Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ POMORAC MILE ČULJKOVIĆ: Borovnica donosi veliku zaradu, ali i traži veliku posvećenost

POMORAC MILE ČULJKOVIĆ: Borovnica donosi veliku zaradu, ali i traži veliku posvećenost

450

Borovnica donosi veliku zaradu, ali zahteva isto toliku posvećenost. U Srbiji je zastupljena manje u odnosu na neke druge kulture, ali je iz godine u godinu, upravo zbog isplativosti, sve primamljivija voćarima.

Mileta Čuljković iz Gornjeg Milanovca pre osam godina, nakon što je završio karijeru kao pomorac na brodu, odlučio je da se posveti selu koje je oduvek i voleo i proizvodnji borovnica. Želeo je da radi nešto što ga opušta i smiruje, a ipak donosi prihod. Prve borovnice posadio je dve godine kasnije u okolini Takova.

Piše: Andrijana Glišić

Nije svaka voda za borovnicu

Pre osam godina samo smo počeli pripremu prve parcele – kaže za “Dobro jutro” – ali smo prvi zasad podigli 2016. Uzgoj borovnica je kompleksna priča i zahteva specifičnu pripremu zemljišta.

Dodaje da nikako ne treba raditi po ličnom nahođenju, već najpre uraditi analizu zemlje i odlučiti se za tehnologiju uzgoja – da li u saksijama, ili u zemlji.

Ukoliko zemljište ne odgovara, onda su saksije bolja opcija. Ako ipak odgovara, a to znači da nije previše glinovito, ukoliko je više peska u odnosu na glinu i prah, onda je bolje odlučiti se za proizvodnju u zemlji. Potrebna su laka, rastresita zemljišta, bogata organskom materijom, koja imaju dobru razmenu elemenata.

Voda je ključna za dobar uzgoj. I dovoljne količine i kvalitet same vode su podjednako važne. Ako je teška i puna sola i bikarbonata, natrijuma, ne može se zalivati borovnica, a navodnjavanje je neophodno, naglašava Mileta i dodaje:

Imamo laterale, duple cevi s jedne i druge strane korena. Biljka dobija vodu na metar kvadratni na 30 centimetara, tako da koren neometano može da se širi na jednu i drugu stranu. Od ove godine imamo i mikroprskalice koje imitiraju kišu i koristimo ih u vrlo toplim danima. U toku noći malo ohladimo biljke i tako spustimo temperaturu u zasadu da bi mogle da se vrate i funkcionišu normalno.

Na korak od organskog uzgoja

Uzgajamo bez dodatka kalijuma do nalivanja ploda, jer nam je zemlja bogata kalijumom. Imamo 50 odsto manje troškova za đubrenje – kaže Mileta. – Zasadi su u ovom sistemu dugovečniji, dok u saksiji supstrat koji se dodaje ima svoj vek. U zavisnosti od toga kako ga poljoprivrednik tretira i kakav je kvalitet vode, posle 10 do 12 godina mora da razmišlja šta će sa tom biljkom – da li da je presađuje ili da dodaje supstrat.

U zemljištu borovnica može da se uzgaja i više od 40 godina. Međutim, intenzivan uzgoj zahteva intenzivnu prihranu, zaštitu, obilaske zasada, a što je prihrana bolja, to su bolji i rezultati. Kao i svaku biljku, napadaju je štetočine i bolesti, ali, ako je dobro uhranjena i održavana, ne treba mnogo brinuti. Inače, Mileta se trudi da uzgaja po principima koji su malo drugačiji od konvencionalnih, a istovremeno nisu ni organski – fokus im je da zemljište bude zdravo, a plod nutritivno vredan.

– Da biste izvezli borovnicu i da bi ušla u neke markete u Evropskoj uniji – kaže – morate da ispoštujete standard koji podrazumeva da u zasadu ispunjavate neke minimalne higijenske, sanitarne i bezbednosne uslove – da se poštuje karenca i da se plod ne ubira dok ona ne prođe.

Prvi plodovi, prema njegovom iskustvu, stižu u istoj godini, a od naredne raste i prinos. Trebalo bi da bude otprilike kilogram po žbunu u tom periodu. Iz godine u godinu očekivan rod je dva i po do tri kilograma za saksijsku proizvodnju, što je retkost, dok u zemljištu prinos može da ide i četiri do pet kilograma po žbunu.

Srpska borovnica, navodi, veoma je cenjena. Uglavnom je namenjena konzumiranju u svežem stanju.

– Ako radite premijum klasu, kada je uberete i ubacite u ambalažu, bilo da je to rinfuzna gajba, ili su neka mala pakovanja, ona je sama po sebi gotov proizvod. I tako završava na rafovima u marketima. Retko se neko odlučuje za preradu. To je slučaj samo ako su plodovi lošeg kvaliteta.

Svakako, od borovnice mogu se napraviti sokovi, džemovi, može da se koristi i za pripremu poslastica, a njena nutritivna vrednost uvek je i te kako velika.

Saksije popularnije od sadnje u zemlju

Što se tiče izbora načina uzgoja, postoje prednosti i saksijskog i onog u zemlji, a u poslednjim godinama je popularizovan saksijski, kaže Mileta Čuljković i objašnjava:

– U početku se mnogo više sadilo u zemljištu. Sada su saksije sve češći izbor. Kontrola korova je lakša u njima nego u zemljištu u kojem su troškovi plevljenja izuzetno veliki. Takođe, u saksiji su prinosi veći. Ukoliko je odluka – zemljište, dobro je da pre borovnice u njemu budu predusevi poput mahunarki ili žitarica, jer mogu da ga rastresu. Ukoliko je u saksiji, nema pripreme, tu se treba fokusirati na kvalitetan supstrat. Takođe, dodaje se i više đubriva. Prednost proizvodnje u zemljištu je, po tom pitanju, i te kako veća.