Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Rumenika izvučena ispod naslaga zaborava

Rumenika izvučena ispod naslaga zaborava

НОВА ШАНСА СОРТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ, НАСТАЛЕ У ОПЛЕМЕЊИВАЧКОМ ПРОЦЕСУ

658

Sorta, stvorena na Institutu za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakuteta u Sremskim Karlovcima, pa prepuštena višegodišnjem tavorenju, dobila na 30 ari u posedu doktora poljoprivrednih nauka i vlasnika vinarije „Veranda“ Bojana Mandića, na potesu Rajkovac iznad Iriga, priliku da pokaže svoje mogućnosti. Prema oceni nekih vinskih znalaca, pružila je više no što se od nje očekivalo.

Za razliku od sorte moćnog imena probus, nastale kao plod oplemenjivačkog rada Dragosava Milisavljevića, Sime Lazića i Vladimira Kovača na Institutu za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakuteta u Sremskim Karlovcima, koju su stručnjaci ocenili kao perspektivnu za visokokvalitetna crvena vina, rumenika, čiji se autori takođe ova trojica naučnika, označena je kao specifična, ali i kao sorta kojoj se ne predviđa neka budućnost kada je reč o širenju. Vreme je pokazalo da su u oba slučaja bili u pravu, jer u poslednje vreme, nakon višegodišnjeg tavorenja, probus se munjevitom brzinom „probija“ na srpskoj vinogradarsko-vinskoj sceni, a rumenika „živi svoj život“ u ampelografskoj kolekciji na Oglednom dobru za vinogradarstvo, tamo gde je i stvorena. Međutim, rumenika je na površini od 30 ari u posedu doktora poljoprivrednih nauka i vlasnika vinarije „Veranda“ Bojana Mandića, na potesu Rajkovac iznad Iriga, dobila šansu da pokaže svoje mogućnosti. Prema oceni nekih vinskih znalaca, pružila je više no što se od nje očekivalo.

Bojan Mandić kaže da o toj sorti, osim da postoji, nije mnogo znao. Čak je u razgovoru sa dobrim poznavaocima naše vinske scene, među koje ubraja Petra Samardžiju, Bojana Gregeca i Radeta Kolarova, došao do saznanja da oni nisu sigurni da li su je uopšte, ili možda jednom probali.

Vino osvežavajućeg ukusa

Rumenika, dobijena ukrštanjem terana i skadarke, priznata je 1982, godinu dana pre probusa. Autori su im isti – Dragoslav Milisavljević, Vladimir Kovač i Sima Lazić. U opisu sorte stoji da sazreva u trećoj epohi, nakuplja mnogo šećera, što je posledica dehidratacije bobica usled sušenja peteljki. Nije retkost da se Ekslovim širomerom u berbi izmeri i više od 28 odsto šećera. U takvim godinama moguće je od nje dobiti dezertno vino s ostatkom neprevrelog šećera. Prilikom sasušivanja bobica, dolazi i do koncentrisanja kiselina, tako da su vina harmonična i osvežavajućeg ukusa. Imaju rubin crvenu boju i neutralnu aromu. Osim proizvodnje dezertnih vina, navodi se da bi mogla da posluži drugim sortama za popravku šećera.

Suvo vino stasalo za degustaciju

– Uglavnom je do sada rumenika prilikom berbe mešana sa drugim sortama i tako od nje pravljeno vino ili rakija – kaže Mandić. – Pošto ne živim u pravom smislu te reči od vinogradarstva, a imam znanja i mogućnosti, iz čiste radoznalosti odlučio sam da je posadim, ne znajući šta da očekujem. Prema predispozicijama, pošto su joj roditelji teran i skadarka, mogao sam da pretpostavim da će se pokazati kao interesantno vino. Naročito me je privukla zbog toga što pravi prirodno suvarak. Ona nakuplja dosta šećera, ali joj i ostaju značajne kiseline. Došao sam zbog toga na ideju da od nje probam da napravim bermet, kako se to nekada činilo – od suvarka – na taj, potpuno neekonomičan, izuzetno težak, i svake godine možda i nemoguć način. To sam i uradio. Od prve berbe, od rumenike je nastao bermet uz primenu tradicionalnog metoda proizvodnje, a od sledeće i suvo vino koje je sad stasalo za degustaciju.

– Koliko znam, ona nikad nije zaživela, možda i zato što je ranije važilo pravilo da crne sorte nisu pogodne za Vojvodinu – kaže Mandić. – Ona je, jednostavno rečeno, služila u naučne svrhe. Pored nje na tri hektara imam sovinjon, šardone, merlo i kaberne sovinjon – vinske klasike s kojima je većina počinjala. U početku mi je vinogradarenje s tim sortama bilo dovoljno, ali kasnije je izgubilo smisao. Veći mi je izazov da pokušam s onim što nema niko.

Kaže da je kalemove naručio na Oglednom dobru i 2015. godine ih i zasadio.

– Ideja mi je bila da smanjim bujnost i u tome sam uspeo zahvaljujući podlozi – ističe Mandić. – Zemljište je dosta posno, tako da je naišla na uslove koji nisu povoljni za start, ali to kasnije mnogo znači za kvalitet vina. Kod rumenike treba da se obrati pažnja da se ne sadi u delovima vinograda koji su niži i gde je moguće izmrzavanje. Moj vinograd je na visini od 265 metara, tako da je ta mrazna linija pomerena. Sve što je pisalo u knjigama o njoj se potvrdilo kao tačno – pravi suvarak, šećera nakuplja gotovo do 30 briksa, i zadržava kiseline koje su na nivou od 7 do7,5 i 8 grama.

Pretpostavljajući da ima dobar potencijal za odležavanje, Mandić je „zatočio“ rumeniku u drveno bure, zapremine 225 litara, pa je očuvala voćnost, dobila neke elemente drveta, ali, kako kaže, sasvim diskretne.

Kako kaže Mandić, vino je prema oceni onih koji su ga probali, više nego dobro.

I morava ulazi u trku

Do sada su na Institutu u Sremskim Karlovcima stvorene 22 nove vinske i stone sorte i obavljena klonska selekcija italijanskog rizlinga, župljanke i stare sorte seduša. Direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu doc. dr Dragoslav Ivanišević kaže da nisu sve podjednako zaživele u srpskim vinogradima.

  • Pre tridesetak godina župljanka je bila vrlo popularna sorta, koja se gajila navećim površinama, kao i neoplanta i italijanski rizling, klon SK 54 stvoren kod nas na Institutu – kaže Ivanišević. – Klonska selekcija italijanskog rizlinga delo je prof. dr Petra Cindrića, i taj klon se smatra možda i najkvalittnijim klonom ove sorte na svetu. U zemljama u okruženju, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, on predstavlja jedan od osnovnih klonova za podizanje novih zasada te sorte. Od ostalih, sila i probus su u poslednje vreme našli svoje mesto u vinogradima, sila pre svega u Sremskim Karlovcima i okolini, dok se probus širi po celoj Fruškoj gori i Srbiji. Poslednjih nekolio godina, sve traženija je sorta morava, pogotovo u centralnom i južnom delu Srbije.

Izbalansirana i pitka, iako jaka

Boju je rumenika najverovatnije povukla od terana, tako da se odlikuje dubokim tonovima ljubičaste. Sveža je u svakom pogledu, a voćnost i povrh kiselina, naglašena i, iako joj alkoholi dosežu i do 15 maligana, oni se ne mogu osetiti. Moglo bi da se kaže da je njena karakteristika zaokruženost vina. To sve čini vino pitkim i izbalansiranim, ali se oseti snaga tela koja stoji iza svega toga.

– Pored rumenike, postoji dosta vinskih sorti koje čekaju da ih upoznamo – napominje Bojan Mandić. – Uvek sam se čudio velikim vinarima, koji imaju više mogućnosti, što  se ne opredeljuju na eksperimentisanje kao što je ovo. U svakom slučaju, mislim da svaka sorta može da pruži specifično vino, ako joj se čovek posveti i ako joj priđe na drugačiji način: ne onaj čisto naučni, već da pokuša da sagleda njene posebnosti i da prema tome pravi i vino.

Z. Milosavljević

Dobro jutro broj 576 – April 2020.