7. april Blagovesti – Jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom svetu, uspomena na dan kada je Arhangel Gavrilo obavestio Devicu Mariju da će roditi Sina Božjeg. Veruje se da na ovaj dan treba da se umije u potoku ili reci. Timočkom krajinom ovog dana po brežuljcima i proplancima pale se vatre, a mladići i devojke igraju oko nje. Naložena vatra preskakala se radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje ili tora, i vikala: „Bež’te zmije i gušteri!“Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod.”.
8. april Sabor sv. arhanđela Gavrila – Odanije Blagovesti – Arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani, najavivši rođenje Presvete Bogorodice, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji s vešću da će roditi Isusa Hrista. Za ovog sveca vezani su mnogobrojni običaji. Devojke ne valja da uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu. Ali u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak. Arhangel Gavrilo je često slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.
Običaji na letnji Aranđelovdan nalažu i da su svi poslovi strogo zabranjeni. U pojedinim krajevima naše zemlje letnji Aranđelovdan slave čobani. Sveti arhangel Gavrilo poznat je i kao volujski svetac.
11. april – Lazareva subota, Vrbica: Subota Sv. pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos posle četvorodnevnog prebivanja u grobu vaskrsao iz mrtvih. Praznuje se ipak kao dečiji praznik, Vrbica, kada se bere olistalo pruće od vrbe, kako bi deca rasla i razvijala se. Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu, sutradan, na Cveti, nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane po kućama.
Pored toga, vrbe simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se organizuju povorke Lazarica – neudatih, mladih devojaka koje su lepo obučene i bogato okićene, išle od kuće do kuće i pevale, simbolizujući dolazak letnjeg perioda. Domaćini bi ih pozdravljali i darivali. Najčešće je morao biti neparan broj devojaka. Jedna devojka bila bi preobučena u muško odelo, predstavljajući Lazara. U ruci bi držala štap, jatagan ili maramu, a na glavi kalpak ili šešir okićen cvećem ili perjem. I Lazarica, devojka obučena u svečano belo odelo, bila bi okićena cvećem dok bi joj tanki veo prekrivao lice. Ostale devojke – pevačice takođe su bile svečano obučene, okićene cvećem, u ruci noseći beli luk, zvonca i praporce. Uz pesmu, plesale bi i išle od kuće do kuće, a domaćini bi ih darivali najčešće jajima ili posnim kolačima
12. april Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti – Uvek pada u nedelju pre Vaskrsa, a dan posle Lazareve subote, ili Vrbice. Njime se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. U starim danima u Srbiji je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Bere se bela rada, da bi bili lepi i krupni; dren da bi bili jaki; ljubičica, da bi bili mirišljavi i privlačni; vrbove grančice, da svi budu napredni. Ovo cveće ne unosi se u kuću već se ostavlja u posude s vodom u dvorištu da prenoće. Ponegde se ceveće potapa u vodu zajedno sa zlatnim ili srebrnim prstenjem, pa se tom vodom deca umivaju ujutru na Cveti. U Šumadiji se momci i devojke sakupljaju na igralištima i raskršćima, poklanjajući jedno drugom cveće. U Hercegovini naberu mlečiku, kojom se okite štale i torovi.
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
