Насловна АРХИВА ШИПАК: Ризница витамина и минерала

ШИПАК: Ризница витамина и минерала

Цвета у јуну и јулу, када се беру цветови, а плодови од септембра до средине новембра. Користи се свеж или осушен. Презрео и недозрео шипак садржи знатно мање корисних састојака и зато треба брати искључиво тврде плодове црвенонаранџасте боје

922
Фото: Pixabay

Шипак (Rosa canina) биљка је која припада роду ружа, породици Rosaceae. Носи титулу једне од најстаријих биљака, коришћених у исхрани и лечењу. Још у каменом добу људи су за оздрављење користили његове листове, плод и цвет. У време Римског царства, веровало се да је делотворан чак и у лечењу беснила. Отуд и потиче име пасја ружа. Често се и за биљку и за њене плодове користе још и називи дивљи шипак, дивља ружа, шипурак, шепурика…
Расте уз живице, плотове, путеве, рубове шума, по пашњацима и кршу, у вртовима.

Једнако употребљиви и витаминима богати плодови налазе се и у осталим врстама:
-живична (Rosa dumetorum);
-пољска (Rosa arvensis);
-трновита (Rosa spinosissima);
-зимзелена (Rosa sempervirens);
-рђаста (Rosa rubiginosa);
-планинска ружа (Rosa pendulina).

Расте у облику разгранатог, трновитог и листопадног грма, до два метра висине. Листови су му јајолики, оштро назубљени, на петељкама, наизменични и непарно перасти. Цветови су велики, белоружичасте боје. Плод је овалног облика, наранџасто-црвен, али може варирати од жуте до тамнољубичасте и црне боје.
Слатко-киселог је укуса и има мноштво маља. Цвета у јуну и јулу, када се беру цветови, а плодови од септембра до средине новембра. Најбоље је да се бере у септембру и октобру, по лепом и сувом времену, а користи се свеж или осушен. Презрео и недозрео шипак садржи знатно мање корисних састојака и зато треба брати искључиво тврде плодове црвено-наранџасте боје. Бобичасти плодови су дужине од 1 до 2 центиметра, округластог до елиптичног облика. Осим њих, корисни делови ове биљке су и цветне латице, пупољци и листови. Латице које се беру у пролеће употребљавају се за израду џемова и сирупа, као и додатак јелима (салатама, јогуртима, фрапеима). Лист шипка је, као и плод, изврстан извор витамина Ц. Бере се када су врло млади, а потом се суше за припрему чајева. Цењени су и пупољци, од којих се праве екстракти. Одговарају му врућа лета и благе зиме. Оптимална средња дневна температура за раст је до 12 Целзијусових степени. Зимске температуре од 11 до 15 степени су штетне, а смрзава на 20. Проблем представљају и касни јесењи и рани пролећни мразеви.

Као хелиофитна биљка, добро осветљена стабла имају више цветова и плодова, већу крупноћу и бољу обојеност плодова, те су мање склона пуцању. Вегетација почиње у другој половини марта и траје 180 до 215 дана. Дуго цвета, а дозревање почиње 120 до 160 дана после цватње.

Важно је да у земљишту има довољно влаге за време интензивног раста корена у јесен и пролеће, као и за време вегетације у фазама раста плода и младица. Због тога су неопходне равномерне падавине, а ако то није могуће, прибегава се наводњавању. Најбоље успева на дубљим, добро дренираним песковито-иловастим земљиштима, која обилују органском материјом (хумус) и биогеним елементима. Међутим, не подноси тешка глинена и јако влажна земљишта. На једном грму берба је неопходна у неколико наврата, јер сви плодови не дозревају истовремено. После ње мора да се очисти од остатка цвета, затим се плодови прережу на половине, очисте се од длачица и семенки, а после тога се суше на око 40 степени. Када се осуше, могу да се уситне. Осушени плодови потамне, али ако су прегорели – нису од користи. Конзумира се свеж и осушен, а очишћен од коштица и длачица може се конзервирати и замрзавањем, као и укувавањем све док пектини из плода не желирају, чиме се добија квалитетан пекмез. За потребе конзервирања суше се на температури до 50 степени да задрже природну боју и лековита својства.

Фото: Pixabay

Лековитост шипка у народној медицини позната је од давнина. Сврстан је међу најдрагоценије биљке, јер садржи мноштво витамина, минерала, органских киселина и других биолошки активних материја. Обилује витаминима Д, П, К, Б1, Б2, Б3 и провитамином А. Оно по чему се издваја и што га чини једним од најздравијих плодова јесте висока концентрација витамина Ц. Такође, у меснатим плодовима има и знатних количина важних минерала натријума, гвожђа, селена, мангана, нешто мање магнезијума, калијума, фосфора, сумпора и силицијума. Одличан је извор флавоноида, јабучне, лимунске и аскорбинске киселине, танина, каротеноида (ликопен и ксантофил), пектина, угљених хидрата, протеина, влакана и етарских уља.

Бобице биљке садрже више витамина Ц него лимун, наранџа и паприка заједно. Вредност шипка постала је још значајнија кад је доказано да се са држај овог витамина кувањем не смањује, већ повећава! Ипак, утврђено је да количина витамина Ц није стална, већ се после једногодишњег стајања и најбоље чуваних плодова смањује на само четвртину од првобитне количине.

Чај
Две чајне кашичице осушених плодова прелију се врелом водом и оставе да одстоје 10 до 15 минута. За прехладу се препоручује чај с додатом кашичицом меда и кашичицом лимуновог сока, те мешани чај од шипка и камилице (10 грама осушеног шипка и 10 г осушених цветова камилице на једну шољицу воде).

Сируп
Очисти се 4 до 5 килограма шипка, стави се у велики лонац и поспе с отприлике 3кг шећера (по жељи, зависно од тога колико желите да буде сладак или кисео). Повремено се све добро измеша дрвеном варјачом. Када шипак пусти сок, а шећер се отопи, мешавина се процеди кроз двоструки слој газе или цедиљку. Добијени сок се сипа у чисте боце и држи на хладном месту.

Ликер
Очисти се пола килограма шипка од остатка цвета и плодови се уздужно разрежу на четири дела. Заједно са семенкама ставе се у цедиљку и испирају водом док се не уклоне длачице. Шипак се оцеди и пренесе у теглу. Додаје се 150 до 200г шећера, прелије са 7 децилитара ракије (нпр. лозоваче), тегла се затвори и држи две до три недеље на топлом месту (може стајати на сунцу) и повремено се промућка. Затим, ликер се процеди и остави месец дана на собној температури.

Мармелада
Много је различитих варијација припреме мармеладе, а притом је важно знати да се смеса можда мора пасирати више пута, да би се потпуно уклониле семенке и длачице из плодова. Мармелада мора да се кува на лаганој ватри уз стално мешање, да не би загорела. Зреле и здраве плодове треба очистити од длачица и коштица и меснати део плода се кува у што мање воде (на 1кг шипка иде 1 шоља воде), док не омекша. Процеди се кроз густу цедиљку или газу и на 1кг смесе додаје се једнака количина смеђег шећера. Кува се уз непрекидно мешање, до жељене густине. Врућа смеса се сипа у чисте тегле.

Вино
Пола килогра ма осушеног шипка изгњечи се и дода му се пола килограма шећера. Смеса се добро измеша и остави мало да одстоји, а затим се налије 3 литра воде. Меша се док се шећер сасвим не растопи. Пренесе се у велику теглу с поклопцем и остави да стоји шест дана. Теглу је неопходно промућкати сваки дан. Затим, смеса се процеди и вино је спремно за конзумирање.

Добро јутро број 537 – Јануар 2019.