Najstarija bašta formirana u skladu s principima pejzažne arhitekture u Kragujevcu, a možda i u celoj Srbiji potiče još iz 18. veka. Tapiju na nju svojevremeno je overio i knjaz Miloš Obrenović, a u njoj još uvek žive biljke donete sa hadžiluka iz Jerusalima. I nije na prodaju. Ovaj podatak je važan ako se zna da se ovo istorijsko dvorište nalazi u samom centru grada, na lokaciji koja je za investitore više nego atraktivna i dragocena. Ali, dragocena je i porodici Ćirović.
Iste godine kada je donet francuski ustav, predak porodice Ćirović iz Kragujevca je kupio plac u ovom gradu. Zajedno sa kućom je formirao vrt, koji i danas opstaje u manje-više izvornom obliku, kakav je bio i u 18. veku. Nije poznato da li je u to vreme angažovan stručnjak ili je vlasnik po svom nahođenju sadio biljke.
Prvi trag je iz 1791.
Predrag Ćirović je peta, a njegov sin Bogdan šesta generacija na istom imanju. I posle 228 godina od kada je zasađena prva biljka, sa istim entuzijazmom održavaju baštu.
U slobodnoj interpretaciji, može se reći da je ovo dvorište nekada bila granica dva carstva. Istorija bašte zaista je duga. Prvi trag je iz 1791. godine kada su preci kupili ovaj plac.
-Hadži Nastas Dimitrijević Ćirović, moj predak, prvi je Kragujevčanin koji je 1829. godine posetio Hristov grob. Iz Jerusalima je doneo juku, smokvu, jednu ružu i plod kokosa. Tada mu je u varoši priređen svečani doček, kao prvom Kragujevčaninu koji je išao u hadžiluk. Kragujevac je tada bio negde između Habzburške monarhije i Osmanlijskog carstva. Prvi pisani dokument potiče iz doba Miloša Obrenovića. On je svojeručno overio tapiju o ustupanju dela placa 25. maja 1829. godine – priča nam Predrag Ćirović.
Dugačko dvorište prekriveno travnjakom okružuju perunike i ruže. Baštu je nasledio Todor, koji je vodio trgovine kod knjaza Miloša i ostavio u nasledstvo Vladislavu, koji je imao četvoricu sinova. Školovao ih je u Lionu i Marselju na vojnim akademijama, ali je Dragoslav jedini doživeo da nasledi vrt. On je tapiju prosledio našem domaćinu Predragu.
Svaki detalj u ovom dvorištu odiše autentičnošću. Žardinjere, koje su napravljene od kamena, niski zidovi pokriveni biber crepom, korito od kamena koje je tu od kako Predrag zna za sebe.
-Vinova loza u našem dvorištu stara je 200 godina. Orah, dud, jabuke, sve to još uvek rađa. Pričalo se u starom Kragujevcu da je ovde svraćao i Đura Jakšić na bunarsku vodu i slatko od dunja dok je službovao u varoši, a dolazili su i viđeniji prvaci sa Miloševog dvora. Ko zna, možda su baš u mojoj bašti razmatrana neka važna državnička pitanja za ondašnju Srbiju – kaže pomalo u šali Predrag.
Ruža doneta iz Jerusalima i dalje cveta. Juka je u centralnom delu dvorišta, a smokva i dalje rađa. Ukrasi takođe podsećaju na prošla vremena. Stare mašine i drveni točkovi obojeni u žive boje mesto su za čuvarkuće. Cveće je u bakračima i zemljanim posudama.
Dvorište je dugačko 105 metara i široko 20. Betona je tek u tragovima – jedna uska staza pored niza od tri kućice. Nije teško shvatiti da za održavanje ovog prostora treba poprilično vremena. Međutim, Predrag, koji je inače veliki zaljubljenik u prirodu i u koncept zdravog života, ne odustaje.
Istorija porodice nije za prodaju
-Ovo je naša priča. Nije nam staro samo dvorište, već i kuća u kojoj živimo potiče iz tog doba. Adaptirana je tek toliko da u njoj može normalno da se živi. Pazimo da očuvamo svaki detalj, a time i istoriju naše porodice. Ne prodajemo ništa od ovoga, jer tako čuvamo sećanje na pretke, a to nije za trgovinu – s ponosom govori.
Ovakav stav i ljubav prema bašti predaka možda i ne bi bili čudni da se istorijski vrt ne nalazi u strogom centru Kragujevca. Zelena oaza Ćirovića okružena je stambenim zgradama i gradilištima koja svakodnevno niču oko njih i na kojima bruje građevinske mašine.
-Investitori često dolaze i nude novac. Ali, odolevamo. Ono što ste nasledili, dužni ste da prosledite dalje, a ne da prodajete – kategoričan je Predrag.
B. Nenković
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
