Ako se za neku domaću vinsku sortu može reći da je od potpune marginalizacije, u koju je zapala posve neopravdano, doživela pravu renesansu poslednjih blizu dve decenije i vrlo uspešno gradi status najvažnije autohtone srpske sorte, onda je to prokupac.
Dokaz za to su brojne visoke ocene na međunarodnim ocenjivanjima vina proteklih godina, među kojima je poslednje respektabilno priznanje krajem septembra 2020, zlato na Dekanterovom takmičenju poneo „Grabak Vivak Prokupac” iz 2017. Vina prokupca, smatraju stručnjaci, iz godine u godinu sve su bolja i već su izašla iz okvira lokalnog tržišta. Prokupac se polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope i u Americi i, što je najvažnije, sve ih je više.
Urednik magazina “Vino i fino” Igor Luković kaže da je prokupac uspeo da povrati svoju staru slavu i on se, pogotovo u delu centralne Srbije, do Save i Dunava, sadi masovno i tako vraća u vinograde.
– Kada je ustanovljen Međunarodni dan prokupca 2016, na radionici 14. oktobra te godine jedva smo našli 14 vina na tržištu, sortnih prokupaca – kaže Luković. – Prošle godine imali smo više od 50 uzoraka na degustaciji povodom Dana prokupca i to nisu bili svi prokupci koji postoje. U međuvremenu su mnoge vinarije pristupile vrlo ozbiljno toj sorti kao nečemu osobenom. Vinari su, između ostalog, i ovim Danom prokupca, ali i od međunarodne javnosti, novinara, somelijera koji rade po restoranima u svetu i trgovaca dobili fidbek. To je sorta definitivno autentična, drugačija, prepoznatljiva i sa njom može da se gradi identitet jedne vinske zemlje ili regije. To ne znači da su naši kabernei i šardonei manje dobri, ali sa njima smo na 200. mestu u svetu. Prokupac imamo samo mi. To je dokazano naša sorta.
To, uostalom, misle i neki strani enolozi, poput Filipa Kambija koji smatra da je prokupac fantastična ovdašnja autohtona vinska sorta i da srpsko vinarstvo treba da počiva na takvim sortama koje nose karakteristike našeg podneblja.
Šef Katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prof. dr Slavica Todić, koja u sopstvenoj vinariji „Doja“ sa suprugom uzgaja prokupac, za „Dnevnik“ je svojevremeno rekla da prokupac treba da predstavlja sinonim srpskog vinarstva.
Prokupac je bujna, visoko rodna i visoko prinosna sorta, koja punu fenolnu i aromatsku zrelost dostiže u drugoj dekadi oktobra. To je čini vrlo zahtevnom sortom u smislu kontrole bujnosti, postizanja uravnoteženih čokota i proizvodnje kvalitetnog grožđa. Zbog izražene bujnosti i visoke rodnosti, posebna pažnja mora da se posveti ampelotehničkim merama kojima se održava špalir i uspostavlja balans između vegetativnog i rodnog potencijala.
Gajenje prokupca u prošlom veku podrazumevalo je visoke prinose grožđa, što je za posledicu imalo nizak sadržaj šećera u grožđu i odloženo vreme sazrevanja, odsustvo fenolne zrelosti u vreme berbe, te oskudan aromatski kompleks. Rezultat takvog pristupa je bila proizvodnja masovnih, stonih, slabo obojenih vina. Nov pristup prokupcu u vinogradu i veća posvećenost enologa doprineli su očiglednim pomacima u pogledu kvaliteta.
Vina prokupca su rubin crvene boje, karakterišu ga arome crvenog voća, upotpunjene diskretnim začinskim notama. Odležavanje u hrastovim sudovima različite zapremine doprinosi da vino dobije finu taninsku strukturu, ali, pri tome, treba voditi računa o vrsti i zapremini hrastovih buradi kao i o vremenu odležavanja u njima. Cilj je da se u vinu očuva specifičan voćni karakter prokupca i autentičnost podneblja odakle potiče.
Prokupac je stara autohtona srpska sorta za proizvodnju crvenih vina, koja, u zavisnosti od područja gde se gaji, nosi i različite nazive – kameničarka, rskavac, niševka, crnka, zarčin, skopsko crno. Ekološko-geografski pripada grupi sorti basena Crnog mora (Convar pontica) podgrupi balkanskih sorti (Subconvar Balcanica). Istorija gajenja prokupca se vezuje za južni deo Srbije, tačnije rejon Toplice i Aleksandrovačke župe. Specifične mezoklimatske karakteristike ovih rejona, reljefno izraženi tereni i siromašna, propusna i topla zemljišta čine idealan teroar za tu sortu.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
