im da duže ostanu u voćnjacima. To znači i mnogo više zaštitarskih problema u novoj vegetaciji. Zbog toga, pre zimskog prskanja, koje voćari obavljaju obično u februaru, sve voćne vrste valja detaljno pregledati da bi se znalo ko sve u tom voćnjaku “zimuje” i kolika mu je brojnost.
Koje parazite i štetočine, i gde ih na stablima različitih voćnih vrsta treba tražiti, pitali smo stručnjake za zaštitu bilja u voćarskim rejonima Srbije. Čađava krastavost, pepelnica i bakteriozna plamenjača bolesti su koje redovno prate jabuku – kaže dipl. inž. Stevica Ignjatov iz Bačke Palanke. Sudeći po tek završenoj godini, kada je pepelnica i u redovno štićenim voćnjacima ugrozila rod, sledeće sezone na nju valja obratiti veću pažnju i, barem na početku vegetacije, upotrebljavati jače preparate. Pre, ali i tokom rezidbe, stabla treba detaljno pregledati da bi se otkrio staklokrilac (Synantedon myopaeformis).
Ova štetočina ima jednu generaciju u dve godine. Štetu prave larve – gusenice. Mlađe žive ispod kore i odvajaju je od debla, a starije se ubušuju u drvo i prekidaju transport hraniva i vode. Retki su jabučnjaci u kojima lane nije bilo krvave vaši (Eriosoma lanigerum). Ona je jedna od vrsta koju zbuni duga i topla jesen i koja se u krošnji zadržava takoreći do početka zime. Treba je tražiti u pukotinama debla i grana, a posebno detaljno valja pregledati stabla posle rezidbe jer se na presecima lako uvuče pod koru, gde ženke već tokom prvih toplih dana donose mlade i prave kolonije bele paperjaste naslage. Lisni mineri, jabučni smotavac, žuti i crveni pauk, vrste su koje u jabučnjacima treba očekivati i naredne vegetacije.
Kruškina buva je redovan posetilac kruške, a ima je na svim sortama i tokom svake godine. Ali, na nju ne deluju klasični preparati za zimsko prskanje. Prezime odrasli u naborima i pukotinama kore stabla, ali i ispod opalog lišća. Bude se čim krene vegetacija i naseljavaju tek nabubrele pupoljke, iz kojih sišu sokove i polažu jaja na letoraste. Traže se odrasli, oko pupoljaka, a za prskanje upotrebljavaju isključivo uljni preparati koji će ih sprečiti da odu na letoraste i polože jaja.
U zasadima krušaka ne treba zaboraviti na bakterioznu plamenjaču (Erwinia amylovora).
Parazitna gljiva monilija (Monilinia laxa) prouzrokovač paleži cvetova i truleži plodova – zaražava prvenstveno koštičave, ali i jabučaste voćke. Retki su voćnjaci u kojima nema zaraze, posebno tamo gde zaraženi plodovi ostanu preko zime u krošnji, koji su izvor zaraze u sledećoj vegetaciji. Simptomi se prvo uočavaju na cvetovima, s kojih se gljiva spušta na lastare, grančice, i plodove.
Voćari koji gaje šljivu, posebno u intenzivnim zasadima, kako kaže diplomirani inženjer Vesna Nišavić Veljković, stručnjak Poljoprivredne savetodavne službe u Čačku, “zaštitarski su se prilično opismenili” i u šljivicima ovog kraja neće biti velikih problema. Tamo gde se voćke ne prskaju redovno i blagovremeno, pretiće plamenjača, monilija, a posebno brojne vrste vaši, koje svake godine prave štetu.
Čini se da su voćnjaci u Sremu prilično primamljivi štetnim insektima i parazitima. Od diplomiranog inženjera Gorice Kozobarić, savetodavca u PSSS Ruma, saznali smo da na jabukama treba tražiti vaši (ima ih više vrsta) i bakterioznu plamenjaču, koja poslednjih godina velike štete pravi i na dunjama. Zaražena stabla otkrivena su već tokom prve vegetacije posle sadnje, i to na korenovom vratu, tako da se brzo suše, a ako prežive, opasan su izvor zaraze za zdrave voćke. Sve veći problemi su i potkornjak i žilogriz.
U ovom regionu ima i mnogo virusa. Najštetnija je šarka koja, osim šljive, zaražava i breskvu i kajsiju, a znaci zaraze vide se i na plodovima. Preporučuje se da se takve voćke pažljivo orezuju, da se posle svakog reza makaze dezinfikuju, a voćke u vegetaciji redovno štite od svih vrsta vaši.
S. Malinović
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
