Насловна АРХИВА RTANJSKI ČAJ I ČUBAR

RTANJSKI ČAJ I ČUBAR

5402

Rtanjski čaj, brezina, gorska nana ili mali vrisak (Satureja montana L.) je trajni grm koji narasta do 40 centimetara. Ima snažan koren iz kojeg izbija mnogo uspravnih i razgranatih ogranaka. Listovi su nasuprot jedni drugima u parovima, uski i sitni i skoro oštro zašiljeni. Cvetovi su uglavnom bele boje, sakupljeni u pazuhu listova. Čitava biljka je pokrivena vrlo kratkim maljama i žlezdama s etarskim uljem, zbog čega rtanjski čaj ima oštar, aromatičan miris. Cveta od avgusta do novembra i važi za dobru pčelinju pašu, jer cveta i onda kada su mnoge biljke već procvetale. Pčelari vrlo dobro znaju za medonosnost ove biljke, te za vreme njenog cvetanja oni iz unutrašnjosti u velikom broju sele svoje pčele na njena staništa. Rtanjski med je kao i čaj veoma poznat i cenjen.

Ova biljka nastanjuje suve, tople i kamenite terene krečnjačkog područja, a naročito primorske krajeve. Bere se čitava biljka pre ili za vreme cvetanja (Herba saturejae), tako što se požanje do drvenastog dela stabljike i suši se na senovitom mestu. Kao osušen materijal mnogo je traženiji čist list (Folia saturejae), koji se dobija tako što se čitava osušena biljka omlati, a stabljika se odvoji od listova. Oni se zatim ponovo čiste vetrenjem i rešetanjem. Rtanjski čaj ne sme da se čupa s korenom iz tla, jer se na taj način ogoljuje zemljište i uništava vegetacija na kršu. Etarsko ulje (Oleum saturejae) dobija se destilacijom nadzemnih delova biljke.

Lekovitost rtanjskog čaja

Planinski čaj dobar je za srce i krvne sudove zahvaljujući vlaknima koja sadrži. Ona snižavaju LDL holesterol koji začepljuje pore i povišava krvni pritisak. Blagotvorno deluje na respiratorne organe, u slučajevima običnog kašlja, upale bronhija i hronične astme. Zbog sadržaja fenola ima antiseptično i antifungicidno dejstvo i koristi se za tretitanje posekotina. Delotvoran je i u slučajevima uboda pčela i osa. Uz pomoć vitamina C bori se protiv upala, infekcija i uništava slobodne radikale. Naročito je delotvoran u borbi protiv ešerihije. Jača imunološki sistem i poboljšava stanje organizma. Blagotvorno deluje na celokupan sistem za varenje, od želuca do debelog creva. Rešava probleme kao što su nadimanje, crevni gasovi, zapaljenje sluzokože, zatvor, dijareja i mnoge druge. Zahvaljujući piridoksinu, ublažava stres i nervozu. Pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma i time pročišćava krv i jetru, kao i izbacivanje peska i kamena iz bubrega, a uklanja i simptome artritisa i reume. Svoja lekovita svojstva iskazuje i u lečenju dijabetesa, jer smanjuje osećaj gladi i žeđi. Bogat je vitaminom A, koji sprečava razvoj raka pluća i grla. Ulepšava kožu i obezbeđuje dobar vid. Smatra se moćnim afrodizijakom, jer poboljšava prokrvljenost urogenitalnih organa.
Za pripremu čaja uzima se jedna čajna kašičica suve biljke za jednu šoljicu, a čaj se konzumira u gutljajima i bez šećera. Isti postupak važi i za pripremanje čaja od čubra.

Čubar

Bresina, čober, čubrika ili čubrica (Satureja hortensis) je jednogodišnja biljka s izrazito razvijenim korenom. Stabljika narasta do 40 cm, uglavnom je grmoliko razgranata, s granama koje su odrvenjene pri dnu. Listovi si uski i zatupljeni. Cvetovi su na kratkoj dršci, čašica je zvonasta, zelena ili ljubičasta, cvetni venčić je ljubičast, ružičast ili beo, fino pahuljast. Prašnici jedva prelaze preko venčića. Ima miris i ukus kao biber, te se neretko upotrebljava kao njegova zamena. Najčešće se koristi prilikom pripreme variva i jela od krompira i zbog karminativnog delovanja neizostavan je začin u jelima od mahunarki. Ima važnu primenu i u biouzgoju – posađen uz mahunarke pojačava im ukus i štiti ih od lisnih vašiju.
Cveta krajem juna do početka avgusta. Raste slobodno u prirodi na kamenitim i šjunkovitim obroncima u istočnom Sredozemlju. U srednjoj Evropi uzgaja se kao začinska biljka, ali raste i kao samonikla u blizini polja, na železničkim nasipima i grobljima. Neophodna su mu rastresita zemljišta, bogata hranljivim sastojcima. Potrebna mu je i toplota, te su osunčani položaji najprikladni za uzgoj. Izrazito je osetljiv na mraz. Tokom suše obilno se zaliva, ali samo vodom čija je temperatura jednaka temperaturi vazduha.
Upotrebljava se čitava biljka (Herba saturejae ili Herba cunilae sativae) ili listovi (Folia saturajeae). Bere se dva puta. Najbolja biljka kao začin i za lekovite svrhe je ona koja je ubrana neposredno pre cvetanja, dok se druga berba može obaviti u punom cvetu. Prilikom berbe za kućne potrebe, biljka se odreže iznad zemlje, poveže u snopiće i suši u senovitom i prozračnom prostoru (tavan). Potpuno osušena biljka, osim debelih odrvenelih delova stabljike, fino se izreže i sprema u staklene posude, nepropusne za vazduh i svetlo.

Lekovita svojstva čubra

Još od antičkih vremena važio je za lekovitu biljku. Stari Rimljani i Grci smatrali su da je čubar afrodizijak.
Uglavnom se upotrebljava kao karminativ, za ublažavanje crevnih i želudačnih grčeva i kao sredstvo za ublažavanje nadražaja na povraćanje. Blagotvorno deluje na rad jetre i žuči. Upotrebljava se i kao ekspektorans i sredstvo za ublažavanje menstrualnih tegoba. Dokazano je da njegovo ulje inhibira rast Candide albicans. Sadrži karvakrol, cimol, fenol, belančevine, masti i ugljene hidrate. Efikasan je i u slučaju šećerne bolesti, jer se konzumiranjem čaja znatno smanjuje jak osećaj žeđi koji je uobičajen za ovu bolest. Uspešno se primenjuje i kao čaj protiv crevnih glista. Nepovoljne posledice koje proističu posle konzumiranja bibera, kao npr. prenadraženost sluznice creva i osećaj žeđi, ne pojavljuju se prilikom konzumiranja čubra.

M. Volčević

Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.