Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ ПЕРУАНСКА ЈАГОДА: Егзотична суперхрана – свето воће старих Инка

ПЕРУАНСКА ЈАГОДА: Егзотична суперхрана – свето воће старих Инка

Повољни климатски услови и обиље хранљивих и лековитих састојака иду у прилог мишљењу да би ова биљка требало да се нађе у свакој нашој башти и на окућници.

260
Фото: Shutterstock

Укусни плод је богат антиоксидантима, који се ефикасно супротстављају старењу ткива и помажу јачању имунског система.  

 Од егзотичних врста воћа и поврћа, за које се све више употребљава маркетиншки израз “суперхрана”, с обзиром на еколошке услове и промену климе, у континенталној Србији могу успевати разне, мало познате врсте јагодастог воћа и поврћа. Једна од њих је физалис.

Физалис (Physalis peruviana), познат још и као перуанска или андска јагода, љубав у кавезу, дивља трешња и под сијасет других имена,  води порекло из Латинске Америке и тамо га сматрају светим воћем старих Инка. Иако му климатски и земљишни услови у потпуности одговарају, код нас се ова биљка ретко гаји и користи. Због богатства витамина и минерала, навике наших потрошача би требало променити. Ваљало би да се биљка-две нађу у свакој башти и на окућници, а због припадности истој породици, удаљене од  парадајза и паприке, иако траже сличне услове.

 Из гастрономских и здравствених разлога, добро је понекад пробати храну која потиче из најудаљенијих крајева земљине кугле.

Ботанички, физалис је поврће, припада истој фамилији  као кромпир, парадајз и патлиџан. Али, конзумира се као воће. Када сазри, поприма изглед сличан оном који има парадајз, с тим да је плод знатно ситнији, више наранџасте нијансе, истовремено слатко-киселкастог укуса. Лепо упакован у омотач који изгледом подсећа на мрежасти лампион, симпатичан новогодишњи поклон природе у позно лето. У томе је његова посебност, јер свака бобица је сакривена у омотач који ствара и својеврсну заштиту.

 У земљи порекла конзумира се од давнина за стимулисање и регенерацију целог организма. Плод перуанске јагоде изузетно је користан за здравље, као најздравије воће (поврће) које дарује природа. Лековита својства су бројна, а томе доприносе протеини, витамини и минерали. Највише је витамина Ц, има га више него у паприци и киселом купусу, следе провитамин А, комплекс Б витамина (Б1, Б2, Б6 и Б12), антиоксиданти и протеини. Бета-каротен и остали каротеноиди  пружају заштитну антиоксидативну активност за цео организам.

 Укусна бобица је богата антиоксидантима, који се ефикасно супротстављају старењу ткива. Такође, помаже у јачању имунског система. У плоду карактеристичне наранџасте боје крију се најважнији минерали попут гвожђа и фосфора. Фосфор регулише важне биохемијске процесе, а гвожђе има значајну улогу у транспорту кисеоника до ткива и формирању нових фермената. Садржи мало натријума, а калијума има више него банана.

 Садржај влакана је изузетно велики, што указује да ефикасно регулише рад црева и варење. У плоду је присутан и пектин који спречава висок холестерол, одржава уравнотежен ниво шећера у крви и такође помаже варење, обезбеђује чишћење пробавног система и целокупног организма.

 Физалис садржи и одређени проценат мелатонина. Вредан је савезник у борби против стреса, као и за регулисање сна. Поред тога, може помоћи у спречавању и лечењу болести повезаних са оксидативним стресом. У питању је здрава намирница која обезбеђује додатну енергију, негује тело и промовише природну равнотежу.

Произвођачи, а и сви они који су свој јеловник обогатили овим бобицама, конзумирају их најчешће као свеже воће. Интересантне су и за пробирљиве малишане који плодове, попут бомбона, ослобађају лампиона и тада су им много укуснији и радо их поједу. На столу су веома декоративни, визуелно обогаћују разне воћне аранжмане. Бобице пресечене на половину или четвртину су ефикасан додатак воћним јогуртима.

 Иновативни елемент исхране, у комбинацији са истински јединственим нутритивним особинама, сам по себи довољан је разлог да се уврсти у свакодневну исхрану. Припремите укусан доручак са бобицама. Не потцењујте слаткокиселкасти укус, посебно у комбинацији са другим воћем и житарицама.

 Народи на чијим се трпезама физалис одавно одомаћио, користе га у кулинарству, за припрему кекса, колача и других посластица. Додају га у воћне салате, јогурт или смутије. У посластичарству га комбинују с  црном чоколадом, са којом ствара прекрасан контраст. Примену налази и у припреми мармелада.

Фото: Pixabay

 Нутриционисти препоручују да се једе средином јутра, као допуна доручку, или као ужина током поподнева. Ваља поменути  да се плодови перуанске јагоде могу сушити. Тако се сачувају за време када их нема у природи, а такви су идеални за припрему разних муслија и колача. Препоручена доза је једна до две супене кашике дневно за одрасле и неколико кашичица за децу.

 Једноставан за узгој

 Иако сада није време за почетак производње, подсећамо све баштоване да на пролеће не забораве на ову веома корисну биљку. Пошто је мало познат, није искључено да сте га видели у некој башти али нисте знали каква је то биљка.

 Семе се може купити у свим боље снабдевеним апотекама. Сеје се почетком пролећа, када и парадајз и паприка, расађује када ово поврће и тражи сличне услове јер припадају истој породици. За мале баштоване најсигурније је када расад набаве код проверених произвођача. Земљиште на којем ће се гајити  треба да је богато, заливање редовно, чак два пута дневно, али се мора избегавати превлаживање – физалис не воли да му корен лежи у води.

 Мали, добро разгранат жбун, истовремено лаган и елегантан, брзо се окити мноштвом  светлозелених, срцоликих листова, меких на додир. Биљка је у потпуности прекривена ситним длачицама. Цветање почиње већ крајем јуна, када се појављују  ситни, неупадљиви цветови, жуте боје, понекад са љубичастим одсјајем, с црним делом у средини и имају облик звона окренутог према земљи. Први плодови сазрвају крајем августа, а права берба је током септембра и траје до мразева.

 Мрежасти лампиони се обликује касније, на месту где је био цвет. У почетку су зелене боје и унутар њих се формирају плодови исте боје. Временом, како плод сазрева, лампион се суши и поприма светлосмеђу боју. Перуанска јагода у унутрашњости крије наранџасту бобицу. Када плод достигне пуну зрелост, мрежасти лампион се отвара, пада на земљу, и тако открива право мало благо.

 Једноставна посластица

 Иако је физалис најукуснији и за организам најкориснији када се једе свеж, од њега могу да се праве и колачи. Припремите једноставну посластицу са свега неколико састојака. Потребно је 200 г перуанске јагоде, 5 кашика пекмеза од јагоде или малине, 100 г шећера, 600–700 г лиснатог теста.

 Бобице физалиса се темељно оперу и пресеку на пола. Поспу се шећером, дода мало воде и ставе да се кувају на тихој ватри 10 до 15 минута.  

 Радна површина стола се поспе брашном и на њој развуче лиснато тесто. Исече се на неколико једнаких делова и сваки премаже одабраним пекмезом. На тесто се пребаци претходно скувана смеса и направе “јастучићи” тако што се ивице теста чврсто преклопе, могу се и виљушком притиснути да би се добио чипкаст украс.

 Припреми се одговарајући плех на који се стави папир за печење и на њега ређају „јастучићи“. Када се поређају,  четкицом се благо премажу уљем и пеку 20 до 30 минута на 180 степени. Када постану лепо румени, могу се послужити уз додатак шлага или сладоледа.

С.М.

Добро јутро број 569 – Септембар 2019