TOMISLAV ĆIRIĆ U MASLOŠEVU NEGUJE ZANAT SVOJIH PREDAKA
Kome je još potreban plot? Da li samo kao detalj na fotografiji seoske idile ili doskočica u narodnim umotvorinama? Da li ga je teško napraviti i ima li ko to još uvek može da uradi? Ovo su pitanja na koje odgovore daje jedan od poslednjih majstora plotova ili taraba koji ih i pravi, i voli, jer su najdugovečnije i „ najtoplije“ ograde u našim krajevima.
Tomislav Ćirić iz sela Masloševo kod Topole pravi plotove, simbol nekadašnjeg seoskog domaćinstva. Kada je pomislio da će zanat star dva veka izumreti, neočekivano, u poslednjoj deceniji, njegov telefon sve češće zvoni. Narudžbine su počele da stižu iz svih krajeva Srbije i do sada je iza njega na desetine hiljada metara tradicionalne drvene ograde.
Model nadživeo vekove
Dobro upleten plot može da traje i sto godina. Negde ga zovu taraba ili prošće, zavisi u kom delu Srbije se nalazite. Prihvatam sve nazive, jer bitno je da ponovo ima posla. Ovim zanatom su se bavili moj otac, deda, a kažu i pradeda. Od njih sam sve naučio – kaže Tomislav Ćirić za „Dobro jutro“.
Zanat je star preko 200 godina. Danas tarabu prepoznaju po izrazu etno plot. Tražena je u etno selima, u turizmu, u restoranima. Nema kraja gde Toma nije pravio tradicionalnu ogradu, od Kosmaja, preko Valjeva, Ljiga, Deliblatske peščare, pa do krajnjeg juga zemlje. Posebno draga mu je ona koju je napravio oko rodne kuće Radoja Domanovića u Ovsištu kod Topole.
Najzanimljivije mi je da se za dva veka model plota nije promenio. Ostao je isti. Zvučaće čudno, ali to mi ispunjava dušu, baš kao što plot svakoj okućnici udahne toplinu i dobrodošlicu. Ja nisam samo puki majstor, već sam i veliki zaljubljenik u selo i stare okućnice. Izgled plota se nije promenio, a alat i materijal, tek za pokoju nijansu. Nekada se koristio drveni malj za pobijanje proštaca, a danas je to macola. Ali, svejedno je, jer i nekada i sada treba dosta snage i mišića za ovaj posao – dodaje Toma.
Proštac od bagrema, pruće jasenovo
Plot se pravi od prošća i pruća. Proštac je uzani kolac, zašiljen i poboden u zemlju. Između proštaca se upliće pruće. Za pletenje 300 metara ove ograde, potrebno je oko pet dana teškog rada. Ovaj majstor starog zanata plot radi isključivo od bagremovih kolaca, dok se ranije radio od šljive ili drugog drveta koje su domaćini imali. Proštac je, kako Tomislav tvrdi, najvažniji deo plota ili tarabe. Mora da bude stabilan, jer ako padne, stradaće ceo plot.
– Bagrem se ne obrađuje mašinski, već se cepa sekirom uzduž, a na donjem delu se zašilji. Ako je bagrem zreo, nema potrebe da se suši. Kolje je nekada pobijano gusto, jedno do drugog, da sitna stoka ne bi bežala iz avlije. Sada ne mora tako, jer su plotovi više ukrasni detalj. Prućem se pletu dva proštaca u paru – „ona“ i „on“. Zatim se drvenim maljem ili macolom pobijaju proštaci i onda može da počne pletenje prućem. Koristim jasenovo pruće, koje se bere u proleće. Može i pruće od drena da posluži, ali ga je teško naći – priča nam Tomislav.
„Talasi“ od pruća, podrazumeva se, rade se ručno. Ni takozvani poplet nije lak.
Prvi poplet je od malo tanjeg pruća i on drži kolje. Za drugi poplet koristi se deblji prut. On svaki par proštaca drži tako da ne mogu uvis da se podignu. Pruće se čvrsto plete, a znak da je posao dobro odrađen je da plot ne možete da raspletete. Stavljam sedam prutova u poplet. Ogradu je najbolje praviti u proleće. Kolje može da se pripremi preko zime, a pruće se najlakše savija, ako je tek isečeno. Osim jasenovog dobro je i pruće od kleke ili smreke. Što se mene tiče, najkrtije je vrbovo i retko ga koristim – objašnjava Tomislav kako nastaje nadugovečnija i „najtoplija“ ograda.
Plot Miloša Velikog zaustavio kugu
Za vreme vladavine Miloša Obrenovića plot je imao sasvim drugačiju ulogu – da sačuva ljudske živote od nadolazeće „čume“. Kako bi narod sačuvao od kuge, knjaz je 1837. godine naredio da se na srpsko – turskoj granici kulučenjem napravi drveni plot visok tri metra, od Drine do Ibra, odnosno od Mokre gore do Uvca. To je bila samo jedna od rigoroznih Miloševih mera u zaštiti stanovništva od epidemije. Nisu pomogle ni žalbe seljaka da je te godine bilo dosta kuluka. Zbog staha od zaraze i beskompromisnog Miloša, granični plot je bio brzo završen. Na taj način je u jugozapadnoj Srbiji sprečen prelazak kuge preko tadašnje granice Kneževine Srbije i Otomanske carevine. Kažu da preko plota i straža „ ni ptica nije mogla da proleti“, a da su se zbog nje i hajduci na Murtenici primirili, jer u slučaju potere nisu mogli preko Uvca.
I druge mere protiv zaraze su bile rigorozne, a jedna od njih je bila da svako ko pređe ogradu ili prekrši neku zabranu, mora biti ubijen. Zabeleženo je da je u Srbiji te godine od kuge stradalo svega 212 stanovnika, dok je u Turskoj umiralo na hiljade ljudi.
Proštac u Vukovom rečniku
U rečniku Vuka Karadžića pojam prošće je objašnjen ovako:
- prošće se cijepa od rastovine ili cerovine, u malijem ogradama prošće se podoštrava, a u velikim se uravlja, a odozgo se svagda poplete prućem.
Koren reči prošće potiče od starosrpske i sveslovenske reči prost – onaj koji stoji sam, slobodan. Plot je našao svoje mesto i u narodu, te se često čuje:
- stoji kao proštac (ukočiti se, stajati uspravno),
- pasti kao proštac (pružiti se celom dužinom, pasti kao pokošen),
- uhvatio se kao pijan plota (držati se čvrsto svog uverenja),
Proštac ili kolac u narodu se često pominju kada neki rođak ili komšija zaslužuju batine.
Tekst i foto: Biljana Nenković
