Proizvodnja vina u vinariji „Frug“, po rečima enologa Jelene Koković, zasniva se na ideji da se grožđe samo usmeri, bez velikih intervencija, što je recept za vina koja predstavljaju sortu i lokalitet u istinskom pogledu kao što to treba da bude. Vina, po njenom mišljenju, treba da budu pitka, što znači da jedna čaša traži drugu i da nisu zasitna.
– Neću da kažem da je to moderan stil vina, ali novije generacije traže vina koja ne zahtevaju puno razmišljanja, koja će razumeti na prvi pogled i shvatiti da li ih vole ili ne, i neće im trebati dekantiranje od nekoliko sati kao ni pojašnjenje somelijea sa čime treba da se upari, koje arome se otvaraju i slično. Preokret na srpskoj vinskoj sceni se definitivno dešava. Prošla je era visokoalkoholnih i prebarikiranih vina. Kod nas se vinogradu, preradi, fermentaciji, odležavanju posvećuje dužna pažnja kao i svakoj etiketi bez obzira na to da li je osnovna ili signum – premijum linija. Sva vina dobijaju istu pažnji i negu i trudimo se da izvučemo maksimum od prirode i onog što sami proizvedemo u vinogradu – napominje Jelena.
Berba se u „Frugovim“ vinogradima obavlja isključivo ručno, uprkos velikom broju hektara pod lozom. Kokovićeva napominje da još uvek uspevaju da anagažuju lokalnu radnu snagu, pri tom, stalnu ekipu, zahvaljujući tome što mogu da je uposle bezmalo tokom cele godine. U zavisnosti od operacije između 30 i 50 radnika znaju da angažuju, što često biva, ističe, izazovno na terenu.
– Želimo sto odsto pažnje da damo svemu što radimo – naglašava.
– Grožđe se bere u gajbice od okvirno 10 kilograma u zavisnosti od sorte. U vinariji se preko noći obavezno drži u hladnjači i nakon toga kreće prerada. Optimalno 10 tona dnevno se obere i isto toliko preradi. Nakon hlađenja grožđe ide na prebirni vibro sto, gde se ručno prebira. Sve što ima ožegotine, nedovoljno je zrelo, ili prezrelo ili jednostavno rečeno, ne odgovara kvalitetu se uklanja i onda sledi takozvana nežna prerada, jer oprema koju imamo dozvoljava nam da sa vrlo malo mehaničkog uticaja preradimo grožđe. Ne radimo grube operacije, svakom vinu u toku fermentacije dva do tri puta dnevno priđem i napišem šta je sledeći korak. Nema univerzalnog recepta za vino, ono je rezultat znanja, isustva i vizije koju želite da postignete. Od toga zaparavo zavisi naredni korak u proizvodnji. Dosta u ovom poslu ima opcija i odluka na dnevnom nivou. Moram da istaknem izuzetno dobru saradnju sa zaposlenima sa kojima funkcionišem kao tim i ponosna sam na njih – dodaje Jelena.
Piše: Zorica Milosavljević
