Pod izrazom pokrovni usev podrazumeva se više različitih mera održavanja zemljišta pod vegetacijom, pre ili nakon glavnih useva. U tu grupu useva spadaju zimski pokrovni usevi, zelenišno đubrenje leti, živi malčevi ili setva krmnog bilja posle glavnog useva. Svrha gajenja pokrovnih useva je održavanje plodnosti zemljišta i suzbijanje korova, ali ova mera donosi i niz agronomskih pogodnosti, koje se ne mogu meriti na finansijskoj skali.
Piše: Biljana Nenković
– Svrha pokrovnih useva je održavanje sadržaja organskih materija u zemljištu, poboljšanje njegovih fizičkih osobina, akumulacija azota, poboljšanje mikrobiološke aktivnosti, sprečavanje gubitka hraniva u dubljim slojevima, zatim sprečavanje erozije, zaštitita kvaliteta vode ili biološke raznolikosti i poboljšanje zdravlja zemlje. Uvođenje pokrovnih useva u širu praksu značajno može da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema i ova mera je svakako bolja nego ostaviti golo zemljište kada se skine glavni usev – kaže inženjerka agronomije Ljiljana Vuksanović iz Kragujevca.
Stočni kelj i ozimi ovas prirodni herbicidi
Primera radi, navodi ona, višegodišnja ispitivanja su pokazala da je gajenje kukuruza kokičara, uz upotrebu pokrovnih useva i uz smanjenu količinu đubriva i bez pesticida, rezultiralo uspešnom proizvodnjom s većim kvalitetom zrna. Ozimi grašak, grahorica i lucerka u pokrovnom usevu mogu da obezbede i do 100 odsto azota za naredni rod krompira.
– Gajenjem stočnog kelja, koji razvija veliku biomasu, kao i ozimog ovsa, smanjuje se zakorovljenost. Uvođenjem mahunarki, poput grahorice i krmnog graška, zemljište se obogaćuje azotom. Sadržaj pristupačnog azota u zemljištu daleko je veći u varijantama sa krmnim graškom i stočnim keljom nakon njihovog zaoravanja. Ove mahunarke popravljaju i vodne osobine zemlje, utiču na povećanje organskih materija i, u poređenju sa golim zemljištem, smanjuju eroziju tokom proleća, zime i jeseni – navodi Ljiljana Vuksanović.
Funkcija pokrovnih useva, dakle, nije da daje plodove, već da pokrije zemljište, da ga štiti od erozije, korova, štetočina, bolesti, kao i da poboljša plodnost, strukturu i kvalitet zemljišta. Poljoprivredna proizvodnja je samim tim održivija i dugoročno jeftinija, jer je upotreba mehanizacije za obradu ređa, a trošak za đubrenje, prihranu i uništavanje korova manji.
Odabir pokrovnih useva
Koji pokrovni usev odabrati zavisi od potreba poljoprivrednika, kakav efekat se želi postići u zemljištu, od vremenskih uslova i godišnjeg doba. Pokrovni usevi čuvaju vlagu u zemljištu, a u vlažnim periodima ublažavaju eroziju od kiše. Leguminoze su čest pokrovni usev u svim godišnjim dobima. Zimi se preporučuju inkarnatska detelina, ozimi stočni grašak i maljava grahorica. Sve tri kulture obogaćuju zemljište azotom, ali nisu podjednako otporne na niske temperature i mraz.
Maljava grahorica je otporna na mraz i sposobna je da fiksira i dva kilograma azota na dan, jer se njena biljna masa brzo razgrađuje i brže đubri zemljište. Grahorica voli peskovito i kalijumom bogato zemljište. Leti se uglavnom seju crvena i bela detelina, kao i lucerka, koje važe za odlične pokrovne useve. Ponekad se zaboravlja bela lupina, koja bolje podnosi sušu od deteline. Ali, s njom treba biti oprezan, jer seme sadrži alkaloide koji mogu biti toksični i za ljude i za životinje.
Žitarice se često seju u kombinaciji s leguminozama, jer izvlače azot iz zemljišta. Žitarice su odlične za čuvanje zemljišta od erozije i od razvoja korova. U ovu grupu spadaju pšenica, ječam, ovas i raž, jer u biljnoj masi nemaju mnogo azota kada su blizu zrenja. Zbog toga se preporučuje da se zaoru dok su još relativno mlade biljke. Ječam se često koristi kao pokrovni usev za ozimu pšenicu.
Korisni i kad se unište
Dobar pokrovni usev za letnje uslove je heljda. Ona ima relativno kratak period vegetacije pa se cvetanje očekuje 6 nedelja nakon setve. Kada je u funkciji pokrovnog useva, treba je poseći pre nego što se seme razvije, ili preorati. Za razliku od mnogih kultura, ona se može uspešno gajiti i na zemljištu lošeg kvaliteta.
Pokrovni usevi se, kada obave svoju funkciju, uništavaju. Dok rastu oni troše vodu, ali nakon uništavanja biljnim ostacima sprečavaju isparavanje vlage iz zemljišta. Pokrovni usevi se uništavaju izmrzavanjem, zaoravanjem, valjkom i tarupiranjem, ili herbicidima. Sortama koje vole toplotu dovoljan je i nagli pad temperature, odnosno 3 do 4 noći s temperaturom od -10 Celzijusa, da bi izmrzli.
Uništavanje valjkom i tarupom formira se sloj biljnih ostataka na površini zemljišta, takozvani živi malč, koji čuva vlagu i tako se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje primarnog useva. Uništavanje pokrovnih useva treba obaviti dve do tri nedelje pre prolećne setve, da bi započelo razlaganje pokošene zelene mase.
