Žbunasta ribizla (Ribes rubrum) je voćni grm koji pripada porodici Grossulariaceae. Ova biljka je poznata po svojim jestivim, sočnim i kiselkastim plodovima koji se nazivaju ribizle. Postoji nekoliko sorti žbunaste ribizle, a najčešće se sade u baštama i vrtovima zbog svojih ukusnih plodova, ali i zbog atraktivnih listova i cvetova.
Evo nekih ključnih karakteristika žbunaste ribizle:
Listovi žbunaste ribizle su jednostavni, lobirani i obično su tamnozeleni. Listovi mogu biti jajastog ili srcolikog oblika, a na rubovima imaju blage nazubljenosti.
Cvetovi žbunaste ribizle su sitni i skupljeni u viseće grozdaste cvasti. Cvetovi mogu biti crvene, roze, beličaste ili zelene boje, zavisno od sorte.
Plodovi žbunaste ribizle su bobice koje dolaze u raznim bojama, uključujući crvenu, roze, belu i zelenu. Ovisno o sorti, plodovi mogu biti slatki ili kiselkasti, a obično su puni vitamina C i drugih hranjivih materija.
Žbunasta ribizla ima gustu i razgranatu strukturu koja je obično visoka od 1 do 2 metra. Ovi grmovi mogu biti veoma produktivni i dati obilje plodova u pravim uslovima.
Žbunasta ribizla preferira dobro drenirano i humusno zemljište, a najbolje uspeva na sunčanim ili polusenovitim mestima. Ublažene klimatske zone obično su pogodne za ovu biljku. Uzgajanje žbunaste ribizle je relativno jednostavno i može biti sjajan dodatak bašti zbog lepog izgleda i ukusnih plodova koje pruža.
Gajenje ribizle je vrlo rentabilno zahvaljujući ranom stupanju u period plodonošenja, postizanju visokih i redovnih prinosa, dobrom prilagođavanju na različite agroekološke uslove i hranljivoj vrednosti plodova.
Ribizla se najčešće gaji na okućnicama u vidu pojedinačnih žbunova, dok je u veoma malom obimu planski zasađena. Trenutna proizvodnja je deficitarna i ne zadovoljava domaće potrebe, iako postoje izvanredni agroekološki uslovi za njeno uspevanje.
U periodu dubokog zimskog mirovanja ribizla može da podnese temperature i do minus 33 Selzijusova stepena, zbog čega se svrstava među biljke najotpornije na zimske mrazeve, ali je vrlo osetljiva na prolećne mrazeve. Prema zimskim temperaturama najosetljivije su jednogodišnje grane, znatno manje dvogodišnje i starije grančice, a najotporniji su pupoljci. Za ribizlu su najpovoljnije srednje temperature vazduha od 17 do 18 stepeni. Ribizla ima velike potrebe za vodom i ne podnosi sušu.
Plodovi žbunaste ribizle se koriste u kuvanju, pečenju, pravljenju džemova, sokova, kolača i drugih slatkih ili slanih jela. Takođe, možete ih jesti sveže, jer su osvežavajućeg i kiselkastog ukusa.
I. R.
