Насловна РАЗНО Prvo prihranjivanje strnih žita počinje početkom marta

Prvo prihranjivanje strnih žita počinje početkom marta

291

Proizvođači strnih žita u Pčinjskom okrugu prvo prihranjivanje useva ove godine će obaviti početkom marta kada se završava zimsko mirovanje biljaka. Setva strnih žita u ovom okrugu je, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, na sedamdeset odsto površina obavljena u širem optimalnom roku, pa su sada usevi u stanju dva do tri lista tj. još uvek nije počeo period bokorenja.

Prihranjivanje po preporučenoj šemi

Na samom početku prolećnog dela vegetacionog perioda nastupa kritični period u zahtevima pšenice prema svim elementima mineralne ishrane, što se naročito odnosi na ključne elemente azot, fosfor i kalijum. Intenzitet usvajanja hraniva će se postepeno uvećavati, dostižući maksimum pred kraj bokorenja i neposredno pred početak vlatanja, što predstavlja prvi kritični moment u mineralnoj ishrani strnih žita.

– Za prvo prihranjivanje upotrebiti 70% azota, a 20 % do 30% azota treba ostaviti za korektivno prihranjivanje koje treba obaviti krajem marta i početkom aprila – ističe Lazović Đoković i podseća ratare da ne zaborave da uvek treba da imaju neku meru za eventualne dodatne intervencije, jer suviše azota može biti štetno, a ne može da se “odvadi”.

Optimalne vrednosti za prihranjivanje pšenice su od 45 do 70 kilograma N/ha, a za ječam od 30 do 50 kg N/ha, pošto je sadržaj vlage u zemljištu povoljan i u dubljim slojevima. To je veoma značajno za kasnije faze rasta i razvića useva, kao i za normalnu aktivnost korisnih mikroorganizama, mobilizaciju i usvajanje hraniva iz zemljišta.

Najbolji način optimizacije prolećnog đubrenja azotom je da se napravi analiza sadržaja mineralnog azota (Nmin) u zemljištu, a koga čine amonijum (NH4+) i nitratni (NO3-) joni koji su ujedno i jedini značajni oblici azota koje biljka može direktno da usvaja, pa su dominantno najvažniji faktor proračuna potrebe prolećne prihrane ovim elementom.

– Sadržaj mineralnog azota u zemljištu u najvećoj meri je direktna posledica prethodne jesenje prihrane mineralnim đubrivima kojima unosimo njegov amidni oblik (urea) ili amonijum (MAP, amonijev sulfat, NPK) , dok nitratni azot ne bi trebalo koristiti u jesenjoj prihrani (sadrže ga KAN, AN, SAN) – podvlači Lazović Đoković i dodaje da se pored mineralnih đubriva azot može uneti u zemljište i jesenjim organskim đubrenjem, a njegovo delovanje na prolećne koncentracije mineralnog azota zavise od njegove vrste i brzine mineralizacije. Biljakma su najbrže raspoloživi oni iz tečnih, odnosno osoke kao i stajskog đubriva.

Prihranjivanje bez prolećne analize zemljišta

Ratari prolećnu prihranu azotom najčešće sprovode bez prolećne analize zemljišta i plana đubrenja koji se pravi u jesen. U slučaju da se ratar odluči da izostavi prihranu to će rezultirati niže prinose. Zato je izuzetno značajno da biljka već od ranog prolećnog kretanja vegetcije ima dovoljno azota. Niže koncentracije će uticati na slabiju segmentaciju konusa rasta tj. biće zametnuto manje klasića što se ne može nadoknaditi kasnije.

– Optimalna prihrana povećava elastičnost i biljke i zemljišta i tako smanjuje rizik negativnog uticaja stresnih uslova na prinos kao što su niske temperature, manjak vode, prinos – ističe Lazović Đoković i podseća ratare da obilaskom polja tokom ove agrotehničke provere zdravstveno stanje useva i procene prisutnost korova s obzirom na vrstu i brojnost planiranje prolećne zaštite useva za koju će moći na vreme da nabave odgovarajuće herbicide, insekticide i fungicide čija će primena postati aktuelna kada se stabilizuju vremenske prilike.

Tekst i foto Gordana Nastić