VREDNA DREVNA NAMIRNICA NEDOVOLJNO SE KORISTI
Rogač (Ceratonia siliqua) je drvenasta, zimzelena dugovečna biljka iz porodice mahunarki (Leguminosae) i oduvek predstavlja namirnicu važnu u ishrani stanovništva koja može biti od velike pomoći osobama koje pate od raznih boljki. Potiče iz Sirije i istočnog Mediterana, a u prošlosti su se njegove semenke upotrebljavale kao mera za težinu zlata. Nazivaju ga još i hlebom Svetog Jovana, zbog verovanja da se njime hranio Sv. Jovan Krstitelj.
To je vrsta koja dobro podnosi visoke temperature i osunčanost, i otporna je na sušu. Osetljiva je na niske temperature, a one ispod – 8 stepeni mogu oštetiti stablo i uništiti plodove. To znači da se u našim krajevima ne može gajiti, ali mahune i prerađevine od njih mogu se kupiti u većini prodavnica zdrave hrane. Naši stari su nekada rogač mnogo više koristili u ishrani. Porodice koje su praktikovale sve postove tokom godine često su na trpezi imale rezance s rogačom, a za nedeljnu poslasticu pravila se štrudla s rogačom.
Mlado stablo rogača obično prorodi u šestoj ili sedmoj godini. Tvrde semenke smeštene su u mahuni koja potamni kada je zrela i postaje spljoštena, suva i duguljasta. Ona je obično duga od 13 do 30 cm i široka oko 2,5 cm. Na stablu se nalazi veći broj mahuna koje vise s njega i tako mogu ostati dobro očuvane godinama. U ishrani se koriste čitave mahune. Poput kivija, i ova voćka ima biljku s muškim i drugu sa ženskim cvetovima.
Prirodni zaslađivač i zdrava zamena za kafu i čokoladu
Brašno od rogača, koje je osnovna sirovina za sve slaniše i slatkiše, pravi se od nepečenih, a sušenih ili od pečenih mahuna. Ono od sušenih mahuna je bež boje, ima slatkast ukus orašastih plodova i koristi se kao zaslađivač u konditorskoj industriji i dijetalnoj ishrani. Brašno od pečenih mahuna je tamnije boje i manje slatko. Koristi se kao zamena za kafu i kakao.
Kao lekovita i dijetetska sirovina upotrebljavaju se njegove mahune. (Ceratoniae fructus). Od perikarpa (mesa) prave se sirup, pekmez, melasa i brašno, a od endosperma semena (deo u okviru semena koji štiti i hrani klicu) dobija se guma koja je kao zgušnjivač, stabilizator, emulgator i u nekim zemljama se koristi u prehrambenoj industriji. Prženi rogač najpogodnija je zamena ili dodatak kafi, a svež mlevenim orasima. U narodu je najpoznatiji kao slatka, zdrava zamena za čokoladu, a za njegova lekovita svojstva znalo se još u antičkoj Grčkoj, gde se upotrebljava kao lek dugih 4.000 godina.
Prepun minerala i vitamina
Rogač, u raznim oblicima – mrvice, dijetetske tablete, prah, ekstrakt, sirup – danas se može kupiti u prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim marketima. Pre nego što počnete da ga koristite u ishrani, treba da znate da on nije kakao koji je sirovina za čokoladu, nije čak ni sličan. Poistovećuju ih zbog sličnog ukusa, ali među njima postoji puno razlika. Rogač je mnogo zdraviji od čokolade, ima dvostruko veću količinu kalcijuma od kakaa, ne sadrži jedinjenja koja izazivaju glavobolju i migrenu, ne sadrži masti i kofein. Kakao sadrži oksalnu kiselinu koja može ometati normalno usvajanje kalcijuma, kod mnogih osoba izaziva migrenu, sadrži više natrijuma i masti. Rogač je odličan izvor minerala i vitamina. Sadrži vitamine A, B2, B3, B6. U njemu se nalaze i kalcijum, magnezijum, cink, selen, kalijum, mangan.
Brašno od rogača je zdravija alternativa kakao prahu, jer imaju jedinstven i sladak ukus. Rogač se često koristi kao prirodni zaslađivač u pekarskim pecivima. Kad je u prahu, gotovo da ne sadrži masti što je dobro za one koji su na dijeti, ali se mora imati na umu da rogač ima više šećera i ugljenih hidrata od kakao praha pa valja kontrolisati doze, posebno za dijabetičare. Tako dve supene kašike mrvica od rogača (male ljuspice poput malih čokoladnih mrvica) sadrže 70 kalorija s 3,5 g masti, 7 g šećera, 50 g natrijuma, 8 g ugljenih hidrata, 2 g vlakana, 2 g proteina i 8 procenata preporučenog dnevnog unosa kalcijuma.
Ova mahuna je bezbedna za upotrebu u ishrani, ali može izazvati alergijske reakcije kod osoba koje su već alergične na orašaste plodove i mahunarke. Zbog toga valja ga u početku obazrivo uvoditi u ishranu. Neželjena dejstva kod osoba koje su alergične na rogač su crvenilo i osip, otežano disanje i groznica.
Lek za pevače
Interesantna činjenica vezana za biljku rogač dolazi iz 19. veka i tiče se vokalnih izvođača. Naime, britanski hemičari su mahune rogača prodavali pevačima, jer se ova biljka pokazala kao odličan „lek“ za upaljeno i promuklo grlo. Naime, žvakanje mahune rogača značajno doprinosi zdravlju glasnih žica, takođe vrlo efikasno umiruje i čisti nadraženo grlo. Svakodnevno korišćenje rogača u ishrani značajno poboljšava crevnu floru i utiče na smanjenje telesne težine.
Hleb sa bananom i speltom
Pravi se od jedne šolje brašna od spelte, pola šolje rogača u prahu, dve kašičice sode bikarbone, pola kašičice morske soli, tri izgnječene banane, jednog jajeta, četvrtine rastopljenog putera, jedne kašike meda, jedne šolje ljuspica (čipsa) od rogača, pola šolje iseckanih oraha. Svi sastojci se sjedine, dobro umese i formira lepa veknica koje se može odmah peći na 200 stepeni. Hleb je gotov za 30 minuta.
Voćni jogurt sa rogačem
Potrebni sastojci: 5 smrznutih jagoda, jedna kafena kašičica šećera u prahu, jedna kafena kašičica rogača u prahu, 5 supenih kašika grčkog jogurta. Jagode otopiti u mikrotalasnoj i iseckati, pa staviti u čašu, dodati šećer u prahu i rogač i promešati. U čašu takođe dodati i grčki jogurt, mešati oko 1 minut i voćni jogurt je spreman za konzumaciju.
Mafini od brašna rogača
Za ovaj slatkiš potrebno je:
- dve-tri kašike brašna od rogača,
- šolja heljdinog brašna,
- pola šolje tečnog meda,
- pola šolje tople vode,
- tri kašike kokosovog ulja,
- 10 g praška za pecivo,
- orasi po želji.
Brašna od rogača i heljde se pomešaju zajedno u dubokoj posudi. Tečni med se pomeša s praškom za pecivo i vodom u drugoj dubljoj posudi, jer će prašak za pecivo početi da povećava zapreminu i smesa se diže. Zatim tečnu smesu dodati u suvu i mešati kašikom. Dodati i kokosovo ulje. Dobija se jednolična smesa i njome se pune kalupi za mafine. Dobije se osam većih kalupa. Silikonski kalupi se ne podmazuju pre upotrebe. Najbolje je koristiti papirne korpice koje se postave u kalupe za mafine. Po želji, na svaki mafin se stavi malo seckanih oraha. Peče se na 180 stepeni u rerni s ventilatorom. Da li su mafini pečeni proverava se čačkalicom. Kada je suva ugasi se rerna i mafini izvade da se hlade.
Palačinke od brašna rogača
Za 4 palačinke za zdrav doručak potrebno je: jedna supena kašika brašna od rogača, 200 ml tople vode, jedna supena kašika javorovog sirupa, prstohvat soli, jedna supena kašika suncokretovog ulja, otprilike jedna šolja belog pšeničnog brašna. U čaši tople vode razmuti se brašno od rogača, doda javorov sirup, ulje, prstohvat soli i brašna toliko da se napravi smesa gustine uobičajene za palačinke. Peku se u tiganju s nelepljivim premazom po tri minuta svaka na srednjoj vatri.
Smesu treba dobro umutiti da se tokom pečenja na palačinkama formiraju rupice kao da u njima ima kvasca. Filuju se po želji.
Piše: Svetlana Mujanović
