Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Шипурак се шири Србијом

Шипурак се шири Србијом

415

СИМБОЛ ПАРЛОГА СЕЛИ СЕ НА ПЛАНТАЖЕ

Шипурак је дуго био симбол запуштених имања или само самоникло благо планинских пропланака, али се у последње време сади и гаји и на великим плантажама. Један од разлога је што ова култура успева и на земљишту ниже класе, чак и на безводним теренима, улагања су релативно мала, узгој је лак, а може да се имплементира у принцип циркуларне економије. Плод шипурка је тражен, и свеж, и прерађен, у фармацеутској, козметичкој и прехрамбеној индустрији, док му је цена стабилна.

У селу Влашка код Младеновца дипломирани економиста Игор Петровић је пре десет година засадио 40 ари шипурка сорте шмит са редукованим бројем трња у односу на дивљи. Купио је парцелу седме класе, без могућности наводњавања, скрајнуту на падини која 40 година није обрађивана. Обрада и куповина земље су на почетку биле највеће инвестиције.

Веома издржљива биљка

Шипурак се показао као веома издржљива култура, иако немам могућности да доведем воду близу парцеле. Имам 800 биљака, сађених у размаку од 60 центиметара. У припреми сам орао на 40 до 50 центиметара и одрађено је риперовање због растреситости. Сада са сваке воћке уберемо око 3 до 4 килограма. Густину садње смо прилагодили да може да се бере и машински и ручно – каже Петровић.

Он за читаоце „Доброг јутра“ износи своју рачуницу:

На једном хектару можете да имате 2.200 биљака и са по три килограма просечног приноса добијате укупно преко 6 тона. Свеж шипурак на тржишту достиже цену око 100 динара. Улагања су минимална, било да имате своју земљу или је изнајмљујете. Трошкови су додатно умањени у домаћинствима која имају своју механизацију, што није био мој случај. Ако ову калкулацију упоредите за трошковима производње других култура, онда је јасно да је гајење шипурка исплативо.

Игор је засад формирао као алтернативни, породични извор прихода, јер је шипурак, како каже, финансијски и временски многима доступан за гајење. Додаје да би могао да се уврсти у економски исплативу и значајну привредну културу на нашим просторима. Као економиста по образовању и струци и са искуством у пољопривреди сматра да има мисију да помогне произвођачима да схвате и прихвате појам циркуларне економије.

Шта тачно значи циркуларна економија на примеру засада шипурка?

Плодови из засада могу стопроцентно да се искористе – објашњава наш саговорник. – Сировину коју сами узгајамо, прерађујемо у полупроизвод за даљу прераду или готов производ. Можемо да правимо кашу за производњу мармеладе. Од коштица шипурка добијамо уље, које је козметички производ. Од остатака правимо погаче, које користимо за брикетирање или додатак сточној храни. То је процес у коме након целокупне прераде немамо никакве остатке за бацање. Овај принцип циркуларне економије врло брзо ће имати примену и за неке друге воћне културе.

Фото: Jasmin Schreiber-unsplash

Цена шипурка је у последњих неколико година стабилна. Посебна погодност је што полупроизводима и производима одгајивачи добијају додату вредност. Игор и његова породица за сада своје производе, уље и пулпу од шипурка, продају на домаћем тржишту и то унапред. Поједини мањи плантажери продају свеж плод откупљивачима шумских плодова или онима који се баве сушењем и продајом чаја од шипурка.

Велики засади у Малом Извору

У околини Зајечара засађено је 56 хектара шипурка. У питању је кооперација, те је у селу Мали Извор основана Пољопривредна задруга Organica Agrocoop. Шесторо коопераната на овој, за наше услове импозантној површини, посадило је сорте лакса, шмир идеал и инермис. Уколико се, како кажу, њихови снови остваре, имаће праве плантаже шипурка. Једна од њих простире се на 48 хектара, док су преостале у два оближња села. У плану је проширење за још 30 хектара.

Наша саговорница, која још увек не жели да изађе у јавност, наводи да, ако се њихови планови остваре, убраће са ових плантажа у пуном роду између 200 и 300 тона свежег шипурка. Њихова калкулација је један евро за килограм, а шипурак намеравају да продају директно фармацеутској индустрији, те неће правити ни бренд, ни полупроизвод. Са сваког жбуна требало би да уберу од 2,5 до 3 килограма. Биљке су посађене гушће од стандардних норми, јер је планирана машинска берба.

Плантаже у Малом Извору су у систему органског гајења и налазе се у трећој години конверзије. Органски узгој је и био основна идеја, због продаје фармацеутској индустрији. Почетно улагање по хектару је било око 2.500 евра. Иако не желе било какво експонирање, док за то не дође време, верују да ће успети у овом подухвату. Одлучили су се, између осталог, за стару сорту шмит идеал која је настала у Немачкој седамдесетих година прошлог века почела да се гаји у Бугарској. Тада су је и специјализоване земљорадничке задруге у Србији масовно садиле због доброг приноса. Препоручује се да се саде најмање две сорте због унакрсног опрашивања

Садња у јесен и зиму

Шипурак је најбоље садити у јесен или зиму и треба избегавати пролећну садњу. Сади се на размаку 3×1 метар, а на сиромашнијим земљиштима 3×1,5 метара. У припреми земљишта треба обавити дубоко орање на 30 до 40 цм, затим тањирање, фрезовање и мелиоративно ђубрење са 20 до 50 тона згорелог стајњака на један хектар, као и 500 килограма НПК ђубрива по хектару. Садња се обавља класично, попут осталих воћних врста. Једна садница, уколико се купују веће количине, кошта око 14 динара.

Недостају берачи и резачи

У формираном засаду потребно је правилно орезивање жбунова. Игор Петровић наводи да му је то у почетку био велики проблем, јер нико није имао много искуства у орезивању. Други проблем може да настане у време бербе, јер радне снаге нема довољно.

– Нису сви у ситуацији да купе машину за брање, поготово није исплативо, ако су засади мањи. Машина за један сат уради као десеторо берача током целог дана. Можда ће једног дана заживети неко удружење или задруга, у којој ће кооперантима на располагању бити таква врста механизације и олакшати им посао – каже Игор.

Пише: Биљана Ненковић