Salata je prisutna na trpezama cele godine, ali raštan i rukola su ponovo otkrivene stare sorte. Potrošači u Vojvodini su stvorili nove navike. Obraćaju veću pažnju zdravstvenoj ispravnosti namirnica. Time se pruža mogućnost proizvođačima da ostvare ekonomsku dobit sa novim proizvodima. Nove (stare) biljke koje privlače pažnju su raštan i rukola. Raštan (lisnati kupus) ne formira glavicu već stabljiku sa slobodnim listovima. Mladi listovi se sabiraju u vezice i prenose na tržište. Bogat je vitaminima A, B1, B2 i C. Sadrži i minerale kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i sumpor.
Biljka raštan se sadi u kontejnere sa kvalitetnim supstratom. Ne zahteva zaštitna hemijska sredstva, jedino je neophodno zalivanje. Rasad se postavlja na malč foliju ispod koje je postavljen sistem za navodnjavanje. Uzgojem na otvorenom pojavljuje se potreba za zaštitom od napada buhača.
Raštan formira stablo visoko do 80-100 cm sa dosta dugim internodijama, lisnom rozetom na vrhu. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji posle jačeg zahladenja. Raštan predstavlja značajno povrće tokom zime u mediteranskom području. Lisnati kupus je veoma otporan na niske temperature. U primorju prezimljava na otvorenom polju i bere se tokom zime i u rano proleće. Mnogo je bolji ukus kada na njega deluju mrazevi. Isto tako veoma dobro podnosi visoku temperaturu. Podnosi i velike nadmorske visine, a uspeva i na slabijim zemljištima. Listovi se beru postepeno, odozdo prema gore. Raštan se gaji na sličan način kao i ostale kupusnjače, uglavnom se proizvodi iz rasada. U kontinentalnom području proizvodi se u isto vreme kada i kasni kupus. Rasad u vreme sadnje treba da ima 4-6 listova. Raštan se sadi na razmak 60×40 cm.
Mere nege se sastoje u navodnjavanju i okopavanju. U baštama se gaji kao združeni usev sa drugim povrćem. Za berbu pristiže za 120-160 dana posle setve. Prinos se postiže oko 20 t/ha.
Odličan je izvor hranjivih vlakana, kao i sastojaka sa moćnim antikancerogenim osobinama kao što su dindolilmetan, suloforafan, selen. Raštan, zbog jake ćelijske strukture, ima veću nutritivnu vrednost kada se skuva nego kad je sirov. Sok koji se dobija ceđenjem svežih listova i stabljika raštana, kada se redovno uzima, u narodu je poznat lek za giht, bronhitis i probleme sa cirkulacijom. Kalcijum iz raštana jača kosti i preventivno deluje kod osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, izmedu ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. Raštan je odličan izvor vitamina A i cinka, sastojka koji značajno utiču na jačanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jača imunitet, sprečava oštećenja ćelija i smanjuje rizik od ateroskleroze.
Mnogi restorani su u svojoj ponudi uveli rukolu. Koristi se kao salata, kao prilog. Bogata je C vitaminom, ima specifičan ukus, a njena osobina da je blago gorka je ono što veoma privlači kupce. Najbolje uspeva uzgojem u zaštićenom prostoru, pod malč folijom uz zalivanje dva puta nedeljno sistemom kap po kap. Berba je na početku marta do oktobra meseca. Najbolji kvalitet imaju mladi, sveži listovi koji se pakuju u PVC ambalažu.
Izvor: PSSS Srbija
Foto: Pixabay
