U ovom broju nastavljamo predstavljanje najčešćih vrsta iz roda Agaricus, ili šampinjoni, kojih ima oko 300 vrsta, rasprostranjenih po celom svetu. Pojedini predstavnici ovog roda masovno se uzgajaju i čine visok procenat konzumnih gljiva iz uzgoja. Samonikli predstavnici ovog roda spadaju u neke od najcenjenijih jestivih gljiva.
Piše: Momčilo Daljev
Većina vrsta su međusobno slične, a samo jedna je potvrđeno otrovna. To je Agaricus xanthodermus, koja se vodi kao vrsta nestalne i smanjene toksičnosti. Prepoznaje se po jedinstvenoj karakteristici da joj meso, kada je povređeno pri dnu drške, poprima žutu boju, baš kao i prsten kada se protrlja. Od ostalih šampinjona je takođe izdvaja jak, neprijatan miris na mastilo.
Agaricus chionodermus
Šešir joj je obima do 12 cm, svilenkast, beo, na oštećenjima požuti. Listići su gusti, beličasti pa ružičasti i naposletku mrki. Drška joj je veličine do 12×3 cm, bela, u osnovi pomalo braonkasta, ispod prstena prekrivena ornamentisanim ljuspicama. Prsten viseći. Meso ove gljive je belo, požuti pri termičkoj obradi. Miris blag, na karbol. Stanište su joj obodi šuma, uglavnom četinari. Potencijalno je toksična vrsta, jestivost nije dovoljno ispitana.
Kraljevski šampinjon
(Agaricus augustus)
Šešir mu je obima do 20 cm, mesnat, braon boje, prekriven ljuspicama na svetlijoj osnovi žućkaste boje. Listići su gusti, beličasti pa ružičasti i naposletku mrki. Drška je veličine do 15x 4 cm, bela, batinasta, ispod prstena je krljušasta. Prsten je viseći i beličaste do žućkaste boje. Meso joj je belo, pri bazi braonkasto. Miris je snažan na anis (badem). Plodonosi po listopadnim i četinarskim šumama. Jestiva vrsta.
Porfirna bademka
(Agaricus porphyrizon)
Šešir jo je veličine do 10 cm, prekriven sitnim crvenosmeđim ljuspama na svetlijoj osnovi. Listići su ružičastosmeđi pa crvenosmeđi. Drška joj je veličine do 10×2 cm, bela, u osnovi narandžastožuta, na dodir požuti, baza je često prekrivena brojnim korenčićima. Prsten tanak i nestalan. Meso je tanko i belo, mirisa snažnog na anis. Plodonosi po listopadnim i četinarskim šumama. Jestiva vrsta.
Agaricus dulcidulus
Šešir joj je obima do 5 cm, prekriven sitnim ljuspicama vinski crvene do crveno smeđe boje na beličastoj osnovi. Listići su sivoružičasti pa braon. Drška joj je veličine do 5×0,5 cm, pomalo zadebljana pri bazi, beličasta, starenjem požuti. Prsten sitan i nestalan. Meso joj je tanko, beličasto, u osnovi drške oker. Miris joj je blag i podseća na anis (badem). Plodonosi po šumama, mahom u četinarima. Jestiva vrsta.
Peščani šampinjon
(Agaricus devoniensis)
Šešir joj je obima do 7 cm, beličast, svilenkast. Listići su joj ružičasti pa mrke boje kako gljiva stari. Drška joj je veličine do 4×2 cm, beličasta, prekrivena ljuspicama ispod prstena. Prsten sitan i nestalan. Meso je beličasto i skoro pa nepromenljivo. Miris i ukus joj je blag, gljivlji. Plodonosi po travnjacima, peščanim terenima pored reka ili jezera. Jestiva vrsta, ali je uvek prepun peska koji se teško u potpunosti uklanja.
Agaricus semotus
Šešir joj je obima do 5 cm, prekriven ljubičastim vlaknima (ljuspicama) na beličastoj osnovi. Listići su sivoružičasti pa braon. Drška joj je veličine do 6x1cm, batinasta, beličasta, prema osnovi žuta. Prsten tanak i viseći. Meso joj je tanko, beličasto, u osnovi drške žuto. Miris joj je blag i podseća na anis (badem). Plodonosi po šumama, mahom u četinarima. Jestiva vrsta.
Agaricus comtulus
Šešir joj je obima do 4 cm, svilenkast, beo sa žućkastim tonovima po sredini. Listići su ružičaste boje pa mrki kako gljiva stari. Drška je veličine do 4×0,5 cm, beličasta, u osnovi žućkasta. Prsten tanak i nestalan. Meso je beličasto, u osnovi drške žućkasto. Blagog mirisa na bademe (anis). Plodonosi po travnatim površinama. Jestiva vrsta.
Agaricus pilatianus
Šešir joj je obima do 10 cm, mesnat, brzo ispuca, beličasto do sive i mrke boje, često požuti po površini. Listići su beličasti, ružičasti pa mrke boje. Drška joj je veličine do 10×3 cm, batinasta pa sužena pri bazi, beličasta, ali često požuti. Prsten je dvostruk i podvijen. Meso požuti na preseku. Blag miris na karbol. Plodonosi po baštama i parkovima.
Otrovni šampinjon (Agaricus xanthodermus)
Šešir joj je obima do 10 cm, mesnat, zvonast, svilen ,beo, na dodir izrazito požuti. Listići su ružičasti pa mrki. Drška joj je veličine do 10×1,5 cm, često uvijena, s izrazitom bulbom u osnovi, na dodir požuti. Prsten je krupan, viseći, sa donje strane nazubljen i požuti na dodir. Meso ove gljive je belo, brzo požuti na preseku u bazi drške i površini šešira. Neprijatnog je mirisa, na karbol ili tintu. Plodonosi po livadama i listopadnim šumama. Otrovna vrsta.
Agaricus moelleri
Šešir joj je obima do 12 cm, posut čađavo do tamnosmeđim ljuspama na svetlijoj osnovi. Listići su ružičasti pa mrki. Drška joj je veličine do 12×2 cm, sa bulbom u osnovi koja je izrazito žuta. Prsten viseći, širok i lako požuti. Meso joj je tanko, belo, na preseku izrazito požuti. Neprijatnog mirisa, na karbol ili tintu. Plodonosi po listopadnim šumama. Otrovna vrsta.
Agaricus phaeolepidotus
Šešir joj je obima do 10 cm, pokriven crvenkastomrkim ljuspama na svetlijoj osnovi. Listići su ružičasti pa braon. Drška joj je veličine do 12×2 cm, sa bulbom u osnovi, bela ili sivkasto bež. Prsten je viseći, sa donje strane nazubljen. Meso joj je beličasto, u donjoj polovini na preseku požuti, dok u gornjoj polovini poprimi svetloružičastu boju. Blagog mirisa na karbol koji se pojačava termičkom obradom. Plodonosi po listopadnim šumama. Otrovna vrsta.
