Na decembarskom, tradicionalnom Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća u Srbiji posebnu pažnju izazvala su predavanja: ”Suzbijanje skalda kod jabuke“ prof. dr Nenada Magazina, „Kritične tačke primene 1-MCP pred i nakon berbe, u cilju dobijanja i očuvanja kvaliteta plodova jabuke i kruške” koje je održao Slaviša Šestić i predavanje Dragana Madžovskog o iskustvima u proizvodnji sorti oraha s lateralnom rodnošću.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Profesor Magazin odgovorio je na više pitanja koja postavljaju voćari kad je reč o skaldu koji naružuje plodove i smanjuje im tržišnu vrednost: zašto nastaje, kako sprečiti njegovu pojavu, da li su uzroci skalda već u voćnjaku, zašto se skald javlja samo na nekim plodovima, a na drugima ne, ko je kriv ako se skald pojavi – voćar ili hladnjačar.
Važnost momenta berbe
Skald se javlja pre nego što su plodovi sazreli i manifestuje se kao posmeđivanje pokožice različitog intenziteta, pogotovo na neobojenom delu plodova, istakao je ovaj predavač. Govoreći o uzrocima, naveo je:
– Nakon berbe najveći deo jabuka se stavlja u hladnjače, na niske temperature od 0 do 4 stepena Celzijusova, a plodovi izloženi niskoj temperaturi su pod stresom i u pokožici se nakuplja jedinjenje ɚ-farnezen, koje se prirodno nalazi u pokožici zelenih plodova. Kada se plodovi iznesu iz hladnjače na više temperature, ɚ-farnezen oksidiše i stavaraju se jedinjenja pod nazivom konjugovani trijeni, koji dovode do nekroze ćelija pokožice i pojave mrke boje.
Kao faktore koji imaju uticaja pobrojao je klimu – toplo i sušno leto, a pogotovu mesec dana pred berbu, sortu, momenat berbe i sastav gasova u hladnjači. Posebno su osetljive sorte greni smit, crveni delišes, fudži i pakhams trijumf kruška. Naglasio je važnost momenta berbe i uporedio 24. septembar sa 5. oktobrom i 10. oktobrom. Konstatovao je da je skald daleko više prisutan na plodovima koji su brani 25. septembra. Dodao je navedeno da tretiranje sa 1-MCP ima dobar efekat u sva tri termina berbe, a najbolji u trećem. Prof. dr Nenad Magazin je istakao da je prevencija jedini efikasan način borbe protiv skalda. Podrazumeva se pravovremena berba, primena 1-metilciklopropena i čuvanje u optimalnim uslovima.
Harvista povećava krupnoću, čvrstinu i prinos jabuka
Govoreći o kritičnim tačkama primene 1-MCP pred berbu i nakon nje, Slaviša Šestić je naveo da je proizvodnja etilena u plodovima značajno veća nego kod tretiranja Smartfrešom. Uporedio je čvrstoću plodova u kontroli i plodova tretiranih Smartfrešom, gde je čvrstoća posle Smartfreša daleko veća u odnosu na kontrolu. Tretiranje preparatom 1-MCP odlaže sazrevanje plodova. Prilikom odlaganja jabuka pre tretiranja Smartfrešom, mora se znati zapremina komore, dihtovanje komore – vrata, zidovi, sifon, prozori, pod – sve mora da bude besprekorno i – ventilator mora da radi 24 časa.
Veoma važan podatak jeste praćenje zrelosti plodova koje treba početi 3 nedelje pred berbu. Koriste se sledeće metode: jodno-skrobni test, čvrstoća mezokarpa i sadržaj suvih materija, ali se moraju pratiti i neke fiziološke promene. Predavač ukazuje na to da bi najbolje bilo puniti komore po sortama, i to 5 do 7 dana. Mogu se i mešati sorte, ali tu treba biti oprezan. Provetravanje je obavezno.
Smartfreš treba primeniti što je moguće pre, ali u svakom slučaju tokom prvih 7 dana berbe. Tretman valja započeti kroz prozor/varat i zatvoriti ga. Šestić je takođe izneo da je folijarna primena kalcijuma u zasadima više nego neophodna, jer Smartfreš može pojačati simptome nastale usled nedostatka kalcijuma, naročito na sorti mucu, kao i u mlađim zasadima ili zasadima slabije rodnosti gde su prekrupni plodovi.
Šestić je imao i predavanje o berbi i o organizaciji berbe uz Harvistu. Primenjuje se u voćnjaku 3 do 14 dana pred berbu. Može da produži berbu za 2 nedelje. Harvista utiče na boju, čvrstoću, umanjuje pucanje, povećava krupnoću i prinos. Pored toga, smanjuje broj probirnih berbi i opadanje plodova, ali u vreme berbe ne sme biti preko 100 litara padavina. Kod primene Harviste minimalan je kontakt s vodom, obavezna kalibracija uređaja, ne sme da bude vetra i momenat primene određuje se prema zrelosti plodova za svaku sortu.
Najbolje sorte oraha za naše uslove
Srbija ima izuzetne uslove za proizvodnju sorti oraha s lateralnom rodnošću i može da postane lider u ovom delu Evrope, istakao je Dragan Madžovski, ali još uvek ne podmiruje domaće potrebe u orahu i više uvozi, nego što izvozi. Zato će dosadašnju tehnologiju i sorte s terminalnom rodnošću morati da zameni novom tehnologijom i sortama s lateralnom rodnošću, gde se ostvaruje daleko veći prinos i kvalitet jezgra. Sorte s lateralnom rodnošću na jednogodišnjem porastu imaju sa strane lateralne rodne grančice. Postoje velike razlike u razgranjavanju i dužini jednogodišnjih porasta kod oraha s lateralnom i terminalnom rodnošću.
S obzirom na to da Vojvodinu karakterišu niske temperature u toku zime, a posebno pojava kasnih prolećnih mrazeva, moraju se birati sorte s kratkom vegetacijom, koje preko 80 odsto rađaju na lateralnim pupoljcima i imaju visok koeficijent grananja, s visokim kvalitetom plodova i radmanom od 45 do 50 odsto, s jezgrom koje se lako vadi iz ljuske i ne puca po šavu, da je endocarp što ravniji i svetliji, i da jezgro bude svetle boje. U Tabeli 1 navedene su najzastupljenije sorte oraha u državama vodećim po proizvodnji.
Za uslove Srbije Dragan Madžovski je predložio sledeće sorte: Čendler, Laru, Hauard i Tular, a kao oprašivače Fernor, Fernet i Franket. Kod izbora sadnog materijala predložio je dvogodišnje sadnice, jer imaju daleko razvijeniji korenov sistem, bolji je prijem i brže stupaju u period pune rodnosti. Što se tiče rastojanja, predložio je 8 x 4 ili 7 x 5 m, uzgojni oblik piramidalni. Prvi rod se očekuje u 4. godini, a pun u osmoj godini. Naveo je da se u četvrtoj godini može očekivati 550 kg/ha plodova oraha u endokarpu, u petoj 1.200 kg, u šestoj godini 2.500 kg, u 7. godini 4.000 kg i u 8. godini oko 6.300 kg. Narednih godina se očekuje isti prinos, sa 10 odsto više ili manje, zavisno od mašinske rezidbe.
Priprema, đubrenje, sadnja, rezidba
Takođe je naveo kako treba pripremiti zemljište za sadnju, agromeliorativno đubrenje, vreme sadnje i samu tehnologiju sadnje. Posebno je prikazao rezidbu oraha radi formiranja uzgojnog oblika. Nakon sadnje prekraćivanje sadnica se radi kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva, obično u trećoj dekadi aprila. Sadnice se skraćuju na 3 do 4 pupoljka iznad mesta kalemljenja, odabere se vodilica, a ostali mladari se zakidaju i kasnije uklanjaju. Vodilicu treba privezati za štap od bambusa ili deblje pocinkovane žice. U drugoj godini vodilica se skraćuje na visinu od 170 do 180 cm. Letnjom rezidbom vrši se odabir ramenih grana koje treba da su na visini od najmanje 1,5 m od zemlje, kao i izolacija vrhova.
Ako stablo nije dostiglo visinu od 180 cm, vraća se na 60 cm. U trećoj godini produžnica se skraćuje na 1/3 do 1/4. U gornjem delu stabla valja ukloniti konkurencije vodilici, previše bujne grane debljine 2/3 vodilice ili više ili one previše uspravne. U donjem delu krune ostavljaju se primarne grane i na njima mladari sa strane koji će biti sekundarne grane i njih treba skratiti, a ukloniti sve grane koje su na visini od 80 do 90 cm.
Po potrebi se radi i rovašenje, kako bi se podstakao razvoj grana tamo gde ih nema. U punoj rodnosti rezidba oraha se radi mašinski, moguća je od sedme do osme godine, a najbolja od 10. Rezidba se prvo radi s jedne strane, pa sa druge sledeće godine i ponavlja se nakon 2 do 3 godine. Što se tiče prostora između redova on se zatravljuje, a u redu tretira herbicidima. Na predavanju je navedena potreba oraha u mineralnoj ishrani od 1. do 5. godine i to je prikazano u Tabeli 2.
Za navodnjavanje koriste se mikrorasprskivači ili po dve laterale s jedne i druge strane u projekciji krune.
Berba, tretmani, pakovanje…
Berba plodova oraha počinje obično u trećoj dekadi septembra i traje do druge dekade oktobra. Zrelost plodova počinje s pucanjem klapine i ispadanjem endokarpa na zemlju. Plodove treba odmah sakupiti sa zemlje, da ne bi usvojili isuviše vlage, pogotovo kad su velike padavine u oktobru. Trešenje oraha se radi specijalnim tresačima. Postoje tresači svih veličina, od male opreme s kapacitetom sakupljanja od nekoliko kg/čas do samohodnih mašina kapaciteta preko 1 ha/h.
Predavač je izneo i tretman plodova nakon berbe. Posle mehanizovane berbe, zbog prisustva nečistoće i relativno visokog stepena vlažnosti, orasi su lako kvarljivi i zbog toga se moraju podvrgnuti nizu tretmana koji uključuju sledeće operacije: uklanjanje trave, zemlje i stranih tela, uklanjanje klapine, pranje i čišćenje četkom, kalibriranje i sušenje.
Nakon pranja i odvajanja klapine, sadržaj vlage kod oraha u ljusci treba da se spusti na ispod 12 %. Orasi se postavljaju na perforiranu površinu lima, u sloju od oko 1 m, kroz njih struji vruć vazduh koji proizvodi plamenik i gura u sistem ventilator. Sušenje traje 24 do 34 sata na temperaturi 38 C. Kaliranje ploda je oko 30 % posle sušenja.
Dragan Madžovski je govorio i o važnosti pakovanja oraha u ljusci od 350 do 500 grama, kako se radi u Italiji. Prikazao je i način pakovanja jezgra sorte Čendler, kao i njegov biohemijski sastav. Jezgro najviše sadrži masti 64,70 %, zatim proteina 17 %, zatim ugljenih hidrata 7 %, vode 3,70 % i šećera svega 2,30 odsto. U prezentaciji prikazana je kalkulacija proizvodnje oraha s rodnim lateralnim pupoljcima (Tabela 3). Troškovi zasnivanja zasada oraha sorte Čendler iznose 7.460 evra po hektaru. Prodajna cena ovih oraha u ljusci bila je 5,5 evra/kg u 2021. godini. Povraćaj investicije u podizanju zasada oraha može se očekivati 6 do 7 godina nakon sadnje.
Prenošenje znanja
Za veliku ekspanziju voćarstva u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužno je znanje, a za njegovo dalje unapređenje veoma je važno što pre doći do pravih informacija i – do novih znanja. To je poruka nedavnog 18. Savetovanja o savremernoj proizvodnji voća, čiji cilj je bio prenošenje znanja o savremenoj tehnologiji proizvodnje voća, o izboru sorti i podloga, a učesnici su analizirali stanje našeg voćarstva i predložili mere za njegov još brži razvoj. Savetovanje su organizovaliDruštvo voćara Vojvodine, koje ima preko 400 članova i Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Društvo voćara Vojvodine je od 2003. godine, samostalno ili zajedno sa Departmanom, organizovalo 17 savetovanja i jedan simpozijum iz oblasti voćarsko-vinogradarske proizvodnje i izdalo 22 broja časopisa “Voćarstvo Vinogradarstvo” i 4 biltena sa aktuelnim temama iz oblasti voćarstva.
