Насловна ВЕСТИ Пиринач скупљи од буткице

Пиринач скупљи од буткице

48

Изгледа су трговци нашли лек за берибери, болест која се добија од једноличне исхране првенствено пиринчем.

То би се могло закључити пролазећи поред полица на којима се продаје рижа. Наиме, килограм италијанског пиринча у српским маркетима кошта чак 1.040 динара! На акцији се креће од 750 до 920 динара, али ни то не умањује шок, јер и на снижењу премашује цену одређених врста меса. У питању је сорта арборио која се првенствено користи за припрему рижота, а произвођач је позната компанија Riso Scotti.

Пиринач других произвођача је, такође, поскупео у августу, тако да у трговинским ланцима, на акцији, најјефтинији кошта 230 динара за килограм. Иначе, Србија највеће количине ове житарице увози, управо, из Италије.

Оно што се, иначе, сматра сиротињском храном сада постаје луксуз. Стручњаци сматрају да је један од узрока за поскупљење италијанског пиринча незапамћена суша у тој земљи, најгора у последњих 70 година. У трговинским ланцима истичу да су и они били изненађени када је у питању сцотти рисотто арборио.

– Набавна цена тог пиринча је промењана овог месеца и износи око осам евра за килограм без ПДВ-а – кажу за „Новости“ у познатом мегамаркету. – Када се додају порез и маржа, јасно је зашто је тако висока цена. Није нам познат разлог за овакво поскупљење. Питамо се да ли ће потрошачи да га купују.

Осим сорте арборио, остале врсте пиринча истог произвођача су јефтиније. Њихове редовне цене су од 480 до 830, а на акцији се крећу од 330 до 775 динара за килограм. Пиринач других произвођача у маркетима се продаје од 320 до 430 динара, док на снижењу килограм кошта 230 динара.

Директор аустријског ланца супермаркета „Шпар“, Маркус Касер, недавно добро објаснио узрок скока цена прехрамбених производа. Он истиче да поскупљење намирница може само делимично да се правда високим ценама енергије и сировина, а остатак је у похлепи појединих концерна произвођача. Он је у вези са тим користио амерички појам „гридфлејшн“, што је инфлација подстакнута похлепом.

– Добит похлепних концерна плаћају купци – истакао је Касер за „Клајне цајтунг“.

– Док концерни као што су „Даноне“, „Нестле“, „Унилевер“ и други саопштавају огромне добити, све више потрошача не може себи да приушти брашно и тестенину. „Шпар“ и сам производи прехрамбене производе и знамо све о ценама сировина и паковања.

Од 12.441 тоне пиринча, које је Србија лане увезла, највеће количине стигле су нам из Италије, 3.228 тона. Из Индије смо увезли 2.378, Северне Македоније 2.068, а из Кине 1.158 тона. Из Пакистана је на наше тржиште пласирано 939 тона, Мјанмара 772 и Грчке 567 тона.

Пиринач увозимо и из бројних других земаља из окружења и света, Бугарске, Румуније, Турске, Тајланда, Вијентнама, Камбоџе… Занимљиво је да смо лане извезли 834 тоне, и то у Босну и Херцеговину 631, а у Црну Гору 174 тоне.

Србија годишње увезе око 12.000 тона пиринча. Лане је на наше тржиште стигло 12.441 тона ове житарице, а пре две године 11.783 тоне.

– У 2021. највише се увезло обрађеног дугачког зрна, 5.236 тона, а обрађеног округлог зрна 2.002 тоне – наводе у Привредној комори Србије. – Значајне су и количине ломљеног зрна, 3.047 тона.

Извор: Вечерње новости

Фото: Pixabay