Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО ПРОФЕСОР ДР ЖАРКО ИЛИН: Повртари и даље радије сеју на отвореном

ПРОФЕСОР ДР ЖАРКО ИЛИН: Повртари и даље радије сеју на отвореном

67

Садња црног лука из арпаџика и белог лука из ченова обавља се на отвореном пољу, док пољопривредници који имају производњу расада празилука могу да га саде и на отвореном пољу и у заштићеном простору

Иако се сви надају Михољском лету које би продужило лепо ранојесење време и олакшало радове у повртњаку, сви страхују од раних мразева који могу да прекину вегетацију топлољубивог поврћа, па је време бербе у пуном јеку за многе повртне врсте. Ипак, време је и за неке друге радове, каже др Жарко Илин, редовни професор Департмана за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У октобру је у току садња црног и белог лука. Црног лука из арпаџика, на отвореном пољу и различитим типовима заштићеног простора за производњу младог лука у везицама или озимих сорти белог лука, за нормалну производњу и потрошњу током јуна, јула, августа и септембра наредне године – каже др Илин. – То је и крајњи рок за сетву спанаћа, за ранопролећну производњу, и рок за другу сетву салате за производњу расада за производњу у различитим облицима и типовима заштићеног простора, као што су леје, стакленици и пластеници.

У последњих четири-пет година на првом месту по производњи су паприка, парадајз, у дужем временском периоду бели лук, интересантан је и пасуљ

Садња црног лука из арпаџика и белог лука из ченова обавља се на отвореном пољу, док пољопривредници који имају производњу расада празилука могу да га саде и на отвореном пољу и у заштићеном простору. Салата се у ово доба сади искључиво за производњу у лејама, стакленицима и пластеницима, обично без додатног загревања. Спанаћ, с друге стране, очекује директна сетва на отвореном пољу.

А да би овај посао успео, потребно је прво припремити земљиште, каже професор Илин.

Не могу да чекају

– У зависности од тога да ли су пластеници са додатним загревањем или без њега, постоје два општеприхваћена концепта у свету: у објектима где нема додатног загревања ради се смена или производња две или три врсте у току једне године, што значи да се у предзимском, зимском и ранопролећном периоду производе врсте које не захтевају додатно загревање, имају мале биолошке захтеве за успевање и могуће је производити их без грејања, било из директне сетве или из расада – каже др Жарко Илин. – То је пре свега салата, и њоме су засађене највеће површине. Затим, ту је рукола, бели и црни лук за везице, празилук, као и ране купусњаче. У објектима са додатним загревањем може да се изведе целогодишња производња једне топлољубиве врсте, као што су паприка, парадајз, краставци, диња. У објектима без грејања, када прође опасност од јачих мразева, а то је обично прва половина прве декаде априла, мора бити припремљен расад, како би се у другој декади априла кренуло са садњом топлољубивих врста. Међутим, произвођачи често немају стрпљења да чекају прву декаду или почетак друге декаде априла, па с овим пословима крену већ од краја прве декаде марта и обично већ заврше ту садњу до мразева, али у објектима без додатног загревања морају да користе агротекстил за покривање биљака, како се поврће не би смрзло.

– Кад су у питању јесење припреме земљишта, мора да се уради уклањање жетвених остатака: ако се ради у башти или на окућници, следи припрема земљишта основном обрадом на дубину од 25цм, да земљиште буде фине, мрвичасте структуре, затим почиње сетва спанаћа, односно садња расада празилука, арпаџика и ченова. Једино је директна сетва код спанаћа – поручује наш саговорник. – У октобру се на отвореним просторима ради основна обрада: ако ће бити повртарске врсте које долазе на прво место у плодореду, тада се обрађује на дубину од 25 до 30цм, ако су повртарске врсте које долазе на друго место у плодореду, онда је довољно 25цм, а ако су на трећем месту, довољна је основна обрада на 20 до 25цм. Пожељно је равнање и затварање зимске бразде, да би формирали тај слој земљишта, да буде као сунђер – да практично покупи сву зимску и ранопролећну влагу, а током зиме, у зависности од ниских температура доћи ће до уситњавања крупних земљишних агрегата, што значи да је већ у трећој декади фебруара могуће једним проходом урадити квалитетну предсетвену припрему. Тада креће нова сезона и сетва: најпре грашак, па црни лук, а у другој половини већ може да почне сетва мркве, першуна и паштрнака и почетак садње кромпира.

Резултати на дуге стазе

Кад се осврнемо на ову годину, тешко је закључити каква је била кад су у питању повртарске културе. Оно што мучи винаре и воћаре, повртарима не представља проблем јер се исплативост културе увек мери на дуге стазе.

Повртари исплативост, пошто је то дугорочан, породични комерцијални посао, врло озбиљан, сагледавају у најмање 15-20 година – истиче др Жарко Илин. – Мора да се узме у обзир циклус производње у једном тропољном, а чешће четворопољном плодореду, а то значи да треба бирати културе које су најисплативије у неком периоду од пет година. Више је разлога за то: први је чињеница да морамо поврће производити у плодореду јер се не можемо борити против болести и штетних инсеката. Други разлог је то што се гаји велики број повртарских врста – 50 до 70. Већи економски значај за индустријску производњу на великим површинама има преко 30 различитих врста, а изражени су и циклуси у тражњи и понуди у току једне године, што утиче на цену коштања и исплативост производње.

Томе треба додати и чињеницу да смо сведоци климатских промена, што у многоме мења целу слику. У неким годинама, као што је ова, владали су неповољни услови за производњу топлољубивих повртарских врста, као што су паприка, парадајз, краставци, диње, лубенице.

Салата се у ово доба сади искључиво за производњу у лејама, стакленицима и пластеницима, обично без додатног загревања

– Имали смо и обилне падавине с прохладним временом у једном периоду, а онда са високим температурама. Такве године су врло неповољне, што значи да ће понуда на приближно истим површинама, бити мања, а цена већа. Због свега тога тешко је издвојити повртарске врсте које су у кратком периоду најисплативије – преноси професор Илин дугогодишње искуство. – У последњих четири-пет година на првом месту по производњи су паприка, парадајз, у дужем временском периоду бели лук, интересантан је и пасуљ. Тако је прошле године, у недостатку лука, јер је била врло неповољна година, цена била веома висока, али је питање када ће се она поновити, те је питање исплативости производње и даље врло компликовано и на њега је тешко одговорити.

Поврће у заштићеном простору или на отвореном

Када су у питању инвестиције и развитак пољопривредне производње уопште, чини се да повртарство прилично заостаје за осталим гранама пољопривреде. Професор Илин пружио је врло занимљиву анализу ситуације у свету, али и у нашој земљи, истичући да избегавање стављања поврћа у заштићен простор има своју логику.

– Улагања у пластеничку производњу неупоредиво су већа, али пружају и неупоредиво већу сигурност и поврће није директно изложено неповољним климатским условима. Површине под поврћем под различитим типовима заштићене производње расту по годишњој стопи од 30 посто, а код нас је то један до два посто, што је премало. Зашто? Зато што још увек може релативно лепо да се живи на великим површинама од искључиво ратарске производње, где је целокупан процес механизован, где је могуће максимално користити механизацију, а број часова рада појединца сведен на 4-5 до максимум 30 дана у току године. У повртарској производњи, поготову у заштићеном простору, по једном хектару се ангажује од четири до десет радника, сваки дан, 365 дана у години. Један радник се рачуна на 1.000 до 1.200м2 у пластеничкој производњи, где је тај технолошки процес мање механизован. Да је он максимално механизован, чак и компјутеризован, рачуна се отприлике 2.500м2 по једном раднику. И у таквим условима је производња неупоредиво исплативија, у предзимском, зимском и ранопролећном периоду, када другог свежег поврћа нема, или мали број врста успева на отвореном пољу, али је врло успешна и производња у рано пролеће, лето и јесен, што са овом зимском производњом затвара цео циклус производње, понуде и потражње. То је веома битно јер је циљ да обезбедимо континуитет у производњи, снабдевању и потрошњи свежег поврћа, што за свежу, али и за различите облике прераде, како би га могли имати на трпези читаве године.

Ипак, кад је у питању велики простор, лакше је ићи старим, утабаним стазама, чак и ако уз улагање добијете континуитет. Када се томе дода хронични недостатак радне снаге, који је у производњи на отвореном значајно мањи у односу на ону у пластеницима, јасно је зашто у многим крајевима, и поред бројних подстицаја за мале пољопривреднике да своје поврће ставе под пластику, она заврши неупотребљена, у неком углу у дну дворишта.

Приредила: Ивана Радоичић

– Берба већине повртарских култура је прошлог месеца завршена и поврће иде или у свежу потрошњу или за потребе прерађивачке индустрије, каже др Илин. – Готова је берба паприке, парадајза, лубенице, диње, крајем месеца завршена је берба краставца корнишона, као и трећа косидба лиснатог першуна, а још увек је у току вађење кромпира, мркве, першуна, паштрнака, целера, као и берба купуса, што за свежу потрошњу што за стављање у каце и кисељење, затим берба карфиола и броколе, за свежу потрошњу и хладну прераду, односно замрзавање, каже наш саговорник. Завршено је и вађење цвекле за кисељење и цеђење сокова. Како каже наш стручњак, беру се и недозрели топлољубиви плодови, попут парадајза који иде у туршију или на дозревање, ако услови дозволе, што значи бербу и дозревање само ако је суво време.

Може да се бере чак и зелен парадајз