Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Руменика извучена испод наслага заборава

Руменика извучена испод наслага заборава

НОВА ШАНСА СОРТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ, НАСТАЛЕ У ОПЛЕМЕЊИВАЧКОМ ПРОЦЕСУ

13

Сорта, створена на Институту за виноградарство Пољопривредног факутета у Сремским Карловцима, па препуштена вишегодишњем таворењу, добила на 30 ари у поседу доктора пољопривредних наука и власника винарије „Веранда“ Бојана Мандића, на потесу Рајковац изнад Ирига, прилику да покаже своје могућности. Према оцени неких винских зналаца, пружила је више но што се од ње очекивало.

За разлику од сорте моћног имена пробус, настале као плод оплемењивачког рада Драгосава Милисављевића, Симе Лазића и Владимира Ковача на Институту за виноградарство Пољопривредног факутета у Сремским Карловцима, коју су стручњаци оценили као перспективну за висококвалитетна црвена вина, руменика, чији се аутори такође ова тројица научника, означена је као специфична, али и као сорта којој се не предвиђа нека будућност када је реч о ширењу. Време је показало да су у оба случаја били у праву, јер у последње време, након вишегодишњег таворења, пробус се муњевитом брзином „пробија“ на српској виноградарско-винској сцени, а руменика „живи свој живот“ у ампелографској колекцији на Огледном добру за виноградарство, тамо где је и створена. Међутим, руменика је на површини од 30 ари у поседу доктора пољопривредних наука и власника винарије „Веранда“ Бојана Мандића, на потесу Рајковац изнад Ирига, добила шансу да покаже своје могућности. Према оцени неких винских зналаца, пружила је више но што се од ње очекивало.

Бојан Мандић каже да о тој сорти, осим да постоји, није много знао. Чак је у разговору са добрим познаваоцима наше винске сцене, међу које убраја Петра Самарџију, Бојана Грегеца и Радета Коларова, дошао до сазнања да они нису сигурни да ли су је уопште, или можда једном пробали.

Вино освежавајућег укуса

Руменика, добијена укрштањем терана и скадарке, призната је 1982, годину дана пре пробуса. Аутори су им исти – Драгослав Милисављевић, Владимир Ковач и Сима Лазић. У опису сорте стоји да сазрева у трећој епохи, накупља много шећера, што је последица дехидратације бобица услед сушења петељки. Није реткост да се Ексловим широмером у берби измери и више од 28 одсто шећера. У таквим годинама могуће је од ње добити дезертно вино с остатком непреврелог шећера. Приликом сасушивања бобица, долази и до концентрисања киселина, тако да су вина хармонична и освежавајућег укуса. Имају рубин црвену боју и неутралну арому. Осим производње дезертних вина, наводи се да би могла да послужи другим сортама за поправку шећера.

Суво вино стасало за дегустацију

– Углавном је до сада руменика приликом бербе мешана са другим сортама и тако од ње прављено вино или ракија – каже Мандић. – Пошто не живим у правом смислу те речи од виноградарства, а имам знања и могућности, из чисте радозналости одлучио сам да је посадим, не знајући шта да очекујем. Према предиспозицијама, пошто су јој родитељи теран и скадарка, могао сам да претпоставим да ће се показати као интересантно вино. Нарочито ме је привукла због тога што прави природно суварак. Она накупља доста шећера, али јој и остају значајне киселине. Дошао сам због тога на идеју да од ње пробам да направим бермет, како се то некада чинило – од суварка – на тај, потпуно неекономичан, изузетно тежак, и сваке године можда и немогућ начин. То сам и урадио. Од прве бербе, од руменике је настао бермет уз примену традиционалног метода производње, а од следеће и суво вино које је сад стасало за дегустацију.

Улогујте се да видите остатак садржаја Молимо . Нисте члан? Претплатите се