Насловна ВЕСТИ Паљење стрњишта угрожава квалитет земљишта

Паљење стрњишта угрожава квалитет земљишта

26

Уношењем органског ђубрива не поправља се само хранидбени потенцијал земљишта, већ и водно-ваздушни и топлотни режим, као и микробиолошка активност земљишта неопходна за мобилност биогених елемената. Са жетвеним остацима се треба домаћински и одговорно понашати.

Нека од решења су љуштење стрњишта што пре. Након жетве заорати стрњиште на дубину од 10-15 цм што зависи од типа и влажности земљишта и количине жетвених остатака. Препоручује се да се заједно са заоравањем дода и азот у количини од 20-50 кг/ха. Ова количина азота обезбеђује несметано разлагање биљних остатака.

Могуће је спровести и орање на пуну дубину до 25 цм. Истовремено, неопходно је унети минерално ђубриво и стајњак. Након тога бразду треба затворити употребом дрљаче или сетвоспремача, да би се земљиште изравнало и тиме умањио губитак влаге. Заоравањем жетвених остатака поправља се плодност и квалитет земљишта. Такође, повећава садржај органске материје, садржај хумуса, повећава се садржај хранива, микробиолошка активност земљишта, поправљају се водно-ваздушне и физичке особине, структура земљишта и повећава се дренираност код тежих земљишта.

Негативна, али честа појава на нашим њивама је да се жетвени остаци спаљују, што има за последицу да су угрожени суседни усеви, а често и животи људи. Угрожени су животна средина, дивљач, квалитет ваздуха. Нарушава се стање земљишта, као основе пољопривредне производње. Највећа штета се огледа у томе што се губи ниво хумуса у земљишту. Високе температуре које се развијају у пожару уништавају корисне микроорганизме и на тај начин трајно смањују плодност.

Пожаром се смањује садржај хумуса. При паљењу сламе изгори и до три тоне хумуса по хектару. За стварање једног центиметра хумуса потребно је 100 година. И без спаљивања остатака, садржај хумуса у нашим земљиштима полако опада. Да би се тај процес зауставио, потребно је применити мере као што су враћање биљних остатака у земљиште, ђубрење стајњаком или било којим другим органским ђубривом, сетва једногодишњих или вишегодишњих махунарки (соја, пасуљ, грашак, луцерка).

Спаљивање жетвених остатака на отвореном је строго забрањено по основу више закона и предвиђене су високе казне. Паљење стрњике је кривично дело изазивања опште опасности. Власник пољопривредног газдинства, због паљења, губи право на подстицајна средства у пољопривреди на период од две године, а ту су и новчане казне за физичка лица од 100 хиљада, а за правна од 300 хиљада динара.

Пише: Иван Нан, дипл. инж. биљне производње, ПСС Зрењанин