PRAVILNO ZALIVANJE PARADAJZA
Paradajz se u Srbiji gaji na velikim površinama, u selima su retke bašte u kojima nema bar nekoliko strukova, a u gradovima se može videti i po terasama, u žardinjerama. Proizvodi se u plastenicima, staklenicima i na otvorenom polju i to kao vrlo rano, srednje rano i kasno povrće. Na otvorenom polju se gaji najčešće za preradu.
Ima dubok korenov sistem koji u zemljištima dobrih fizičkih svojstava prodire i na jedan i po metar, a zna se da je veliki potrošač vode. Najviše je potroši iz aktivne rizosfere s dubine 50 do 70 cm. Kada iz tog sloja potroši 60 posto pristupačne vode, usporava porast i smanjuje prinos. Šteta se ne može korigovati kasnijim, pa čak ni prilično obilnim zalivanjem. Najveće potrebe za vodom su u fazama primanja rasada, cvetanja i porasta plodova. Ali sa zalivanjima ne treba ni preterati, kako u broju tako i u količini vode kojom se nadoknađuje deficit vlage.
Prekomerno zalivanje u periodu cvetanja dovodi do opadanja cvetova i smanjenja zametanja plodova. Smena vlažnih i sušnih perioda u fazi zrenja izaziva pucanje plodova.
Posle rasađivanja paradajzu je potrebno od 400 do 650 mm vode. Rasad je osetljiv i na povišenu vlažnost zemljišta, jer na parcelama koje imaju višak vode, razvijaju se izdužene i nežne biljke. Tada se ovo povrće zaliva kada listovi dobiju tamno zelenu boju i to prvi put prilikom rasađivanja, drugi posle 3 do 5 dana. Zalivne norme su od 10 do 30 mm, što zavisi od trenutne vlažnosti zemljišta.
Kada se rasad primi ne zaliva se 10 do 15 dana, radi boljeg ukorenjavanja. Zalivni režim može se efikasno koristiti po turnusima u modifikovanom obliku, a dužinu turnusa modifikuju padavine. Kada su u toku jednog dana sve padavine ispod 5 mm pri uslovima visoke evapotranspiracije, ili manje od 3 mm pri uslovima niske evapotranspiracije, ne remete turnus i zalivanje se sprovodi kao da nije bilo kiše. Ukoliko su padavine veće, za svakih 5 ili 3 mm, naredno zalivanje se odlaže za jedan dan. Ukoliko padne kiša veća od polovine zalivne norme, sledeće zalivanje se odlaže za jedan turnus, računajući padavine. Do pojave prvih plodova turnus je 8 do 12 dana, a kasnije se ponavlja na svakih 5 do 10 dana. Kod sorti i hibrida koje se beru u više navrata, u periodu berbi zaliva se po potrebi, ali uvek posle svake berbe. Predzalivna vlažnost zemljišta do pojave prvih plodova je 70 odsto poljskog vodnog kapaciteta (PVK), a kasnije se penje na 80 posto.
Koda se ovo povrće seje direktno u zemlju, prvi put se zaliva odmah posle setve, radi ujednačenog i pravovremenog nicanja. U tom slučaju zalivna norma je od 30 do 50 mm, u zavisnosti od fizičkih svojstava zemljišta. S obzirom na visoku predzalivnu vlažnost, voda treba da prokvasi sloj od 50 do 70 cm. Broj zalivanja varira u zavisnosti od količine i rasporeda padavina, a norma navodnjavanja u našim uslovima dostiže 250 do 300 mm. Paradajz se navodnjava brazdama, orošavanjem i kapanjem. Orošavanjem se stvara posebna mikroklima koja pogoduje pojavi i intenzivijem razvoju prouzrokovača bolesti.
Piše: Dipl. inž. Marija Janjić, PSSS Vranje
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
