U ratarskoj proizvodnji sorte pasulja najčešće su dobijale imena po regionima u kojima su gajene ili po boji i obliku zrna, pa su tako nama najpoznatiji gradištanac, tetovac, slavonac ili metohijski. Za kuvanje i gajenje birani su po jednostavnoj metodi – beli ili šareni. Danas se gaje takozvane privredno značajne sorte ili pak stare, za koje je potrebno malo više vremena i truda, ali su njihove količine na tržištu male.

Stare sorte se gaje na tradicionalan način. Seju se u poljima kukuruza, jer tu najbolje uspevaju, ali danas je takvih proizvođača veoma malo. Takođe, količine koje proizvedu su ograničene, pa im je i cena viša u odnosu na druge sorte. Recimo, cena sumporaša ili slavonca, pasulja čije je zrno žuto-zelene boje, dostiže na pijačnim tezgama i preko 1.000 dinara po kilogramu.

Sve ručno od setve do berbe

Da bi se odgajio u kukuruzištu potrebno je mnogo muke i stpljenja, a ceo proces od setve do berbe često se obavlja ručno. Jedan od retkih proizvođača je porodica Đaković iz sela Vlakča, između Topole i Kragujevca. Ana i Ranko Đaković pasulj seju u kukuruzu.

– Najteže je čupanje pasulja u kukuruzu kad dođe vreme za to. Mora da se prođe kroz celu njivu, počupa se i odvoji od stabljike kukuruza koji mu je bio potpora, da se iznese, osuši, omlati i proveje na vetru. Takoreći, prođe se kroz sito i rešeto dok se ne dobije čisto zrno. Cena mu je dobra, ali problem je što se seme tih starih, domaćih sorti polako gubi – kaže Ana Đaković. U svetu postoji preko 1.400 sorti pasulja, koje se dele prema visini stabla, periodu vegetacije, načinu gajenja i korišćenja. Među privredno značajnim sortama, jedna od mogućih za uzgoj je galeb, nastao u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Dr Milan Ugrinović, viši naučni saradnik ove ustanove izjavio je nedavno u Rekovcu, na smotri Poljoprivrednih škola, da proizvodnji pasulja u Srbiji ne pogoduju velike suše i bezvodni tereni, zbog čega je gajenje ove kulture sve teže.

Piše: Dipl. inž. Zlatica Krsmanović,
PSS služba u Loznici