Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ НЕОБИЧНА ГОДИНА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА: Велики пад приноса и скоковити пораст...

НЕОБИЧНА ГОДИНА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА: Велики пад приноса и скоковити пораст цена

107

Пише: др Александар Лепосавић

Сезона за нама је по много чему била специфична, воћари су били изложени негативном дејству већег броја климатских чинилаца и због тога ће у наредном периоду морати да већу пажњу посвете спречавању настајања штете или умањењу њиховог штетног дејства. Такође, сезона за нама обележена је константним порастом цена, тако да су произвођачи с једне стране имали смањење приноса које је унеколико компензовано вишим ценама производа. То се односи и на јагодасто воће.

Упућеније у стање и тенденције на светском тржишту није изненадио раст цена малине и купине, јер код ове две воћне врсте већ дуго постоји велики раст тражње, а залихе из претходне сезоне су рано распродате. Ситуација код малине, од које наша земља сваке године приходује више од 200 милиона евра и од чега је преко 90% нето девизни ефекат, била је, а и сада је прилично проблематична.

Трећина рода малине унапред продата

Наиме, због великог дефицита у испорученим количинама малине из претходне сезоне, наши извозници су, у договору са страним купцима, одложили испоруку готово 20.000 тона, и те количине биле су резервисане од овогодишњег рода То значи да је трећина српске производње била већ унапред продата. Због те чињенице, као и великог подбачаја у производњи ове воћне врсте, од самог почетка бербе цене су скоковито расле, и у појединим деловима наше земље су достизале и преко 450, па чак и 500 динара за килограм.

Сезона за нама остаће упамћена и по томе да су све воћне врсте из групе јагодастог воћа имале значајан пад приноса. Највише су подбациле малина и купина, а за то постоји много разлога. И код једне и код друге воћне врсте у претходних неколико година постојала је дестимулисаност произвођача да улажу у засаде, пре свега због ниске откупне цене. Ово се посебно односило на купину. Временски услови, вишеструка појава града, а у већем делу бербе обе воћне врсте и незапамћена суша, утицали су на масовну појаву ситнијих плодова, ожеготина на њима у великом проценту, мањег садржаја шећера и других карактеристика по којима се наша малина издваја у односу на малину из конкурентских земаља.

Временски чиниоци знатно су утицали и на производњу јагоде. Због утицаја позних пролећних мразева, у појединим подручјима наше земље било је проблема с појавом измрзавања првих серија цвасти, и то је утицало на смањење приноса код ове воћне врсте. Такође, код јагоде било је проблема током бербе јер је падала киша, због чега су се произвођачи сусрели с повећаним присуством трулежи плодова.

Савремена технологија смањује ризике

Произвођачи високожбунасте боровнице имали су знатно мање проблема у погледу приноса, због чињенице да наши боровничари у великој мери примењују савремену технологију и ризици у производњи код њих су сведени на најмању могућу меру.

Остале воћне врсте из групе јагодастог воћа знатно се мање гаје у нашој земљи (рибизла – црвена и црна, огрозд и јошта), али је и код њих дошло до смањења приноса, крупноће и квалитета плодова. Током врелих јулских и августовских дана код црне рибизле масовно су се сушили жбунови, чак и код произвођача с инсталираним системима за заливање засада.

Светско тржиште је већ дужи временски период недовољно обезбеђено, пре свега смрзнутом малином, па су Чилеанци, који се календарски гледано први појављују с новом малином на светском тржишту, имали веома добру цену у откупу за произвођаче и извознике. Треба истаћи да се у Чилеу наставља тренд пада производње и, уместо вишегодишњег просека од 30.000 тона, Чилеанци су ову сезону завршили с непуних 24.000 тона. Иначе, због пада производње код њих, последњих година њихови трговци веома су присутни на нашем простору, али и код продаваца у Босни и Херцеговини, Бугарској и другим земљама у којима покушавају да надоместе количине, недостајуће за њихове купце.

Боровничари у светском врху

Купина је већ неколико година имала солидну тражњу и цену на светском, а лошу откупну цену на нашем тржишту. То је проузроковало масовно одустајање од производње и велики пад у произведеним количинама овог воћа у нашој земљи. Ове године наши произвођачи имају солидну цену и не прави се велика разлика између сорти. Више се не обезвређује наша чачанска бестрна у односу на неке друге сорте које су далеко осетљивије на временске услове, болести и штеточине и које су знатно мање приносне од ње.

Чињеница је да су произвођачи обе воћне врсте ове године задовољни ценама, али је и да се највећи број њих не може похвалити оствареним приносом и да им ниједна цена то не може надокнадити!

Боровница је у претходној деценији код нас доживела велику експанзију и простире се на више од 3.000 хектара, углавном добре производње. За кратко време претекли смо земље у којима ова воћка има далеко дужу традицију, а претекли смо их у примењеној технологији, приносу и квалитету по којем нам ретко ко у свету може парирати. На руку су нам ишли и раст тражње за свежим и прерађеним плодовима боровнице код нас и у свету.

Велики раст тражње и потрошње боровнице у Србији и у свету подстакнут је и бројним истраживањима и доказима о позитивном утицају коришћења плодова ове воћне врсте на имуни систем и здравље људи, као и на опште физичко стање корисника. Последња истраживања позитивног утицаја коришћења плодова боровнице, односно биоактивних састојака из њеног плода на ефекат инсулина код различитих категорија оболелих од шећерне болести имала су огроман одјек у научној и стручној јавности.

Све ово, као и чињеница да боровница, као и сво јагодасто воће у свету има, не без разлога епитет „суперхране”, утицали су на позитиван тренд раста тражње и потрошње код нас и у свету.

Оштрија конкуренција на светској пијаци

С обзиром на постигнути ниво производње, наши боровничари ће ускоро бити суочени с појачаном конкуренцијом на светској тржници. То се први пут у значајнијој мери догодило ове године, када су због кашњења у плодоношењу у Шпанији које је било и 15 и више дана у односу на просечне године, шпански трговци били присутни у периоду када је на европско тржиште почела да пристиже боровница из наше земље. То је проузроковало да купци пооштре критеријуме у погледу крупноће, која је на страни шпанске боровнице, иако је по свим осталим критеријумима квалитет на страни боровнице произведене у нашој земљи.

 Статистички показатељи, на жалост, не приказују право стање производње већине воћних врста у нашој земљи. Примера ради, неозбиљно звучи пoдатак кoји јe приказан на сајту Рeпубличкoг завoда за статистику, а кoји каo извор кoристи и Министарствo пoљoприврeдe, да сe у Србији малина у прoшлoј гoдини гајила на 24.028 хeктара. Нeтачан јe и пoдатак да смo прoшлe гoдинe прoизвeли 118.674 тoна малинe. Oвакви пoдаци нe служe никoмe и дoдатнo стварају кoнфузију и мoгућнoст злoупoтрeба пo питању прoизвeдeних, увeзeних и рeeкспoртoваних кoличина из нашe зeмљe. Рeалнo стањe и пo питању пoвршина и питању кoличина јe за 50 oдстo мањe oд приказанoг.

Климатске промене утицале су на све воћне врсте, а не само јагодасто. Поред приноса, код малине, купине и рибизле дошло је до поремећаја у погледу квалитета, односно, нетипичности изгледа и састава плодова у односу на оно што су купци навикли када је у питању наша земља. Ту су и проблеми с појавом сушења биљака, што је посебно изражено код малине и рибизле, а због дуготрајне суше и немогућности обезбеђења довољних количина воде, све више и код боровнице.

Једнородне малине (Виламет, Микер и друге), на пример, толерантније су на недостатак воде у односу на двородне сорте. Чачанска бестрна такође показује већу отпорност у односу на све остале које се код нас гаје. Код боровнице без обезбеђења довољних количина квалитетне воде не треба размишљати о почетку производње. Код рибизле не постоје велике разлике у погледу отпорности на сушу и дефинитивно ова воћна врста своје место треба да потражи на већим надморским висинама у нашој земљи.

Већа улагања у знање и у заштиту

Све ово указује на то да се у будућности наши произвођачи морају спремити на повећање улагања у производњу, обезбеђење или умањење могућности настајања штета од мраза, појаве града, претераног загревања и појаве ожеготина. Све побројано није проблем само наших произвођача јагодастог воћа, али се у земљама с већим присуством струке и знања у производњи успешније боре с климатским екстремима.

Ценовно, у производњи јагодастог воћа у нашој земљи присутан је позитиван тренд. Свеукупна ситуација на светском тржишту даје нам могућност већег развоја, али у томе постоји доста препрека. Пре свега, проблем је недостатак знања због одсуства правих стручњака и саветодаваца. Наши произвођачи годинама су препуштени сами себи или чешће продавцима пестицида и минералних ђубрива.

Због свега овога, али и због стечених позиција и квалитета производа по коме смо препознатљиви на светском тржишту, као и могућности за повећање и побољшање постојеће производње, пред нама је велики број активности које се морају константно спроводити. Неке од њих су веће присуство струке на терену, осавремењавање сортимента, увођење нових технологија у производњу и прераду, строга контрола у примени безбедоносних стандарда (у производњи и преради), константно спровођење маркетиншких активности и приказивање позитивних примера из праксе, спровођење и приказивање истраживања испитивања нутритивних и лековитих карактеристика конзумирања јагодастог воћа, повећање потрошње на локалном тржишту и бројна друга. Такође, битно је порадити на побољшању слике која се шаље у свет из наше земље, јер веома често појединци неодговорно, а често и злонамерно одсликавају негативну слику о стању система квалитета у производњи и преради, и то баш у сегментима у којима наша земља представља стандард према којем се други управљају.

Корона повећава потражњу

Корона је знатно повећала раст тражње малине, поготову у развијеним земљама света. То није без разлога, јер плодови малине имају изузетна лековита својства па се користе у лечењу проблема болести крви, разних срчаних обољења, за снижавање температуре и код других тегоба савременог човека. Не треба заборавити и канцер превентивно и канцер супресивно дејство појединих састојака којима обилују плодови малине. И на крају, због повољног садржаја салицилне киселине, малина противупално делује на бројне процесе у организму човека и то је, по мени, можда кључни разлог због чега потрошачи, преплашени корона вирусом, више конзумирају малину и друго јагодасто воће током пандемије.

Природни инсулин из воћњака

Научним испитивањима потврђено је да конзумирање свега 150 грама плодова боровнице има изузетан утицај на побољшање ефекта коришћења инсулина код оболелих пацијената, код којих је временом инсулинска терапија губила утицај (гојазни и инсулински резистентни пацијенти). Посебан значај ових истраживања огледа се у чињеници да су вршена упоредо с испитивањима утицаја вештачких суплемената намењених истој категорији оболелих, при чему су приородни састојци плода боровнице имали значајно већи ефекат.

Аронија као заблуда

Аронија је била једна велика заблуда која је путем одређених медија пласирана нашој јавности. Ниједна земља се у прошлости није сусретала са толико манипулација као Србија. Сетимо се пужева, нојева, чинчила, ароније и леске са тартуфима. Нико се од новопечених произвођача из побројаних кампања није овајдио нити је ко од њихових промотера сносио било какву одговорност.

Јошта је биљка занимљива за окућничко гајење за сопствене потребе или гајење на мањим површинама за ограничен пласман на локалном тржишту и такав начин је доминантан у свим земљама о којима се она гаји. Такав начин гајења је препорука и за наше потенцијалне произвођаче овог воћа.