Jednostrana preobilna ishrana azotom dovodi do relativnog nedostatka fosfora, kalijuma, bora, cinka. Ukoliko je još praćena i dovoljnom količinom vode, dolazi do ubrzanog porasta vegetativnih organa na štetu prinosa plodova.
Biljke sa ovakvom ishranom kasnije počinju plodonošenje, na njima su listovi veliki usled spore razgradnje hlorofora, tamnozeleni, deblji, dobro hidratisani. Usled poremećenog odnosa ugljenih hidrata i proteina u korist drugih, ćelije plodova imaju veću zapreminu i stvaraju mekano, sunđerasto tkivo, zbog čega lako podležu infekciji, a takođe imaju lošiji ukus i kvalitet, čuvanje je kraće a gubici pri čuvanju su veći. Plodovi su mali i slabo obojeni, karakteristična boja plodova se kasnije obrazuje, zbog sporijeg razlaganja hlorofila, a sazrevanje plodova kasni.
Zbog povećane osetljivosti nekih povrtarskih vrsta na niske temperature, preterana ishrana azotom može da ima veoma štetne posledice, posebno u rasadničarskoj proizvodnji. Korenov sistem biljaka obilno snabdevenih azotom je plitak, zbog čega su takve biljke manje otporne prema zemljišnoj suši. Višak azota nepovoljno utiče na otpornost biljaka prema visokim temperaturama i bolestima.
Nepovoljno dejstvo viška azota na kiselim zemljištima može da se ublaži povećanjem pH vrednosti zemljišta do blizu neutralne reakcije, kao i obilnim đubrenjem kalijumom. Preterana upotreba azota ne samo što često nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do zagađenja sredine nitratima i pogoršanja biološke vrednosti proizvoda, zbog čega pri utvrđivanju potrebne doze azota treba strogo voditi računa kako o potrebama biljaka u azotu, tako i o zalihama azota u zemljištu.
Obilna ishrana azotom, posebno u nepovoljnim uslovima za njihovu redukciju kao što su nedovoljna osvetljenost, nedostatak vlage i dr., dovodi do njegovog nakupljanja u biljkama. A visok sadržaj nitrata u hrani deluje toksično. Visoke količine azotnih mineralnih đubriva najčešći su uzročnik nakupljanja nitrata u povrću, koji osim nepovoljnog dejstva na zdravlje ljudi i životinja, negativno deluju na kvalitet povrća.
Posebno mnogo nitrata sakupljaju zelena salata, spanać, cvekla, rotkva, keleraba, blitva, nešto manje mrkva, kupusnjače, boranija, a najmanje paradajz, paprika, krastavac, brokoli, karfiol, beli i crni luk, ali, između sorti postoje velike razlike. Najviše nitrata u proseku povrće sadrži u jutarnjim časovima, a najmanje posle podne.
Primenu azotnih đubriva treba prilagoditi hemijskim karakteristikama zemljišta i vrsti povrća koja se proizvodi. Nivo obezbeđenosti povrća azotom može donekle da se oceni na osnovu boje listova i porasta, a tačnije na bazi sadržaja azota u listovima i u zemljištu.
Piše:Slavica Kodžopeljić dipl.inž.ratarstva, PSSS Zaječar Agroznanje doo Zaječar
Foto: Pixabay
