Bogata su i poučna iskustva čeških pčelara u suzbijanju varoe i ostalih bolesti pčela i legla. Za ovaj odgovoran posao koristi se zaštita sa minimalnim dozama hemijskih sredstava. Prednosti ovakvog načina rada su očigledne. Cele godine u košnicama su zdrave i vitalne pčele, a izbegnuta je pojava rezistentnosti i zagađivanja meda i ostalih pčelinjih proizvoda.
Na celom području Češke stručni pregled svih pčelinjih društava je obavezan. Uzorci uginulih jedinki tokom zime šalju se na laboratorijsku analizu, a rezultati se dostavljaju do kraja februara. Na osnovu toga ocenjuje se uspešnost jesenjeg i zimskog lečenja i donosi plan suzbijanja bolesti u narednom periodu.
Društva u kojima se nađe više od tri krpelja, početkom marta tretiraju se vodenom emulzijom „fluvalinata!. Od sredine jula do početka septembra, svakih 14 dana kontroliše se prirodno opadanje varoe tokom 24 sata. Postavljaju se dvostruki mamci, s kojih pčele ne mogu da iznesu uginule parazite. Ako se u navedeno vreme nađe više od pet krpelja, primenjuje se mravlja kiselina. U slučaju da ih ima više od deset, koristi se „gabon PA 92“ sa dugotrajnim dejstvom.
Suzbijanje varoe dobro je organizovano. U svakoj pčelarskoj organizaciji određen je stalni radnik za saradnju s veterinarskom službom, koja određuje vreme, način primene i vrstu leka. Na području jednog mesta, opštine ili regiona, istovremeno se leče sva pčelinja društva.
Koriste se minimalne doze lekova. U jedno društvo se unese šestsedam miligrama „fluvalinata“, 40 miligrama 85postotne mravlje kiseline ili jedna traka „gabona“, koja sadrži 1,5 miligrama akrinatrina. Prilikom prskanja legla, za jednu ulicu pčela upotrebi se tri, a pri dimljenju samo miligram „fluvalinata“.
Da bi se sprečila pojava rezistentnosti, odnosno otpornosti na primenjivana sredstva, krajem godine se još jednom prska aerosolima. Temperatura treba da je do minus pet stepeni, a u košnici ne sme biti zatvorenog legla (kraj novembra – početak decembra). Do zagađivanja pčelinjih proizvoda ne dolazi jer se koriste lekovi koji se ne rastvaraju u mastima, ne nakupljaju u saću i brzo se razlažu u vodenoj sredini (hidroliza). Veliki uticaj ima i način unošenja sredstava. Davanje lekova u hrani i prskanje pčela u ulicama se ne primenjuju, jer povećavaju količinu rezidua (ostataka).
U Češkoj ima sve više registrovanih i elitnih pčelinjaka. Na njima se selekcijom pčela povećava prirodna otpornost prema bolestima. U ovaj rad uključena su samo roditeljska društva s veštački osemenjenim maticama. Ona se tokom cele godine ispituju na higijensko (sanitarno) ponašanje.
Postupak počinje izrezivanjem dela saća sa zatvorenim leglom (oko 100 ćelija), koje se umrtvljuje hlađenjem. Zatim se saće vraća u košnicu na staro mesto i utvrđuje koliko je vremena potrebno za uklanjanje uginulog legla. Samo društva kojima je za to potrebno manje od 48 časova koriste se za selekciju.
Tokom godine u ovim društvima kontroliše se prirodno opadanje varoe. Za selekciju se koriste samo one zajednice u kojima se krpelj na pčelama zadržao duže (posle zatvaranja legla).
Američka trulež legla se ne leči. Sva zaražena društva spaljuju se zajedno sa košnicama. Ali, dužna pažnja poklanja se otkrivanju obolelih zajednica u početnom stadijumu razvoja. To se radi efikasnim metodom otkrivanja spora truleži u zalihama meda u saću. Određuje se i prisustvo spora u uginulim pčelama i nečistoći s podnjače.
Kada je u pitanju otpornost prema krečnom leglu, za selekciju se koriste samo matice i pčele koje imaju povećan instinkt čišćenja. One uklanjaju zaražene larve pre nego što postanu izvor zaraze. Ako se ipak pojavi krečno leglo, sva društva se tretiraju mravljom kiselinom. Posebno se vodi računa o održavanju higijene i dezinfekciji košnice.
U Češkoj nema registrovanih lekova za lečenje nozemoze. Upotreba antibiotika „fumagilina“ je zabranjena. Rezultati selekcijskog rada pokazuju da se i ova bolest uspešno suzbija kada su društva jaka i redovno se dezinfikuju, odnosno podvrgavaju temperaturi od 50 stepeni 24 časa. Na suzbijanje uzročnika ove bolesti dobro deluju pare mravlje kiseline.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
