Насловна АРХИВА PČELARSTVO: Auto-put pčela

PČELARSTVO: Auto-put pčela

637

Oslo planira da napravi prvi auto-put za pčele u svetu, da bi se zaštitili ovi ugroženi insekti oprašivači, bez kojih čovečanstvo ne može. Cilj projekta je da se u norveškom glavnom gradu uspostavi sistem “odmorišta” za insekte oprašivače, da bi pčele i bumbari mogli nesmetano da lete s kraja na kraj grada i svi su pozvani da se uključe u ovu inicijativu. Prilike za ovakav poduhvat u Norveškoj su nešto bolje nego u drugim delovima Evrope, ali se smatra da je jedna trećina divljih vrsta pčela u ovoj zemlji ugrožena.

Stalno menjamo naše okruženje prema svojim potrebama, zaboravljajući da je to životna sredina i drugih vrsta. Da bismo ovo ispravili, moramo im obnoviti mesta za život i hranu – rekla je Agnes Like Melver, predstavnica organizacije “Bibi” (Gradske pčele) i koordinatorka projekta, sedeći na klupi u javnom parku Abel. U njemu rastu suncokret, neven, felicija i druge medonosne biljke, koje su zasadili lokalni stanovnici i đaci, i predstavlja mesto za ispašu pčela i bumbara.
Bilo da je to krov pod travom na poslovnoj višespratnici, groblje s posađenim biljkama koje cvetaju u različito doba godine, zelena površina prepuštena divljem cveću, “hotel” za korisne divlje insekte u dnu bašte ili bele rade na obodu prozora – pojedinci, institucije, preduzeća i udruženja pozvani su da se pridruže ovoj inicijativi i doprinos objave na sajtu www.polli.no.
Na poslednjem spratu moderne zgrade u novoj poslovnoj četvrti na obali Oslovskog fjorda, velika finansijsko-računovodstvena firma odlučila je da deo terase prekrije biljkama iz roda Sedum i postavi dve košnice s oko 45.000 radilica.

Ovo treba shvatiti kao znak da i preduzeća vode računa o očuvanju biodiverziteta – naglasila je Marija Šelbre, finansijska konsultantkinja i ljubiteljka pčelarstva. Ona je ubedila svog poslodavca da s vlasnikom zgrade finansira ovaj projekat vredan 400.000 norveških kruna, tj. 46.000 evra.

Radilice žive oko 60 dana i tokom svog života samo prikupljaju med. Ako bi za posao koji obavljaju dobijale minimalnu zaradu, tegla meda bi koštala 182.000 dolara – istakla je Šelbre.

Stanje u Norveškoj u vezi s insektima oprašivačima nije toliko zabrinjavajuće kao u SAD ili drugim delovima Evrope, gde su bolesti i problemi vezani za intenzivnu poljoprivredu – poput masovnog uzgoja samo jedne vrste biljaka i upotrebe pesticida – imali pogubne posledice za pčele. Ipak, jedna trećina od 200 vrsta divljih pčela i bumbara u Norveškoj smatra se ugroženim. Ovo jeste očigledan povod za brigu, jer je za 30 do 40 odsto hrane koju koriste ljudi bitan proces oprašivanja biljaka, što besplatno obavljaju insekti. Prema istraživanju francusko-nemačkog tima istraživača (INRA, CNRS i UFZ) iz 2005. godine, ekonomska vrednost procenjena je na 153 milijarde evra.

Generalni sekretar Norveškog saveta za biodiverzitet (Sabima) Kristijan Stel pozdravlja ovu inicijativu i osuđuje “kratkovidost” norveških vlasti.
Vlast se, izgleda, krije iza ovakvih privatnih inicijativa, dok istovremeno vode politiku koja ide u prilog intenzivnoj poljoprivredi koja će prouzrokovati smrt mnogih pčela. Poljoprivreda duguje sve oprašivačima u održavanju proizvodnje hrane, dok insekti zavise od raznovrsnog uzgoja da bi preživeli. To je međuzavisnost – rekao je Stel.

Zbog nestajanja insekata prikupljača polena, poljoprivrednici su primorani da ručno oprašuju biljke u kineskoj provinciji Sečuan, dok u SAD prevoze košnice da bi oprašili useve.

Melver veruje u “domino efekat”.
Ako uspemo da na lokalu rešimo globalni problem, možemo smatrati da će ovakvo rešenje biti delotvorno svuda – rekla je ona.

Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.