Насловна РАЗНО Производњу грашка ремете штеточине

Производњу грашка ремете штеточине

55

Као изузетан прехрамбени производ, конзумни грашак је значајан како за индустријску тако и за примарну производњу. Потпуно механизована производња, кратак вегетациони период и могућност пострне сетве, као и стална тражња на домаћем и светском тржишту, чини ову биљку веома атрактивном повртарском културом, наводи стручњак за повртарство Пољопривредно стручне службе Београд Милан Шевић.

У нашим агроеколошким условима може се остварити принос од шест до осам тона по хектару зрна високог квалитета. Интензивну производњу ремети већи број патогена и штеточина. Грашак паразитира око 20 врста фитопатогених гљива. Једна од најзначајнијих је Peronospora viciae, проузроковач пламењаче.

Овај патоген присутан је готово у свим регионима где се поменуто поврће гаји, а посебно велике штете причињава у условима хумидне и прохладне климе. Овај патоген проузрокује два типа симптома. Сејанци и младе биљке могу бити заражене системично, након чека се завијају закржљале биљке. Овај тип заразе обично прузрокују ооспоре из земљишта.

Локални симптоми на листу, витицама и махунама јављају се као последица ширења инфекције конидијама. Имајући у виду да производња грашка захтева интензивно наводњавање усева, може се сматрати да су услови за развој обољења готово увек обезбеђени, што намеће потребу његовог сузбијања, истиче Шевић.

Једина ефикасна мера сузбијања проуроковача пламењаче грашка је примена фунгицида. У Италији примена комбинације цимоксанил+бакар-хидроксид дала је најбоље резултате у сузбијању Peronospora viciae, док неки аутори истичу да се најбољи резултати постижу применом металаксила. Након вишегодишње употребе металаксила у Аустралији и Новом Зеланду регистрована је појава резистентности поменуте болести на металаксил. У нашим агроеколошким условима, препоручује се примен комбинације фунгицида металаксил-М+хлороталонил, металаксил+манкозеб и фосетил-алуминијум, саветује београдски стручњак.

Познато је да уколико се грашак или лук посеју у касну јесен, биљке су отпорније и дају већи и стабилнији принос у односу на оне из пролећне сетве.

„Лук и грашак стижу у пролеће пре првог сејања баште. Ја не постављам пластеник, већ практикујемо зимку сетву. За ђубрење користимо свеж стајњак и ништа не прскамо. Све је природно“, рекла је раније за Агроклуб Јасминка Вићентић, из села Орашац.

Извор: Агроклуб

Фото: Pixabay