Skoro svi pesticidi mogu izazvati toksičnost ako se primenjuju u količinama većim od preporučenih, u pogrešno vreme ili neopovoljnim uslovima. Fitotoksičnost se definiše kao oštećenje biljke nastalo kao rezultat izloženosti hemikalija. Ona se može ispoljiti na korenu, stablu, lišću, cvetu ili plodu. Većina fitotoksičnih oštećenja, kako ističe Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, je rezultat primene herbicida. Herbicidi kao što je atrazin, koji se zadržavaju na mestu primene takođe mogu oštetiti useve koji se kasnije seju.
– Primena pojedinih herbicida, naročito na obodima polja, blizu šuma ili drugih oblasti sa osetljivim biljkama, mora se sprovesti tako da se spreči njihovo zanošenje na neciljne oblasti. Takođe oblasti sa ugroženim vrstama moraju se tretirati sa izuzetnom pažnjom – savetuje Mujakić.
Ratari pogotovo moraju biti svesni aktivnosti pčela prilikom primene pesticida. Pre nego što se obavi primena pesticida koji je otrovan po pčele obavezno treba da obaveste pčelare u okolini kako bi ih mogli zaštititi.
Lica koja primenjuju pesticide ne smeju da upotrebljavaju pesticid opasan za pčele u vreme kada postoji najveća opasnost za njihovo trovanje, za vreme cvetanja biljaka, i najkasnije 48 časova pre upotrebe pesticida moraju da obaveste pčelare i korisnike lovišta o njihovoj predstojećoj primeni na tom području.
– Gubitak pčela usled trovanja insekticidima može se svesti na minimum ukoliko se čita deklaracija i poštuje uputstvo za primenu ili ovaj preparat primenjuje uveče ili u ranim jutarnjim satima pre nego pčele izađu na pašu – kaže Mujakić naglašavajući da ne treba primenjivati pesticide u vreme cvetanja jabuka, osim ako je to baš neophodno. Pesticide takođe ne treba primenjivati po celoj površini, kad god je to moguće koristiti insecticide koji su relativno bezopasni za pčele, izabrati najmanje toksičnu formulaciju pesticida, proveriti da li se pčele hrane u oblasti gde će se primanjivati pesticidi s tim što primena pesticida iz aviona može biti štetnija za pčele nego primena sa zemlje.
Najvažniji mogući izvor trovanja domaćih životinja pesticidima je kontaminirana stočna hrana ili krmno bilje i kontaminirana voda za piće. Trovanja mogu nastati kao rezultat nepravilnog transporta, skladištenja, rukovanja pesticidima.
Pesticidi mogu na više načina da utiču na divlje životinje. Pokazalo se da su u ptice osetljivije na pesticide od sisara. Porast primene agrohemikalija u blizini močvara je jedan od uzorka smanjenja populacija ptica u tim oblastima. Agrohemikalije utiču i na ribe. Neke od najosetljivijih vrsta su plavoškrga sunčanica.
– Bilo koji način primene koji omogućava veliko zanošenje pesticida ili spiranje predstavlja potencijalnu opasnost za životinje i biljke. Primena pesticida iz vazduha u blizini močvara i drugih vodenih površina može kontaminirati te oblasti – podvlači vranjski savetodavac za zaštitu bilja ističući da granulisani insekticidi postavljeni na površini mogu biti atraktivni za ptice, s tim što neke od njih mogu uginuti ako progutaju samo jednu granulu bačenog pesticida.
On poručuje da se u poljoprivredi može smanjiti upotreba pesticida, a samim tim i opasnost za divlje životinje višestrukom rotacijom useva, (plodoredom), zaštitnom obradom zemljišta (freziranjem) integralinim suzbijanjem štetnih organizama, redovnom kontrolom, otkrivanjem i procenom brojnosti štetnih organizama u usevima i zasadima.
Tekst i foto: Gordana Nastić
