Насловна ВЕСТИ Rezidba zadebljalih vrhova starijih stabala kruške

Rezidba zadebljalih vrhova starijih stabala kruške

340

U slučajevima kada se više godina, prilikom rezidbe, na vrhovima stabala ostavljaju rezovi na „čep“, dolazi do stvaranja zadebljalih vrhova punih čepova u čijim pazusima niknu nove grane koje najčešće zadebljaju tokom jedne, a kamoli više godina rasta.

Čep predstavlja kosi rez na zadebljalim, izrođenim granama koje stvaraju konkurenciju provodnici i ne bi trebalo da bude duži od tri prsta. 

Ostavljanjem i nekoliko takvih grana u vrhu krošnje i višegodišnjim čepovanjem, voćari upadaju u veliki problem jer je nemoguće da se, na efikasan način, stablo zaštiti od bolesti i napada štetočina. Ne samo da zimska prskanja bakarnim preparatima neće dati efekat, već će i svaki tretman tokom vegetacione sezone biti poprilično neefikasan, jer sredstva, bilo da su u pitanju fungicidi ili insekticidi, neće dopreti do svih delova krošnje.

Nije ni čudno što se zbog toga u voćnjacima u kojima se ostavljaju ovakve „kape“ na vrhovima, redovno pojavljuju bolesti, kao što je čađava krastavost krušaka ili se nikako ne može suzbiti kruškina buva, najznačajnija štetočina ovog voća.

Problem se rešava u zimskoj rezidbi kada se ispod „kapa“ napravi kosi rez motornom testerom, na jednu bočnu granu. Najbolje bi bilo da i ta bočna nije predebela, odnosno, bilo bi dobro da nema mnogo vertikalnih grana, vodopija, na njoj.

Za rezače je najteže ako su površine koje se režu na ovaj način velike i ako rez pilom mora da se radi na svakom stablu.

Da bi on bio što „čistiji“, umesto motornog ulja može da se upotrebi jestivo koje se svakodnevno koristi u ljudskoj ishrani. Takođe bi trebalo da se obrati pažnja na bezbednost prilikom rezidbe, jer takve „kape“ sa zadebljalim stablom i mnogo grana, mogu da budu teške više od 10 kilograma i predstavljaju opasnost za rezača kada ih reže sa zemlje ili skida, ako je na merdevinama.

One se iznose iz voćnjaka i najbolje bi bilo da se zapale kako bi se uništile prezimljujuće forme štetočina. Retki su voćari koji mogu da samelju deblo i naprave pelet koji se kasnije može koristiti za druge svrhe.

Rezove nastale u rezidbi najbolje je premazati kalemarskim voskom. Međutim, ako je izuzetno mnogo rezova, bolje je izvršiti prskanje bakarnim preparatima ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom, kao što su kreč i soda bikarbona.

Ukoliko rezač ima vremena, osim zadebljalih „kapa“ na vrhovima stabala mogu da se odrežu i debele bočne, skeletne, grane koje vuku mnogo hrane i mogu da dovedu do toga da se rodnost prebaci na gornji deo stabla, nakon čega dolazi do zasenjivanja donjeg dela krošnje, stvaranja manjeg broja rodnih pupoljaka, a nakon nekog vremena, sušenja grana.

Trebalo bi imati u vidu da će, nakon ovakve zimske rezidbe, sa rezovima gornjeg zadebljalog dela krošnje, iz spavajućih pupoljaka na proleće doći do izuzetno jakog rasta velikog letorasta koji do kraja sezone mogu da izrastu i više od dva metra. Ako se nakon zimske, ne uradi letnja rezidba sav posao će da bude uzaludan jer će se, do kraja sezone, na vrhu opet stvoriti „kape“ sa velikim brojem vodopija koje će tokom godine da crpe snagu i hraniva stablu.

Tokom letnje rezidbe na vrhu se ostavi jedna grana koja će da bude provodnica i, po mogućnosti, nekoliko kraćih grančica, koje će takođe kasnije da rađaju. Važno je da vrh bude osvetljen kako bi se nesmetano razvijale grane i rodni pupoljci.

Pre letnje rezidbe, u nastavku zimske, iz unutrašnjosti se uklanja veći broj vertikalnih grana koje zasenjuju krošnju. Ako se i na donjim granama nakon svake rezidbe ostavi veliki broj čepova situacija će da bude ista kao i u gornjem delu stabla. Najbolje je ukloniti čepove i ostaviti dvogodišnje i starije grane koje će da budu nosioci rodnosti u narednim godinama.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay