Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА ЗА НОВУ СЕЗОНУ: Опасни пролећни мразеви

ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА ЗА НОВУ СЕЗОНУ: Опасни пролећни мразеви

128
Фото: Pixabay

Хоће ли ова топла и сува зима нашкодити пољопривредним производима, кад је најбољи тренутак да се крене у њиву, башту, воћњак или виноград, питања су која муче новајлије у пољопривредној производњи, али и оне који  су у овој грани привреде дуже време. На питања кад и како се припрема земљиште за нову сезону у повртњаку, а како у воћњаку и винограду, одговарали су саговорници „Доброг јутра“ професор др Жарко Илин, са Департмана за ратарство и повртарство, и професор др Зоран Кесеровић са Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду.

  • Припрема земљишта за пролеће у повртњацима разликује се у односу на врсту културе, као и кад су у питању велике површине или мали произвођачи, и то највише у примењеној механизацији – каже др Илин. – У баштама на окућницама земља се ради малом механизацијом, обично рото фрезама, док се на великим површинама земљиште обрађује озбиљном механизацијом. Осим тога, обрада зависи и од тога да ли је у питању основна обрада, предсетвена припрема, или обрада у току вегетације, као и да ли је претходни усев, главни усев, или накнадни усев.

Воћари, одложите садњу

  • Препоручујемо је да се воћари, нарочито ови мали, за савет слободно обрате свим професорима са Департмана за воћарство виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, стручним службама, али поготово кад су у питању мали, аматерски воћњаци, на окућницама, викендицама, најважније је направити добар избор воћних врста, тако да бирају оне отпорније на проузроковаче болести и штеточине – поручује професор Зоран Кесеровић. – Постоје јабуке које су отпорније, које прођу са три-четири прскања  и на тај начин да заштитимо животну средуну и потрошаче. Пошто су то мали поседи, ако желите да посадите воћке у пролеће, гледајте да што више одложите садњу док не прође опасност од мразева. Ово се посебно односи на брескве и кајсије.

Како каже, основна обрада за већину повртарских врста треба да се уради на време, у јесен. Дубина основне обраде у јесен зависи од биљне врсте, односно, од плодореда.

  • За повртарске врсте које долазе на прво место у плодореду, дакле, паприку, парадајз, краставце, диње, лубенице, кромпир, купусњаче – купус, карфиол, броколу, кељ – основна обрада мора да се изведе на дубини од тридесет центиметара, да бисмо уопште успели да заоремо жетвене остатке од претходне културе, и што је још важније,  да бисмо успели да заоремо органску материју, а она је најчешће стајњак. Због тога основна обрада мора бити дубља. Она би требало да се уради током септембра и октобра, да би се земљиште природно слегло, током зимског периода, и да би у рано пролеће дошло у такозвано стање природне биолошке зрелости, односно, да се покрену сви природни микробиолошки процеси у земљишту. Јако је важно пре зиме затворити зимску бразду, још важније је поравнати земљиште, да бисмо остварили тај слој од 30 цм земље, растресите попут сунђера, а да би она лака сакупила сву предзимску, зимску и ранопролећну влагу.

Како каже наш саговорник, за повртарске врсте које долазе на друго место у плодореду, које се не ђубре органском материјом, стајњаком, основна обрада ради се на на дубину до 25 цм, јер је мања потрошња енергије. За културе које долазе на треће место у плодореду, довољно је да се основна обрада уради на дубину од 20 цм, јер на овим површинама се углавном сеју легуминозе: грашак, боранија, повртарски боб. Ове културе, каже др Илин, не захтевају дубоку основну обраду. С друге стране, штедимо на енергији за спровођење основне обраде, а ове врсте имају изузетно моћан коренов систем, који иде у дубину од преко једног метра и добро разграђује земљиште. И овде је јако важно у јесен поравнати и затворити зимску бразду, да би у пролеће то земљиште било у стању фине или мрвичасте структуре.

  • Рано у пролеће, зависно од тога кад се која биљна врста сеје и сади, обавезна је предсетвена припрема или припрема пред садњу, за културе које се изводе преко расада. Предсетвена припрема мора бити плитка, не дубља од осам до 12 центиметара, да бисмо могли да урадимо прецизну сетву – поручује професор Илин. – Најранија je сетва луковичастог поврћа, пре свега црног лука, следи садња ченова белог лука, па расада од празилука. У рано пролеће следи директна сетва мркве, першуна, паштрнака, док се целер узгаја преко расада. Код култура које се производе преко расада, обично се прво саде оне које имају мале захтеве за услове успевања, после проласка опасности од касних пролећних мразева. У нашим условима то је често тек после десетог априла. Код топлољубивих повртарских врста то је друга половина треће декаде априла и цео мај. А да бисмо могли да почнемо садњу семена и расада, земљиште морамо идеално да припремимо у предсетвеној припреми.

Код накнадног усева или такозваног пострног усева важно је уклањање свих жетвених остатака, после жетве пшенице, јечма, ражи, овса, и плитко орање. Што плиће орање или евентуално тањирање, не на већу дубину од десет до дванаест центиметара, поручује наш саговорник.

Добро ђубрење, добар повртњак

Др Жарко Илин истиче да се разликује ђубрење код основне обраде, предсетвене припреме и у току вегетације.

– У зависности од нивоа технологије постоји стандардно ђубрење, приликом чега НПК са не више од четвртине до трећине азотних ђубрива и две трећине фосфор и калијум, заоравамо под основну обраду. – објашњава др Жарко Илин. – Затим, још једну трећину азота уносимо предсетвено, и једну трећину дајемо у прихрани у редове. У модерним технологијама, не више од једне четвртине до једне трећине заоравамо под основну обраду, свега једну четвртину НПК дајемо предсетвено, а преосталу количину у току вегетације поделимо у пет оброка, и дајемо по фазама раста и развића различитих повртарских врста, дајемо системима кап по кап, такозваном фертигацијом. На тај начин имамо могућност да буквално хранимо биљке током вегетационог периода, и на овај штедимо скупа водотопива ђубрива, штедећи од 10 до 20 посто од укупно издрачунате и препоручене количине,  што је изузетно значајно, али  је још важније да на овај начин дозирана ђубрива се много боље користе. Као и ми кад се хранимо: боље је да имамо пет оброка правилно распоређених, него један велики, а да се не зна кад ће бити следећи. Кад поделимо у току вегетације према потребама биљака у појединим фазама раста и развитка и дозирамо потребну количину хранива, смањујемо опасност од абиотичког стреса или негативних ефеката абиотичког стреса. Биљке су развијеније, лакше подносе абиотички стрес, и боље користе хранива, поготово азот који се врло лако испира, немамо губитака, нема загађења животне средине, нема загађења подземних водотокова.

  • Следи основна обрада на коначну дубину од 25 цм, и након тога се креће или са сетвом пострне, односно, накнадне културе, као што је кукуруз шећерац, цвекла, ротква, ротквица, краставац корнишон, као другог усева, или се обавља садња код пострних или накнадних купусњача: код купуса за касну производњу, односно кишељење, затим карфиола, броколе, кеља пупчара – каже др Илин. – И у овом случају у једном проходу мора бити урађено тањирање или плитка обрада, одмах продубљена обрада на дубину од 25 цм и квалитетна предсетвена припрема, како бисмо што боље чували залихе влаге која би требало да буде идеална у време сетве, односно садње, на нивоу од 65 посто од пољског водног капацитета, односно, на нивоу лентокапиларне влажности. Тек након сетве, односно садње, садржај влаге у земљишту подижемо на ниво од 70 посто од пољског водног капацитета ли 17,5 масених процената. Наравно, неком од метода у наредном периоду одржавамо влажност земљишта оптималном, како бисмо добили врхунске приносе високог квалитета.

Кад је у питању воћњак, припреме се обављају пре него што се одаберу саднице, каже др Зоран Кесеровић. Најважније је обићи парцелу, видети на којој је надморској висини и консултовати стручњаке, који треба да помогну не само око избора воћне врсте, него чак и сорте и подлоге.

– Честа грешка је подизање осетљивих воћних врста на парцелама неодговарајућих услова. – истиче наш саговорник. – Рецимо, бресква и кајсија не могу да иду у равничарском делу, што смо виђали по Војводини, где имате воћњаке с ремотантном (двородом) сортом полке и полане, којима не одговарају аргроеколошки услови равнице јер траже веће надморске висине и већу релативну влажност. Важан је и избор подлога. Тако за вишњу и трешњу, које се гаје у условима у којима је земљиште вишег рН као што је Војводина, иде генеративна подлога магрива, а у централној Србији, где су киселија земљишта, иде се са дивљом трешњом. Наравно, овде треба водити рачуна, с обзиром на то да у последње време доста произвођача подиже савремене засаде трешње, да је трешња која је калемљена на тим кржљавим подлогама, као што је гизела 5 и гизела 6, показала изузетну осетљивост на зимске и пролећне мразеве. Зато за овакве воћке треба бирати плацеве на већим надморским висинама или у близини водених површина, рецимо, Дунава, канала ДТД, јер је у њиховој близини специфична микроклима, с повољнијом температуром у односу на делове земљишта која су удаљена од воде.

Како каже професор Кесеровић, кад пољопривредник изабере одговарајућу воћну врсту, сорту и подлогу за одређене агроеколошке услове, потребно је урадити анализу земљишта, и то не само на макроелементе, већ и на микроелементе. Поред тога, мора се урадити механички састав земљишта јер је познато да неке воћне врсте, као што је рецимо, трешња калемљена на магливи, тражи лакша, алувијална земљишта. Важна је и висина подземне воде, да се не деси да нека врста не може да се сади јер је вода дубоко, а њен је корен плитак.

– После хемијске анализе земљишта даје се препорука за мелиоративно ђубрење, којом се одређује колику количину стајњака, калијума, фосфора, азота, треба додати земљишту. – каже др Кесеровић. – Постоје два начина припреме: један је подривање, уздуж и попреко, а дубина подривања зависи од воћне врсте, и иде од 60-80цм, 90цм код леске и код ораха, јер они, поготово орах, имају јако дубок коренов систем. Касније се разбаца стајњак, па се наспу минерална ђубрива, обави се заоравање на 35-40цм, а други начин је да се све то разбаца по површини и да се уради такозвано риголовање. Тамо где је кисело земљиште, у централној Србији, обавезно се мора додати млевен креч, заједно са стајњаком, да би се подигао рН.

Важно је и одредити кад урадити садњу, каже др Кесеровић, поручујући да постоји јесења, зимска и пролећна и да се ова последња сада највише примењује у савременом воћарству.

  • Некада смо радили јесењу садњу, јер је далеко повољнија, зато што је коренов систем активан кад је температура изнад осам степени: бољи је пријем садница, и тако имамо брже ступање у период пуне родности. Међутим, та садња била је у време кад смо користили такозване једногодишње саднице, без превремених гранчица. Сада се користе такозване книп саднице, са превременим гранчицама и велики је ризик ако се такве саднице посаде у јесен и, ако се појаве ниске температуре, као што се дешавало 2012. године, кад смо имали температуру од -29 или 2018, када је било -24. Тада може да дође до измрзавања саме сржи. А уколико се појаве те ниске температуре пре почетка вегетације, униште камбијум и саднице се осуше. Препорука стручњака је да книп саднице садимо у пролеће, јер је ризик од измрзавања мањи. Такође, ако се саднице засаде у јесен, а температура буде ниска, могу да их нападну бактерије, што се може десити код трешње. Сада се и технологија променила. Постављају се противградни системи који имају анкере, стубове, жице. Некада су се прво садиле воћке па онда постављали наслони. Сада је то другачије, сад мора да се постави противградни систем, комплетно с мрежом, а онда се уради систем за наводњавање, пре садње.

Виноград у пролеће

Припрема винограда почиње регулационим радовима: крчењем, равнањем, одводњавањем – каже инж. Дејан Стефановић. – Није пожељно заснивање засада на земљишту где су претходно биле неке вишегодишње дрвенасте биљке, па заборавите на земљиште на коме је био стари виноград, воћњак, шума, па чак и шибље. Виноград је најбоље подизати на брежуљкастим теренима, окренутим на југ, југозапад или југоисток јер је тиме обезбеђена добра осунчано винове лозе, што ће омогућити већи садржај шећера и ароматичних материја у шири, бољу обојеност грожђа и вина. На северним странама треба гајити сорте отпорније на ниске температуре и оне с краћим периодом вегетације.

После регулационих радова, виноградари раде поправљање физичких и хемијских особина земљишта, риголовањем, хумификацијом (повећањем садржаја хумуса), фосфатизацијом (повећањем садржаја фосфора), кализацијом (повећањем садржаја калијума) и калцификацијом (регулисање рН вредности земљишта).

  • Најбоље је користити стајско ђубриво, затим компост, глистењак, зеленишно ђубриво или неко друго органско храниво. Стајњак (или неко друго органско ђубриво) растура се по целој површини, а потом заорава риголовањем – каже Стефановић.
Фото: Pixabay

И док се воћарима саветује да воћњаке обнављају на пролеће, повртари главне припреме обављају у јесен. Ипак, понекад се деси да пропусте ове важне радове, или купе земљиште које претходно није припремљено. То не значи да је ова сезона пропала, каже др Илин.

  • Ако нису земљу припремили у јесен, у пролеће морају урадити плитку обраду, не дубоку, без обзира на плодоред, него што плићу обраду и у једном проходу морају извршити и предсетвену припрему. Не смеју дозволити да земљиште остане у отвореној бразди јер ће се згрудвати и предсетвеном припремом неће моћи у једном или два прохода идеално припремити земљиште да дође у стање фине мрвичасте структуре. Зато то мора у једном проходу. Ако дође до просушивања земљишта, онда ће морати предсетвену припрему да ураде у чак три или четири прохода, што поскупљује такву производњу јер се троши већа количина скупе енергије, односно, еуродизела.

А кад су воћке у питању, садња се обавља што је могуће касније, из више разлога.

  • Јабука се може садити до краја априла, почетка маја, али најбоље је урадити до 20-30. априла. Када су у питању коштичаве врсте, садња мора да се заврши раније, до 10-15. априла. Јабучасте врсте могу се садити нешто касније јер оне имају такозване спавајуће пупољке – каже професор Кесеровић и додаје да се препоручује да се пре цветања у воћњак обавезно уносе кошнице пчела, што сад раде све велике плантаже. – У том случају мора се водити рачуна о употреби инсектицида, да се уопште не употребљавају или да се користе они који нису штетни за пчеле. Неке воћне врсте пчеле не воле, као што је нектар крушке, а ако се температура спусти испод 12 степени, пчеле не лете. Велики произвођачи, поготово они који се баве производњом трешње, обавезно у воћњаке уносе бумбаре. Они лете на нижој температури, веома брзо преносе полен, јако су добри полинатори и препоручујем да се, поред пчела, у воћним засадима, када су лоши метеоролошки услови , у време цветања и оплодње, уносе и бумбари.

Климатске промене, нарочито у последњих десет година, наметнуле су и нове проблеме, кажу наши саговорници, а пољопривредници се на различите начине боре против прераног развоја биљака, спасавања од пролећних мразева, али и штеточина.

  • Од 2012. године имамо високе температуре у трећој декади јануара, почетком фебруара, као што се десило и ове године. Иако је то за воћке период мировања, процеси у пупољцима тада се одвијају далеко брже – каже др Кесеровић. – Чим је пупољак на вишем степену развоја, он је осетљивији на појаву касних зимских мразева, али и раних пролећних. Најчешће је то трећа декада марта, али нам се још чешће мраз деси у првој декади априла, када се многе воћне врсте налазе у фази цветања или прецветавања, а најосетљивија фенофаза су тек заметнути плодићи. Пролећни мраз прошле године нанео је велике штете у Србији, поготово воћним врстама које су подигнуте у неодговарајућим агроеколошким условима, као што је бресква и кајсија у равничарском делу.

Који су најбољи начини борбе? Најбоље је посадити одговарајућу воћну врсту у одговарајуће земљиште, каже наш саговорник, препоручујући да се кајсија и бресква не саде испод 190 метара надморске висине.

  • Имамо засада кајсија у региону Фрушке горе на 260-270мнв, где у последњих четири-пет година није уопште било измрзавања, а засади кајсије, подигнути на 80-100мнв, редовно измрзавају. Дакле, најбоља је превентива. Други начин је антифрост систем, који се све више поставља у Војводини, поготово код јабуке и трешње. Он је најсигурнији начин заштите и он може да заштити до -6, -7 степени. Постоји и врло једноставан начин који може да буде ефикасан: то су бале сламе које се навлаже и запале кад се температура спусти  на -1 степен. Некада је и пола степена значајно да не би дошло до измрзавања. На мањим површинама пољопривредници против штеточина и неповољих услова могу да се боре тако што ће дебла премазати белом бојом. То је такозвано кречно млеко које се врло једноставно прави од 5кг негашеног креча, пола кг соли, 250г сумпора у праху и ту се дода негде око 12л воде и тиме се премазују дебла и рамене гране. Та бела боја и креч дезинфикују стабло, али и одбијају сунчеве зраке, те таква стабла касније крећу с развојем и избегава се опасност од пролећних мразева.

У топло време очекује се навала глодара, па на активне рупе треба стављати магнезијум фосфид, поручује др Кесеровић, истичући да је код нас дошло до поремећаја равнотеже у природи.

  • У Европи јако воде рачуна о чувању предатора. Чак их уносе у воћњаке, јер уништавају штетне инсекте. Пореметили смо равнотежу великом употребом пестицида. Тамо где се примењује интегрални концепт производње, као што је у Ремети, на пример, праве се кућице за птице, да би дошле у близину воћака и уништавале штетне инсекте.
Фото: Pixabay

Због сушне и благе зиме и очекиваних мразева и повртари очекују проблеме на пролеће, каже др Илин.

  • Смањен је садржај воде, што значи да ћемо у рано пролеће, у зависности од тога како оно буде, морати раније да почнемо с наводњавањем – каже др Жарко Илин. – У нашим условима сушна је свака трећа година. Тада морамо почети с наводњавањем већ крајем марта и током априла. У влажним годинама тих проблема немамо. Други проблем је у томе што је зима блага, без падавина, па постоји опасност да буде већи притисак проузроковача болести, јер ће штетни инсекти преживети зиму и намножити се, стварајући проблеме у наредним усевима, отежавајући додатно производњу поврћа. Све ће поскупети јер ћемо у таквим условима имати интензивнију заштиту против проузроковача болести и штетних инсеката. Може бити и проблема с коровима, ако је производња без настирања и малчовања. Код већине повртарских врста примењује се обавезно настирање, односно малчовање, и у таквим случајевима нећемо имати проблема са  штеточинама и коровом, те би пољопривредници требало да и о овоме на време поведу рачуна.

И. Радоичић

Добро јутро број 575 – Март 2020.