Proizvođači povrća jedva su dočela da gradske tržnice ponovo otvore svoja vrata. Deo proizvodnje oni su plasirali putem Interneta, dostavom na kućnu adresu. Kako kažu, već sada beleže gubitke. A šta je sa proizvođačima ribe?
Celo srpsko ribarstvo u ozbiljnom je problemu od uvođenja vanrednog stanja kao mere zaštite od virusa KOVID -19. Tako je i na Ribnjaku „Sutjeska“ koji se nalazi kraj istoimenog sela u srednjobanatskoj opštini Sečanj, ocenjuje Vidak Milošević, direktor tog ribnjaka. On je za Tanjug naveo da se vanredno stanje poklopilo sa Uskršnjim postom. A to je period kada se u redovnim okolnostima ostvaruje najveći prihod. Sudeći prema procenama Miloševića, prodaće se jedva 30 odsto ribe od planiranih količina.
-Sada smo u velikom problemu. Imamo ribu, oko stotinak tona konzumnog šarana, koju smo ostavili za Veliki post, a predstoji i Đurđevdan koji je takođe postan dan. To je 90 odsto potreba koje bismo prodali u tom periodu. U skladu s našim prvobitnim planom trebali smo da ostvarimo velike prihode ali sve je stalo. Možda ćemo prodati tridesetak odsto te ribe, kaže Milošević.
Prema njegovim rečima, u vreme vanrednog stanja i zabrane kretanja, ljudi kupuju znatno manje ribe i za krsne slave jer ih obeležavaju samo u krugu porodice. Sada nisu uzimalai 50 kilograma, što je prosek u redovnim okolnostima, nego desetak. Ovo je samo jedan deo problema. Drugi je, kako Milošević navodi, taj što riba, za razliku od drugih poljoprivrednih proizvoda, ne može da stoji.
-Mi imamo ribu koja, spremna za tržište, stoji u objektima. Ako ostane tamo, kaliraće i uginuti. Zbog toga moramo da je vraćamo u proizvodnju, a to znači da će nakon toga imati manji prirast. Samim tim povećavamo troškove, a to znači da ne samo što ćemo imati gubitak u predhodnoh proizvodnji, nego ga preneti i na narednu. U situaciji kada je srpsko ribarstvo generalno u problemu, jer svake godine gubimo po jedan ribnjak, ovo je za nas dodatni udarac koji će izazvati dugoročne posledice, ukazuje Milošević.
A kako je za Dobro jutro pre pandemije koronavirusa rekao prof. dr Zoran Marković s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ribarstvo bi, s obzirom na resurse kojima raspolažemo, kao i pozitivne efekte koji bi vrlo brzo mogli da donesu kako privrednom, tako i zdravstvenom statusu stanovnika Srbije, moralo da zauzme značajnije mesto u našoj zemlji. Da bi se to dogodilo potrebno je napraviti mnoge korake.
-Neophodno je pojednostaviti procedure podizanja novih ribnjaka, smanjiti troškove proizvodnje putem smanjenja inputa u ukupnim troškovima. Primera radi smanjiti opterećenja za vodu od strane JVP – „Srbija vode“, ali i štete koje ribnjaci trpe od, često zaštićenih, ribojednih vrsta ptica i sisara, a uz finansijsku podršku kakvu, recimo, ima Republika Hrvatska. Potrebno je uvesti strože kontrole uvoza ribe, prilikom kojih se često ne prikazuju realna stanja količina, što je pre svega vezano za uvoz žive ribe. Takođe je neophodno da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poveća podsticaje za kilogram proizvedene konzumne ribe jer su sadašnje subvencije svega 10 dinara po kilogramu, a što čini oko tri odsto veleprodajne cene šarana i pastrmke, kaže prof. dr Zoran Marković.
Naš sagovornik smatra da podsticaje za izgradnju novih ribnjaka, kao i rekonstrukciju postojećih koji su zaživeli na teritoriji Vojvodine, treba proširiti na celu državu. Ova mera posebno je važna kada se ima u vidu činjenica da samo na prostoru Banata postoje ogromne neplodne površine, više od 100.000 hektara, čija bi se plodnost unapredila izgradnjom šaranskih ribnjaka i korišćenjem tih površina najkraće dve decenije. To je od izuzetne važnosti i morao bi biti nacionalni interes. Prošle godine podrška odgajivačkim programima u oblasti selekcije riba bila je svega 3, 5 miliona dinara i nju je, kako naglašava Marković, neophodno povećati ali i podsticati preradu i izvoz ribe sa domaćih ribnjaka, podržati unapređenje znanja kroz usavršavanje trenutno malog broja stručnjaka koji se bave gajenjem riba. Neophodno je raditi na sistemskim rešenjima i u tom smislu doneti Strategiju za razvoj ribarstva i izraditi Akcioni plan. To bi nam omogućilo korišćenje stranih predpristupnih fondova, poput Fonda za pomorstvo i ribarstvo EU. Sve ovo, kao i čitav niz drugih bitnih koraka Srbija bi morala preduzeti što pre sa akcentom na podsticanje potrošnje ribe, a u cilju unapređenja zdravstvenog statusa stanovništva.
Prema Markovićevim rečima, u poslednjih nekoliko godina dospeće raznih virusnih bolesti na naše prostore, poput koi herpes viroze i spavajuće bolesti na šaranskim ribnjacima, kao i zarazne nekroze gušterače na pastrmskim ribnjacima, velika opterećenja za korišćenje vode, odsustvo podsticaja u proizvodnji, a koji bi bili adekvatni podstijama u drugim zemljama koji su nam konkurentne na domaćem i stranom tržištu, sve izraženiji problem sa nedostatkom radne snage za fizičke poslove na ribnjacima i prevoz ribe u periodima pikova plasmana ribe, nedostatak obrtnih sredstava, nelojalna konkurencija ribe iz uvoza koja je često znatno lošijeg kvaliteta i nižih cena, štete prouzrokovane pticama, sisarima i ljudskom krađom, navika korišćenja konzumnog šarana po tradicionalnim običajima veće kilaže, a koji je inače lošijeg kvaliteta i za čiju proiozvodnju su potrebne 3 godine, klimatske promene koje uslovljavaju nedostatak vode na pastrmskim ribnjacima, kao i visoke temperature vode tokom letnjeg perioda u šaranskim ribnjacima, najprisutniji su problemi u proizvodnji ribe.
Ovim problemima sada svakako treba dodati i probleme oporavka srpskog ribarstva i preduzimanje dodatnih mera kako bi se ova grana poljoprivrede najpre sačuvala, a zatim i počela ponovni razvoj.
Jasna Bajšanski
