Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ ПОКРОВНИ УСЕВИ ЧУВАЈУ ЗЕМЉУ И НОВЧАНИК: Од „голе“ њиве најмање вајде

ПОКРОВНИ УСЕВИ ЧУВАЈУ ЗЕМЉУ И НОВЧАНИК: Од „голе“ њиве најмање вајде

127

Под изразом покровни усев подразумева се више различитих мера одржавања земљишта под вегетацијом, пре или након главних усева. У ту групу усева спадају зимски покровни усеви, зеленишно ђубрење лети, живи малчеви или сетва крмног биља после главног усева. Сврха гајења покровних усева је одржавање плодности земљишта и сузбијање корова, али ова мера доноси и низ агрономских погодности, које се не могу мерити на финансијској скали.

Пише: Биљана Ненковић

– Сврха покровних усева је одржавање садржаја органских материја у земљишту, побољшање његових физичких особина, акумулација азота, побољшање микробиолошке активности, спречавање губитка хранива у дубљим слојевима, затим спречавање ерозије, заштитита квалитета воде или биолошке разноликости и побољшање здравља земље. Увођење покровних усева у ширу праксу значајно може да утиче на повећање одрживости пољопривредних производних система и ова мера је свакако боља него оставити голо земљиште када се скине главни усев – каже инжењерка агрономије Љиљана Вуксановић из Крагујевца.

 Сточни кељ и озими овас природни хербициди

Примера ради, наводи она, вишегодишња испитивања су показала да је гајење кукуруза кокичара, уз употребу покровних усева и уз смањену количину ђубрива и без пестицида, резултирало успешном производњом с већим квалитетом зрна. Озими грашак, грахорица и луцерка у покровном усеву могу да обезбеде и до 100 одсто азота за наредни род кромпира.

– Гајењем сточног кеља, који развија велику биомасу, као и озимог овса, смањује се закоровљеност. Увођењем махунарки, попут грахорице и крмног грашка, земљиште се обогаћује азотом. Садржај приступачног азота у земљишту далеко је већи у варијантама са крмним грашком и сточним кељом након њиховог заоравања. Ове махунарке поправљају и водне особине земље, утичу на повећање органских материја и, у поређењу са голим земљиштем, смањују ерозију током пролећа, зиме и јесени – наводи Љиљана Вуксановић.

Функција покровних усева, дакле, није да даје плодове, већ да покрије земљиште, да га штити од ерозије, корова, штеточина, болести, као и да побољша плодност, структуру и квалитет земљишта. Пољопривредна производња је самим тим одрживија и дугорочно јефтинија, јер је употреба механизације за обраду ређа, а трошак за ђубрење, прихрану и уништавање корова мањи.

Одабир покровних усева

Који покровни усев одабрати зависи од потреба пољопривредника, какав ефекат се жели постићи у земљишту, од временских услова и годишњег доба. Покровни усеви чувају влагу у земљишту, а у влажним периодима ублажавају ерозију од кише. Легуминозе су чест покровни усев у свим годишњим добима. Зими се препоручују инкарнатска детелина, озими сточни грашак и маљава грахорица. Све три културе обогаћују земљиште азотом, али нису подједнако отпорне на ниске температуре и мраз.

Маљава грахорица је отпорна на мраз и способна је да фиксира и два килограма азота на дан, јер се њена биљна маса брзо разграђује и брже ђубри земљиште. Грахорица воли песковито и калијумом богато земљиште. Лети се углавном сеју црвена и бела детелина, као и луцерка, које важе за одличне покровне усеве. Понекад се заборавља бела лупина, која боље подноси сушу од детелине. Али, с њом треба бити опрезан, јер семе садржи алкалоиде који могу бити токсични и за људе и за животиње.

Житарице се често сеју у комбинацији с легуминозама, јер извлаче азот из земљишта. Житарице су одличне за чување земљишта од ерозије и од развоја корова. У ову групу спадају пшеница, јечам, овас и раж, јер у биљној маси немају много азота када су близу зрења. Због тога се препоручује да се заору док су још релативно младе биљке. Јечам се често користи као покровни усев за озиму пшеницу.

Корисни и кад се униште

Добар покровни усев за летње услове је хељда. Она има релативно кратак период вегетације па се цветање очекује 6 недеља након сетве. Када је у функцији покровног усева, треба је посећи пре него што се семе развије, или преорати. За разлику од многих култура, она се може успешно гајити и на земљишту лошег квалитета.

Покровни усеви се, када обаве своју функцију, уништавају. Док расту они троше воду, али након уништавања биљним остацима спречавају испаравање влаге из земљишта. Покровни усеви се уништавају измрзавањем, заоравањем, ваљком и тарупирањем, или хербицидима. Сортама које воле топлоту довољан је и нагли пад температуре, односно 3 до 4 ноћи с температуром од -10 Целзијуса, да би измрзли.

Уништавање ваљком и тарупом формира се слој биљних остатака на површини земљишта, такозвани живи малч, који чува влагу и тако се стварају повољни услови за заснивање примарног усева. Уништавање покровних усева треба обавити две до три недеље пре пролећне сетве, да би започело разлагање покошене зелене масе.